O novom talasu „fudbalskog melosa“ razgovarali smo sa Stefanom Milivojevićem, čije pesme trenutno osvajaju Srbiju, a kako je sve to nekada izgledalo pričao nam je Vladimir Vojvodić iz čuvenih Nekih paora.
Policijski čas, karantin i izolacija nikome nisu prijali, ali naročito ne ljubiteljima fudbala.
Stadioni su zatvoreni, mreže miruju, lopte se ne kotrljaju, konzumacija semenki je na istorijskom minimumu i niko mesecima nema razloga da čupa kosu – što je problem.
- Odlazak Mistera: Zašto će Mančesterom i Lutonom zauvek odjekivati ime Radomira Antića
- Pevačica Gala o „Mitro’s on fire“: Kako se budizam ušunjao na stadione širom sveta – i Srbije
- Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
Teška vremena zahtevaju neobična rešenja, pa su se fudbaleri umesto na terenu našli među notama i akordima.
„Nema fudbala i zato sam to snimio, nedostaje mi“, kaže za BBC na srpskom Stefan Milivojević, autor pesama Noć mi te Samjuel i Rumenige Bilja.
Koncept je jednostavan – umesto reči idu fudbaleri, pa je ružica si bila, sada više nisi postalo Rumenige Bilja, Sadik Vilšir Kliši.
Invazije Stefanovih fudbalera na čuvene pesme Zdravka Čolića i Bijelog dugmeta sve su popularnije, pa se o njemu priča i piše na sve strane.
„Nisam očekivao toliko reakcija. Bilo je iz šale… Ima već 10 godina kako to radim, u društvu smo se stalno tako zezali“, navodi Stefan, inače glumac.
A nije slučajno što je on baš pre 10 godina u poznate pesme počeo da ubacuje poznate fudbalere – tada su Neki paori bili na vrhuncu slave.
„Neko mi je skoro poslao Stefanovu pesmu, video sam da se taj duh ponovo širi. Bilo je i ranije pokušaja da se napravi nešto slično, čak i u inostranstvu“, kaže Vladimir Vojvodić iz Nekih paora za BBC na srpskom.
„Kad smo mi počeli čini mi se da niko to tada nije radio, bili smo pioniri, ali smo se povukli kad smo bili na vrhuncu…
„Nismo stigli da se raspadnemo ili budemo kao Stonsi“, dodaje uz osmeh.
Huntelar
Paori već godinama ne sviraju, ali svi i dalje znaju njihovu verziju narodnjaka koji kaže da ni majka me jutros nije Huntelar.
„Pre tri-četiri godine na poslu smo dobili novog direktora, krećemo da pričamo i on kao ‘čekaj, bre, ti si iz Nekih paora… Pa mi sve pesme i dalje pevamo po vašem‘“, kaže Vojvodić i smeje se.
„Super je kada to čoveka prati i 10 godina kasnije… Bilo je to baš lepo vreme, lepo je prisetiti se“.
A šta misli o mladim nadama fudbalskog melosa?
„Impresivno je koliko su sve do tančina upakovali… Sve je fonetski savršeno i maksimalno se rimuje“, kaže Vojvodić.
„Ipak, mislim da se time i gubi malo humora. Mora da postoji neka tranzicija. Naš tekst, na primer, kaže da moji su Jugović, Rebrov i Kocić i Pavel Kuka (moji su drugovi, žestoki momci, velikog srca). Tu postoji neki kontekst…
„A ako su samo imena fudbalera onda nema relacije između tih reči, pa je manje smešno. Njihovo je svakako muzički i produkcijski impresivnije. Sve pohvale za to“.
Milivojević, koji je u srednjoj školi slušao Paore, kaže da želi pesme koje su „na višem nivou – bez ijedne reči pravog teksta, samo da budu fudbaleri“.
- Darko Pančev za BBC: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
- Predrag Mijatović za BBC: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
- OFK Beograd: Romantičari koji i dalje veruju
- Poslednjih 11 Srbije i Crne gore: Reprezentacija zemlje koje nema
„Tako je teže i zanimljivije“, ističe.
Krajem aprila objavio je Noć mi te Samjuel, a onda i Rumenige Bilja i to u duetu sa Anastasijom Knežević iz hora Viva voks.
„Čula sam prvu pesmu i stvarno sam se oduševila… Kada neko nešto voli to se oseti“, kaže za BBC Anastasija, koja studira na Muzičkoj akademiji.
