Socijaldemokratska partija (SPD) ostvarila je tesnu pobedu na parlamentarnim izborima u Nemačkoj, pobedivši konzervativnu stranku odlazeće kancelarke Angele Merkel, pokazuju preliminarni rezultati.

SPD je osvojio 25,7 odsto glasova, dok je dosadašnji vladajući blok CDU/CSU dobio 24,1 odsto.

Zeleni su ostvarili najbolji rezultat u istoriji partije, zauzevši treće mesto sa 14,8 odsto glasova.

Na osnovu ovih rezultata, jasno je da će za formiranje vlade biti potrebna koalicija.

Olaf Šolc, lider socijaldemokrata, ranije je rekao da je jasno da je stranka koju vodi dobila mandat da vlada.

Izlazne ankete ukazivale su na tesnu i napetu borbu, kao i da će zatvaranje biračkih mesta i završetak brojanja glasova biti samo faza u borbi za vlast.

Ono što je sigurno – odlazeća kancelarka neće napustiti funkciju dok se ne formira nova koalicija, a na to bi moglo da se čeka do katoličkog Božića.

Naslednik Angele Merkel imaće zadatak da u sledeće četiri godine vodi najmoćniju evropsku privredu, a birači su tokom kampanje jasno stavili do znanja i da im je pitanje klimatskih promena veoma važno.

Pristalica SPD-a su gromoglasno pozdravile Šulca u izbornim štabu, ali je tek nekoliko sati posle toga saopštio javnosti da je stranka dobila mandata da formira „dobru, pragmatičnu vladu“.

• Kraj ere Angele Merkel – jednostavan vodič za izbore u Nemačkoj
• Šta za balkansku dijasporu znače izbori u Nemačkoj
• Kako je Angela Merkel promenila Nemačku

Njegovi konzervativni rivali su odmah uzvratili, istakavši da je glavni zadatak formiranje koalicije, a ne to „ko je matematički osvojio najviše glasova“.

Drugim rečima, pobednik ipak ne osvaja sve.

„Dva moguća kancelara i dva uticajna faktora“, glasio je jedan od naslova u nemačkim medijima.

Odnosi se ne samo na socijaldemokrate i konzervativce koji se bore za vlast, već i Zelene i liberale (FDP) koji su otvoreni za sve koalicione ponude.

Liberali i Zeleni zajedno imaju oko četvrtine glasova i mogu da ponesu velike partije do cilja – formiranja vlade.

Ove stranke su najpopularnije među biračkim telom mlađim od 30 godina, ali da bi se našle zajedno, biće potrebno mnogo političke veštine.

Analena Berbok, liderka Zelenih, želi da olabavi mehanizme koji trenutno sprečavaju rast javnog duga Nemačke.

Kristijan Lindner, lider Liberala, kaže da nema vremena za ideje Zelenih koje naziva „poreskim izletima“.

• Zaostavština Angele Merkel: Kraljica EU sa ukaljanom krunom
• Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
• Analena Berbok – može li liderka Zelenih da postane nova nemačka kancelarka

Kakve koalicije su moguće

Nemci govore o semafor, Jamajka ili Kenija koalicijama, misleći na različite boje partija koje bi potencijalno mogle da učestvuju u vlasti.

Semafor koalicija: To bi bila vlada koju bi vodio SPD, u saradnji sa Zelenima i liberalnim FDP-om.

Jamajka: Nazvana po zastavi te zemlje, vladu bi čini konzervativni CDU/CSU sa liberalima i Zelenima.

Crveno-crveno-zelena: U ovoj kombinaciji SPD bi sarađivao sa Zelenima, ali i Levicom, krajnje levom partijom.

Na kraju, postoje i dve kombinacije koje predviđaju mogućnost da se najjače partije ponovo udruže – ili sa Zelenima (što je koalicija Kenija) ili sa liberalima (što je koalicija u bojama nemačke zastave – crne, crvene i zlatne)

Prema dosadašnjim rezultatima, i semafor i Jamajka su moguće koalicije, kada je u pitanju broj poslaničkih mesta.

Ostale nemačke partije nisu imale blistavo izborno veče.

Stranka Levice bi mogla da ostane i bez mesta u parlamentu jer postoji šansa da u konačnim rezultatima ne pređe izborni cenzus od pet odsto.

Ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AFD) je osvojila manje glasova ako se gleda ukupan broj na nivou cele države, ali će biti druga najjača partija u istočnim saveznim državama Saksoniji i Turingiji.

Šta kažu birači balkanskog porekla

iz Frankfurta, Aleksandar Miladinović, BBC novinar

Dragan Kekić je prva generacija u svojoj porodici koja je rođena u Nemačkoj – roditelji su došli da rade u Frankfurt, u tom gradu se upoznali, a njihov sin danas ima nemačko državljanstvo i pravo glasa – pa i očekivanja.

„Nemačka je u nekim stvarima malo ulagala – u školama se zaostaje sa kompjuterima i tabletima, poreska prava ne stimulišu porodice sa decom da bi im više para ostalo u džepu.

„Nekad je Made in Germany (Napravljeno u Nemačkoj) bilo jako priznato, sada to više nije tako“, kaže on.

Kekić ima stabilan posao u farmaceutskoj industriji, pa kaže da su mu se životni prioriteti izmenili.

„Ja jesam ovde na neki način stranac, ali to me ne sprečava da gledam u budućnost svog deteta.

„Nije mi više važno da vozim skup auto, to me je sve prošlo – važnije mi je da za dete bude što bolje i lakše.“

Za dijasporu sa Balkana, ovo su bili veoma važni izbori – pre svega zbog nade da bi mogli da donesu promenu i šansu da se lakše dođe do nemačkog državljanstva.

Zbog gotovo nepostojeće mogućnost za dvojno državljanstvo, mnogi sa Balkana zadržali su državljanstvo svojih roditelja, čak i ako su rođeni u Nemačkoj.

„Ako bi ljudi dobili nemačko, a zadržali sopstveno državljanstvo, to bi mnogo pomoglo u integraciji i glasanju koje bi bilo više od dosadašnjeg glasanja samo za nacionalni savet“, rekla je ranije za BBC frankfurtska političarka Milkica Romić.

Ona je članica trenutno vodeće stranke socijaldemokrata i tvrdi da bi ova stranka mogla da donese promene kakve dijaspora želi.

Nije kraj dok sudija ne svira

Čak i ako posle izbora u nedelju bude jasno ko je pobednik, Nemci neće neko vreme znati kako će vlada izgledati.

Pobednička partija će i dalje morati da napravi koaliciju, a male su šanse da će se ponoviti dvopartijska koalicija koja trenutno vodi zemlju.

Angela Merkel ne ide nikuda, sve dok se to ne razreši.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]