Naučnici su ostali zaprepašćeni kada su u Južnoj Koreji pronašli fosilne tragove za koje veruju da pripadaju drevnoj vrsti krokodila koji su mogli da hodaju na dve noge.
Istraživači su pronašli oko stotinu otisaka stopala dužine od 18 do 24 centimetra u blatnjavoj podlozi.
Međunarodni tim naučnika saopštio je da će ovo otkriće verovatno promeniti dosadašnju sliku o krokodilima.
- Upoznajte zemlju dinosaurusa
- Kakva arheološka blaga krije Srbija
- Najmanji dinosaurus otkriven „zarobljen u ćilibaru“
„Ljudi zamišljaju krokodile kao životinje koje ne rade mnogo toga, samo lenčare po ceo dan na obali reke Nil ili negde u Kostariki“, kaže za BBC Njuz Martin Lokli, profesor Univerziteta Kolorado.
„Niko ne pomisli – kako bi ovo stvorenje izgledalo da može da hoda na dve noge ili da trči kao noj“, dodao je on.
Očekuje se da najnovije istraživanje izazove opširnu i interesantnu raspravu u naučnim krugovima, jer neki stručnjaci svakako neće prihvatiti ovakvu interpretaciju.
Profesor Lokli i kolege su životinju čije tragove su pronašli nazvali Batrachopus grandis, iako njeni fizički ostaci još nisu pronađeni.
Pretpostavka o postojanju te životinje za sada je zasnovana samo na otiscima.
Ovi tragovi liče na one koje su pronađeni pre nekoliko godina i pripadaju Batrachopus vrsti krokodila koji su živeli pre nekoliko desetina miliona godina u doba Jure.
Samo što su ti krokodili hodali na četiri noge.
Profesor Lokli kaže da je teorija o krokodilu koji je hodao na dve noge, samo jedna od nekoliko objašnjenja pronađenih tragova.
„Možemo da vidimo sve pore, kao da gledamo u sopstvene ruke. Hodali su nogu pred nogu, mogli bi da prođu one testove hodanja kada vas zaustave policajci jer sumnjaju da ste popili malo više. Nemamo otiske prednjih nogu“, objasnio je on.
Dubina otisaka ukazuje na to da je ova životinja imala uspravan stav kada je hodala, kaže profeson Kjung So Kim sa južnokorejskog Činđu univerziteta.
„Tragovi koje smo pronašli deluju kao da je krokodil balanisirao hodajući po konopcu. Kada na to dodate nedostatak tragova repa, jasno je da su ova stvorenja hodala na dve noge“, kaže on.
„Kretali su se kao mnogi dinosaurusi, ali otisci ne deluju kao da ih je napravio dinosaurus. Dinosaurusi i njihovi ptičji potomci su hodali na prstima“, dodaje.
Krokodili ostavljaju ravne tragove peta, baš kao i ljudi, ističe Kim.
Ovi tragovi bi mogli da pomognu profesoru Lokliju da ponovo protumači prethodne koje su pronašli pre osam godina, a pretpostavlja se da su pripadali džinovskim reptilima poznatim kao pterosaurusi.
Ove životinje su se na kopnu kretale koristeći noge i ruke.
Profesor Fil Mening sa univerziteta u Mančesteru, koji nije bio deo istraživačkog tima, kaže da fosilni tragovi govore za sebe da su veoma interesantni.
Ipak, sumnja u interpretaciju koju je ponudio istraživački tim.
„Ovi tragovi se ne uklapaju u geometriju krokodila“, kazao je Mening za BBC Njuz.
„Pogledajte snimak bilo kog živog krokodila i rotaciju njegovih stopala dok se kreće. Idu ka spolja, a ne prema sredini. A da li se kod najnovijeg otkrića radi o krokodilskoj vrsti – nažalost, još nemamo fosilne ostatke kostiju da nam to kažu“, dodaje Mening.
Ovo otkriće objavljeno je u naučnom časopisu Scientific Reports.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