Koliko ona prati fudbal i da li je bilo problema sa prezimenima igrača?
„Pa pratim, ali definitnivno ne koliko i Stefan. Bio je izazov, ali snašla sam se lepo i brzo naučila. Sve što je u muziku mi lakše pada“, navodi ona uz osmeh.
Kan
Deset godina ranije, kada su Paori počinjali, sve je bilo… Pa, jednostavnije.
„Sve je išlo spontano, ogrezlo u neki kemp, bez bilo kakvih proba i bilo čega“, priseća se Vojvodić.
„Kucamo tekstove, skupimo se kod mene, nemamo nikakvu opremu za snimanje… Činjenica da je ortak Aljoša tukao kutlačom o kutiju za patike – jer kao moramo da imamo nešto za ritam – dovoljno govori“, dodaje uz osmeh.
Kako kaže, kvalitet muzike nije bio bitan, jer je sve bilo zezanje poteklo sa fudbalskog terena.
„Idiotski primer je na kraju puta čađava mehana, iz nje viri glava Gokan Zana ili samo želim da znam da li da Oliver Kan ili Jirgen Reber da Lukas Radebe.
- Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke
- Fudbaler, saudijski princ i nepristojna ponuda
- Sto krvavih sati: Dan kada je fudbalska utakmica izazvala rat
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
„To su bile neke interne fore i nikada nismo razmišljali da je to ikome zanimljivo. Međutim, onda smo snimili Huntelara i svi su se potpuno raspomamili“, priseća se on.
Te 2010. godine svi su čuli za pesme Huntelar i Govedarica, koje su svi masovno prebacivali preko blututa – jer takvo je bilo vreme.
Članovi benda su tada naprasno dobili velike brke.
„I to je proizvod naših internih šala – koncept starog fudbalera iz sedamdesetih i osamdeseti. Neki Rudi Feler“, kaže Vojvodić i smeje se.
„Sve se sklopilo što se tiče i imidža i idiotskih internih fora na koje su se odjednom svi primili“.
Njihova paorska priča mogla je čak i da im znatno promeni živote.
„Imali smo dosta ponuda za gostovanja, svirke, ma da pravimo muzičke karijere… Ljudi nam tražili da sviramo kao tri sata za 500 evra. Mi kao ‘ali mi nemamo tri sata materijala’.
„Za Dan studenata 2011. pitali nas da sviramo u Studenjaku, rekli nam da svira pet bendova i Prljavi inspektor Blaža i kao hoće da mi budemo udarni pred Blažu.
„A mi tada niti smo uvežbani, niti smo ikada bili svirački bend“, kaže Vladimir.
Tada su gostovali i u novogodišnjoj epizodi Fajront republike, emisije Zorana Kesića.
„Ljudi iz njegovog okruženja su nas videli na Fejsbuku i preporučili nas. Nadrealan momenat…
„Niko od nas nije očekivao da ćemo dobiti išta više od par desetina lajkova i da će nam prijatelji reći vidi ove budale, kakvi su carevi, šta rade. A preko noći se sve promenilo…“
Govedarica
Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Dejan Govedarica čest je gost pesama Nekih paora.
Vojvodić objašnjava zašto:
Maltene svi koji su naših godina se sećaju kad je Govedarica zabio onu golčinu Špancima, onaj projektil koji je grunuo sa 20 metara, u onom nesrećnom meču.
Naša ideja i filozofija iza svega toga je bila da tri minuta do kraja, kreće pičvajz i ulazi Govedarica da reši.
Pošto je nekako neverovatna poštenjačina, ona frizura mu jezdi, sav je nekako poletan bio. Delovao je kao najiskreniji čovek na svetu.
Kada je zabio taj gol bilo je kao – to je to, Govedarica dođe i reši. Zato je i u jednom i drugom hitu kažemo „Kolarov je bila Govedarica„.
Mance
Paorski duh danas nastavlja Stefan.
Rođen je 1994. godine, iz Zemuna je, navijač je Arsenala i Zvezde i završava Fakultet dramskih umetnosti.
Zašto baš Čola i Dugme? I zašto baš ti fudbaleri?
„Pa, izabrao sam dve pesme koje su među najpoznatijim na prostoru čitave bivše Jugoslavije, gledao sam da bude nešto što je za sve“, kaže Stefan.
