Artwork: Quantum entanglement

Getty Images

Francuz Alen Aspeu, Amerikanac Džon Klauzur i Austrijanac Anton Cajlinger dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku za istraživanja u domenu kvantne mehanike – nauke koja prirodu opisuje pomoću čestica manjih od atoma.

Sproveli su revolucionarne eksperimente koristeći prepletene fotone, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica čak i kada su razdvojene.

U pitanju su pionirska istraživanja o kvantnim informacijama.

„Tehnologija zasnovana na kvantnoj informaciji je polje koje se brzo razvija.

„Može biti značajna u oblastima kao što je bezbedan prenos informacija, kvantno računarstvo i tehnologija senzora“, rekla je Eva Oslon, članica Nobelovog komiteta za fiziku.

Njihov rad mogao bi da bude dobra osnova za razvoj novih računara i telekomunikacionih sistema kojim je nemoguće pristupiti.

Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od deset miliona švedskih kruna (oko 912.000 evra).

Alen Aspe je 75-godišnji profesor Univerziteta Pari-Sakle i Politehničke škole, Džon Klauzur je fizičar koji ima sopstvenu firmu u Kaliforniji, dok je Anton Cajlinger profesor bečkog univerziteta.

Oni su 2010. godine bili i dobitnici Volfove nagrade za fiziku, koja se posle Nobelove, smatra drugim najprestižnijim priznanjem u oblasti fizike, ali i hemije.

Iz Nobelovog komiteta navode da su Aspe, Klauzer i Cajlinger sproveli revolucionarne eksperimente koristeći zapletena kvantna stanja, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica čak i kada su razdvojene.

Vest da je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, Cajlinger je čuo jutros.

„Bilo je jako lepo što ste me pozvali pre sat vremena i dalje sam u šoku, ali je to pozitivan šok“, rekao je ovaj 77-godišnji profesor.

Rekao je da je nagrada ohrabrenje mladim ljudima: „Ovo ne bi bilo moguće bez više od 100 mladih ljudi koji su radili sa mnom tokom godina“, rekao je on.

Kvantna mehanika opisuje ponašanje subatomskih čestica.

To je polje koje je otvoreno početkom 20. veka.

I upravo u posebnom aspektu ove nauke su ovogodišnji laureati stekli ugled.

Reč je o nečemu što se zove „zapletenost“ u kojoj dve ili više kvantnih čestica – obično fotona, čestica svetlosti – mogu biti snažno povezane kada su veoma udaljene, iako nisu fizički povezane.

Njihovo zajedničko stanje može biti njihova energija ili njihov obrt.

Reč je o čudnom fenomenu, koji je čuveni Albert Ajnštajn nazvao „sablasnom akcijom na daljinu“.

Teorijsku osnovu je 1960-ih razvio severnoirski fizičar Džon Stjuart Bel, ali su Aspe, Klazser i Cajlinger tada sproveli eksperimente kako bi pokazali da je fenomen stvaran i da bi mogao da ima praktičnu upotrebu.

Prošlogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobili su naučnici za istraživanja koja su bila značajna za razumevanje složenijih sistema kao što je klima na Zemlji klimatskih sistema.

Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu Nobelov komitet dodelio je 3. oktobra švedskom genetičaru Svantu Pabuu, koji istražuje DNK neandertalaca.

Visualisation depicting specific atmospheric humidity on June 17, 1993, during the Great Flood that hit the Midwestern United States

NASA
Last year’s prize rewarded research into complexity

Prethodni dobitnici Nobelove nagrade za fiziku

2021 – Siakuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi nagrađeni su za rad na razumevanju složenijih sistema kao što je klima na Zemlji.

2020 – Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su Nobelove nagradu za fiziku za rad na razumevanju crnih rupa.

2019 – Džejms Pibls, Majkl Mejor i Didije Keloz dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za „revolucionarno“ otkriće o univerzumu.

2018. – Dona Strikland, Artur Aškin i Žerar Muru za otkriće u oblasti laserske fizike.

2017. – Rajner Vajs, Kip Torne i Bari Bariš za detekciju gravitacionih talasa.

2016. – Dejvid Taules, Dankan Holdejn i Majkl Kosterlic za teorijska otkrića tranzicija topoloških faza i topoloških faza materije.

2015. – Takaki Kadžita i Artur Mekdonald su nagrađeni za otkriće oscilacije neutrina koje pokazuju da oni imaju masu.

2014. – Isamu Akasaki, Hiroši Amano i Šudži Nakamura za otkriće prve svetleće diode koja emituje plavu svetlost.

2013. – Fransoa Angler i Piter Higs za formulaciju teorije Higs bozonove čestice.

2012. – Serž Aroš i Dejvid Vajnland za rad sa svetlošću i materijom.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.