Ovo može samo priroda: Lav spasio trudnu hijenu od divljih pasa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „spasio trudnu hijenu“
   У српском језику трудне могу да буду само жене и девојке, а животиње које носе плод су скотне (пошто ће ускоро да се окоте). Постоје и посебни називи за поједине врсте које људи узгајају, па крмача може да буде спрасна, крава стеона, а кобила ждребна.

2. Skloni smo da empatiju smatramo jedinstveno ljudskom osobinom. Ali nova istraživanja pokazuju da temelji morala očigledno prethode čovečanstvu. Neki od elemenata morala i empatije su evolucionog porekla i mogu se primetiti ne samo kod primata već i kod sisara, pri čemu je empatija najizraženija kod bonobo majmuna, a reciprocitet kod šimpanze. Moralna pravila nam govore kada i kako da primenimo naše empatične tendencije, ali same tendencije postoje od pamtiveka. Naravno empatija je kod sisara i primata – krhka. Među našim bliskim životinjskim srodnicima, ona se uključuje u događajima unutar njihove zajednice, poput mladunčeta u nevolji, ali se podjednako lako isključuje u odnosu na strance ili pripadnike drugih vrsta, poput plena. Preporuka – Frans de Val „Doba empatije: Lekcije prirode za ljubaznije društvo“ (The Age of Empathy: Nature’s Lessons for a Kinder Society. New York: Crown Publishing Group. 2009). Nemamo dokaze da druge životinje procenjuju prikladnost postupaka koji ne utiču na njih same. Veliki pionir istraživanja morala, Finac Edvard Vestermark, objasnio je šta čini moralne emocije posebnim: „Moralne emocije su odvojene od nečije neposredne situacije: one se bave dobrim i lošim na apstraktnijem, nezainteresovanijem nivou“. To je ono što izdvaja ljudski moral: pomak ka univerzalnim standardima u kombinaciji sa razrađenim sistemom opravdanja, praćenja i kažnjavanja.

3. Da li je leopard na slici taj lav ili je on ipak hijena