A man removes debris from shelling in the Nagorno-Karabakh capital, Stepanakert

Reuters
Čovek raščišćava šut iz ruševina u Stepanakertu u Nagorno-Karabahu

Jermenija i Azerbejdžan razmenjuju optužbe za kršenje humanitarnog primirja na spornoj teritoriji Nagorno Karabaha, koje je trebalo da počne u ponoć u subotu.

Obe strane su pristale na primirje posle dugih pregovora o zaustavljanju sukoba koji je izbio krajem septembra.

Ministarstvo odbrane Jermenije tvrdi da je Azerbejdžan prekršio primirje ispalivši artiljerijsku vatru i rakete samo četiri minuta posle ponoći.

Azerbejdžan je nešto kasnije optužio Jermeniju za kršenje prekida vatre.

Obe strane su, uz posredstvo Rusije, potpisale primirje u subotu, međutim, sukobi su se nastavili.

Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo 27. septembra, a u sukobima Jermenije i Azerbejdžana oko sporne oblasti Nagorno-Karabah poginule su stotine ljudi.

Vlasti ove teritorije proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje tu odluku. Azerbejdžan smatra ovu oblast, naseljenu većinskim jermenskim stanovništvom, delom svoje države.

Sukobi su najžešći u regionu otkako je šestogodišnji rat oko sporne teritorije okončan primirjem 1994.

Nagorno-Karabah: Kako preživljavaju obični ljudi
The British Broadcasting Corporation

Sporazum o prekidu vatre

Obe države su se složile oko humanitarnog prekida vatre, ali nije poznato više detalja.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je saopštilo da je odluka zasnovana na izjavama predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Rusije, predstavnike takozvane Minske grupe Organizacije za međunarodnu bezbednost i saradnju (OEBS).

Ovo telo je osnovano 1992, i njime predsedavaju ove tri zemlje zadužene za medijaciju u sukobu oko Nagorno-Karabaha.

Rescue workers at the scene of damage in the Azerbaijani city of Ganja

EPA
Spasioci na licu mesta u azerbejdžanskom gradu Ganja

Ana Nagdalajan, predstavnica jermenskog Ministarstva spoljnih poslova, prenela je isto saopštenje u tvitu, dodavši da ova zemlja pozdravlja napore koji vode ka „prekidu vatre i de-eskalaciji napetosti“ u zoni sukoba.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je vodio pregovore oko sporazuma, razgovarao je sa predstavnicima obe zemlje u subotu i rekao da moraju „strogo da poštuju“ prethodne dogovore.

Francuski predsednik Emanuel Makron se složio, rekavši da će njegova zemlja „pažljivo posmatrati“ održavanje primirja.

Jermenija nije odgovorna za prekid primirja, rekao je Zohrab Mnatsakanjan, ministar spoljnih poslova Jermenije, u intervjuu za BBC, optuživši Azerbejdžan da nije zainteresovan za prekid nasilja.

„Ovo je prava politika Azerbejdžana… Da razmenjuje krivicu i dobije dozvolu da nastavi sa agresijom“, rekao je ministar.

Istovremeno, Hikmat Hadžijev, šef spoljne politike u predsedništvu Azerbejdžana, okrivio je Jermeniju za obnovu sukoba.

„[Jermenija] zloupotrebljava i pogrešno tumači trenutni režim prekida vatre da bi ojačala položaje i zauzela nove teritorije u Azerbejdžanu“, rekao je Hadžijev za BBC.

„Juče su [jermenske] snage iz zasede napale jedinice oružanih snaga Azerbejdžana i pokušale da ih ubiju. To su pitanja na koja jermenska strana mora da odgovori“, dodao je on.

Iz Sirije došao u Azerbejdžan a sad mora da ratuje
The British Broadcasting Corporation

Šta se dešava na licu mesta?

„Neprijatelj je koristio artiljeriju iz pravca severa, četiri minuta posle ponoći, sve do 2:45 ujutru, a iz južnog pravca ispalio rakete od 2:20 do 2:45″, napisala je na Tviteru Šušan Stepanajan, predstavnica Ministarstva odbrane Jermenije,

Kasnije je dodala da su azerbejdžanske snage pokrenule napad na južni deo Nagorno-Karabaha u nedelju ujutru.

„Ranjenih i žrtava ima na obe strane“, napisala je Stepanajan.

Azerbejdžan je drugi put prekršio primirje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije, dodavši da će ova zemlja preduzeti sve „neophodne mere“ da bi došlo do primirja i ostvarenja prekida vatre „na terenu.“

Azerbejdžan je, međutim, optužio Jermeniju da je prekršila primirje ispaljujući granate i koristeći artiljeriju tokom noći.

„Kao odgovor na napad, Azerbejdžan je preduzeo odgovarajuće mere“, saopštilo je Ministarstvo odbrane ove zemlje.

Nagorno-Karabah: Kako je počeo sukob
The British Broadcasting Corporation

Kasnije je saopšteno da su jermenske snage pokrenule napade u nedelju ujutru, koje je Azerbejdžan odbio.

Baku je optužio Jerevan za raketni napad rano u subotu u kojem je ubijeno najmanje 13 civila, a 45 ranjeno u Gandži, gradu udaljenom od prve linije fronta.

Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Jermeniju za „namerno ciljanje civila.“

Zvaničnici Jermenije su porekli napad, i zauzvrat optužili Azerbejdžan za napade na civilne ciljeve.

Stepanajan je objavila video na Fejsbuku na kome se, kako tvrdi, vidi uništavanje oblasti Nagorno-Karabah, optuživši oružane snage Azerbejdžana za raketiranje civila u gradovima, među kojima je i Stepanakert, nezvanična prestonica Nagorno-Karabaha.


Nagorno-Karabah – najvažnije činjenice

  • Planinska oblast se prostire na oko 4.400 kvadratnih kilometara
  • Vekovima je naseljavaju jermenski hrišćani i turski muslimani
  • Tokom sovjetskog doba, automnomna regija u republici Azerbejdžan
  • Međunarodno priznata teritorija kao deo Azerbejdžana, ali su Jermeni većinsko stanovništvo
  • Procenjuje se da je oko milion ljudi raseljeno tokom sukoba koji je trajao od 1988. do 1994. godine, a da je oko 30.000 ljudi izgubilo život.
  • Separatističke snage zauzele su još neke delove teritorije oko enklave u Azerbejdžanu tokom rata 1990-tih
  • Od primirja 1994, situacija je bila napeta, ali bez većih incidenata, sve do 2016. godine
  • Turska otvoreno podržava Azerbejdžan
  • Rusija ima vojne baze u Jermeniji

Kada je sukob počeo?

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.

Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.

Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.