Amerikaci Kerolin Bertoci i Beri Šarples, kao i Danac Morton Meldal dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju za rad o spajanju molekula – u oblasti poznatoj kao klik hemija.
Klik hemija je grana nauke koja se bavi proučavanjem načina povezivanja različitih molekula u jedinstvenu celinu.
Njihov rad se koristi u istraživanju ćelija i praćenju bioloških procesa, a može se primeniti i kod lekova za lečenje raka.
Nobelov komitet je pohvalio njihov rad kojim će, kako kažu, hemija postati efikasnija, dodajući da se uticaj njihovog istraživanja vidi u nauci.
„Ovogodišnjom nagradom želimo da ukažemo ne mora sve da se komplikuje već se stvari mogu učiniti lakim jednostavnim“, kaže Johan Akvist, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.
Dobitnici će podeliti nagradu od deset miliona švedskih kruna (oko 912.000 evra).
- Nobelova nagrada za hemiju za razvoj asimetrične organokatalize
- Naučnice osvojile Nobelovu nagradu za hemiju za „makaze“ koje menjaju gene
- Ima 97 godina i dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju
Bertoci, pionirka u bioortogonalnoj hemiji, osma je žena dobitnica Nobelove nagrade za hemiju.
„Oduševljena sam, jedva dišem“, rekla je Bertoci pošto su je iz Nobelovog komiteta obavestili o nagradi.
Njena otkrića moći se da se primenjuju u medicini i farmakoligiji, pojasnila je.
To znači da naučnici mogu da „primenjuju hemijska istraživanja u ljudskom telu, tako što će pratiti da li je lek završio na pravom mestu i da se drži podalje od mesta gde ne bi trebalo da deluje“.
Ujedno je to i „biološki alat“ koji će pomoći naučnicima da uoče molekule za koje nisu znali da postoje, dodala je.
Beri Šarples je drugi put dobio Nobelovu nagradu.
Pre 21 godinu, postao je nobelovac zahvaljujući radu na hilarnim katalizatorima.
Šarples i Medal radili su odvojeno, ali su postavili zajednički temelj za klik hemiju.
First celebration! @ChemKUniversity @UCPH_Research @NobelPrize pic.twitter.com/pQAytyP3U2
— Jiwoong Lee (@TheLeeLab_Chem) October 5, 2022
Nobelov komitet prošle godine dodelio je nagradu naučnicima za razvoj načina za konstrukciju molekula.
U ponedeljak, 3. oktobra švedski fizičar Svante Pabo dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu za istraživanje DNK neandertalaca.
Trojica naučnika, Francuz Alen Aspe, Amerikanac Džon Klauzur i Austrijanac Anton Cajlinger, dobili su u utorak, 4. oktobra Nobelovu nagradu za fiziku za istraživanja u domenu kvantne mehanike – nauke koja prirodu opisuje pomoću čestica manjih od atoma.
Prethodni dobitnici Nobelove nagrade za hemiju
2021 – Benjamin List i Dejvid Mekmilen, dobili su nagradu za hemiju za razvoj novog načina za konstrukciju molekula.
2020 – Emanuela Šarpentje i Dženifer Doudna osvojile su nagradu jer su izumele alate za modifikaciju DNK.
2019 – Džon B. Gudenaf, M. Stenli Vitingem i Akira Jošino podelili su nagradu za rad o litijum-jonskim baterijama.
2018 – Frensis Arnold, Džordž P. Smit i Gregori Vinter nagrađeni su za otkriće enzima.
2017 – Žak Duboše, Joakim Frank i Ričard Henderson nagrađeni su za unapređivanje slike o biološkim molekulima.
2016 – Žan Pjer-Sovaž, Frejzer Stodart i Bernard Feringa nagradu su dobili za mašinu napravljenu od molekula.
2015 – Tomas Lindal, Pol Modrič i Aziz Sankar nagrađeni su za rad o obnavljanju DNK.
Pogledajte video o mestu koje nauku pretvara u zabavu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
