Očekuje se da će protesti protiv Izraela na teritorijama koje drže Palestinci biti nastavljeni, dan nakon što su izraelske snage ubile 55 ljudi u pojasu Gaze.
Danas će biti obeleženo 70 godina od događaja koji Palestinci zovu Nakba ili katastrofa, dana kada su počela masovna preseljenja palestinskog stanovništva u ratu koji je usledio posle osnivanja države Izrael.
Tenzije su velike u Gazi, gde će danas žrtve biti sahranjene.
Gaza: Desetine žrtava tokom palestinskih protesta
Nasilje je eskaliralo nakon što su Sjedinjene Države premestile svoju ambasadu u Jerusalim, što je razbesnelo Palestince.
Oni polažu pravo na istočni Jerusalim kao prestonicu buduće palestinske države i vide potez SAD kao podršku izraelskoj kontroli nad čitavim gradom, koga Izraelci smatraju nedeljivom prestonicom.
Palestinski zvaničnici kažu da pored ubijenih, oko 2700 ljudi je povređeno u sukobima u ponedeljak i to nazivaju masakrom. Ovo je najkrvaviji dan u Gazi od rata 2014. godine.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je vojska delovala u samoodbrani od islamističkih vlasti u Gazi, Hamasa, koji po njemu želi da uništi Izrael.
Šta se desilo na granici s Gazom?
Palestinci su demonstrirali u okviru šestonedeljnih demonstracija, nazvanih Veliki marš za povratak, koje je organizovao Hamas.
Protesti su kulminirali, jer je juče bila godišnjica osnivanja države Izrael 1948, što je podsećanje na stotine hiljada Palestinaca koji su izgubili domove u ratu koji je usledio.
Izraelci tvrde da je oko 40.000 Palestinaca učestvovalo u „nasilnoj pobuni“ na 13 lokacija duž ograde koju je Izrael izgradio na istočnoj granici s Gazom.
Palestinci su bacali kamenje i zapaljene naprave, a izraelska vojska je koristila suzavac i snajpersku vatru.
Netanjahu je branio odgovor vojske, rekavši: „Svaka zemlja ima dužnost da brani svoje granice.“
„Hamas, kao teroristička organizacija, obznanila je svoju nameru da uništi Izrael i poslala hiljade ljudi na granicu kako bi ostvarila ovaj cilj. Nastavićemo da delujemo odlučno u odbrani našeg suvereniteta i građana.“
Portparol izraelskih odbrambenih snaga izjavio je da su vojnici otvorili vatru na ljude koji su „izvodile terorističke akcije, a ne na demonstrante koji su rasterani uobičajenim sredstvima poput suzavca“.
Proglasivši tri dana žalosti, palestinski lider Mahmud Abas izjavio je na Zapadnoj obali: „Danas se ponovo nastavlja masakr nad našim narodom“.
Kakva je bila reakcija međunarodne zajednice?
Neke zemlje su žestoko osudile ovu akciju, ali ključni saveznik Izraela, Sjedinjene Američke Države su je podržale:
Portparol Bele kuće Radž Šah izjavio je: „Hamas je isključivo odgovoran za ove tragične smrti…. Hamas namerno i cinično provocira ovakvu reakciju“.
Kuvajt je podneo zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zahtevajući istragu o ovim sukobima, izražavajući „bes i tugu“, ali su SAD blokirale ovaj zahtev.
Velika Britanija je saopštila da „je brine obim otvorenih sukoba“, ali i da protesti moraju da budu mirni.
Nemačka je poručila da Izrael ima pravo da brani svoje granice, ali to mora da uradi u skladu s međunarodnim zakonima.
Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je nasilje izraelske vojske.
Turska tvrdi da SAD dele odgovornost s Izraelom za „jezivi masakr“ i da će povući ambasadore iz obe zemlje.
Jedna od najoštrijih izjava došla je od predstavnika Ujedninjenih nacija za ljudska prava Zejda Rada al-Huseina, koji je optužio „izraelsku vojnu akciju za stravično ubistvo desetine ljudi i ranjavanje više stotina njih“.
Južna Afrika je takođe povukla svog ambasadora iz Izraela, uz osudu „nasumičnog načina koji je Izrael izveo napad“.
Da li je nasilje povezano s otvaranjem ambasade?
Nije eksplicitno, ali protesti i otvaranje američke ambasade se podudaraju s sedamdesetogodišnjicom osnivanja države Izrael.
Hamas nije inicirao ovonedeljne proteste, ali im je davao podstrek. Krajem marta, lider Hamasa u Gazi, Jahja Sinvar rekao je da su demonstracije uperene protiv uklanjanja, kako je on nazvao, „privremene granice“ s Izraelom.
Hamas poziva na uništenje Izraela i u stalnom je konfliktu s jevrejskom državom.
Zašto je preseljenje ambasade toliko kontroverzan potez?
Status Jerusalima je suština konflikta između Izraela i Palestine.
Suverenitet Izraela nad Jerusalimom nije međunarodno priznat i u skladu sa mirovnim dogovorom između Izraela i Palestine iz 1993. konačni status Jerusalima biće određen u kasnijim etapama ovih pregovora.
Od 1967. Izrael je izgradio na desetine naselja u istočnom Jerusalimu, u kojima živi 200.000 Jevreja. Po međunarodnim zakonima, ova naselja su bespravna, iako se Izrael ne slaže s tim.
Palestinski predsednik nazvao je novu ambasadu „američkom nastambom u istočnom Jerusalimu“.
Razne zemlje su imale ambasade u Jerusalimu – ali većina se izmestila posle 1980. kada je Izrael počeo da polaže pravo na istočni deo grada, uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