„A igrače… To zavisi od slogova i koliko im se prezimena uklapaju sa muzikom i pravim tekstom. Treba da bude što manje promena u odnosu na pravu reč iz teksta“, navodi.
Kako navodi, tu nema protekcije – u pesmi mogu da se nađu svi. Doduše, nešto više ima fudbalera njegovog Arsenala.
- Ubistvo Ace Radovića, 20 godina kasnije: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila
- Kako su istočnonemački fudbaleri pred meč sa Partizanom prebegli na Zapad
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
I mnogi su tu prodefilovali – (Hjong Min) Son i (Tomas) Vermalen savršeno su se uklopili u deo s vremena na vrijeme, a Dejo genije, Dejo majstore u bog mi daje, bog mi odnosi.
Ali da li je bilo nekih problema da se sve uklopi?
„Jao da, u poslednjoj pesmi su mi bukvalno još tri reči falile, satima sam se nervirao, ali sam na kraju uspeo da sklopim. To je onaj deo letele su noćas iznad moga krova, letele su ptice selice. To je kod mene Mance deo“.
Paori za to vreme žive nekim drugim životima i to van muzike, uglavnom – Miloš Georgijević, bivši član Paora, sada je deo benda Mortal kombat.
Vladimir za to vreme radi i piše – prošle godine je objavio prvu knjigu Vatra nepoznatog porekla, a sada sprema drugu.
„Ove godine je desetogodišnjica benda, bilo je priča da li da bude reunion ili nešto tog tipa… Materijala ima, ali teško je sve organizovati“, navodi Vladimir.
„Nije toliko teško skupiti ljude koji su i inače ortaci i druže se, ali svi su otišli svojim putem, svako ima svoj život, posao, neki imaju i porodice, decu…
„Snimanje zahteva neki posao, a ranije je to bilo samo nešto što smo radili u petak uveče pred izlazak“.
Skilaći
Fudbalskog melosa je bilo u svetu.
Prerađena je Shape of you, pesma Eda Širana…
Čuveni Despasito…
Kao i Living on a prayer Bon Džovija.
A ako već pričamo o fudbalu i muzici mora se pomenuti pesma Ateist repa Felićita, puna italijanskih klubova i fudbalera.
Haland
Šta dalje?
Pa, Stefan završava fakultet, glumi i sprema nove pesme.
„Na lageru imam dve i još par njih koje nisu završene. Ne znam koja će sledeća biti, još se razmišljam.
„Ima tu svega, domaćeg, nekih zezanja na narodnjake. Ima Shallow Bredli Kupera i Lejdi Gage, a imam i Bohemian rhapsody grupe Kvin.
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji – od ledine do trofeja
- Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari
- „Ostani kod kuće izazov“ osvaja svet – fudbaleri protiv korone
Kako kaže, pesmama i glumom želi da pomeri ljude barem za milimetar.
„Da se barem nešto zapitaju posle moje predstave, a pesme da ih učine srećnim i zabavnim… Mislim da je to misija svakog umetnika i to ću nastaviti da radim celog života“, ističe on.
A kako ste preživeli karantin? Ne tako teško, kaže Vojvodić.
„Prvih 20 dana sam radio svaki dan i to uglavnom duple smene, a posle sam uspeo da uhvatim par dana poluizolacije da radim na novom romanu. U tih mesec dana sam napisao 20.000 reči, što je sasvim dobro prolazno vreme“, navodi.
Na kraju se sve svodi na to kako iskoristiš dan, ističe on.
„Tu se uvek vratim na bombardovanje 1999, slične su okolnosti – vanredno stanje, ne rade škole… Ali tada smo mogli da igramo fudbal po ceo dan – to je ključna razlika“.
Deset godina benda nije mala stvar, možda je vreme za povratničku turneju ili jedan veliki nastup – Arena ili Sava centar, na primer.
„Samo na otvorenom ovih dana, znaš kako je“, kaže Vladimir uz osmeh.
Dobro, onda Marakana ili JNA.
Karantinska priča je u međuvremenu gotova, uskoro kreće fudbal i sve će biti mnogo lakše.
Jer što kaže čuvena pesma Zvonka Bogdana: Ko te Zidan, taj te Bekam, ko te Bekam taj te Balak, ko te Balak taj te Gulit… Asparuhov Denis Bergkamp.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
