Parče slanine dnevno povećava rizik od dobijanja raka

Čak i mala količina crvenog ili prerađenog mesa – kao što je parče slanine dnevno – može da poveća rizik od oboljevanja od raka creva, pokazuje nova studija.

Istraživanje Univerziteta u Oksfordu koje je finansirala Fondacija za istraživanje raka (Cancer Research UK), pokazuje da i crveno meso može biti štetno. Na ovo je već upozoravala i Svetska zdravstvena organizacija.

Ali koliko je rizično meso ? I koliko slanine je previše slanine?

Evo šta treba da znate.

Šta otkriva istraživanje:

Naučnici su analizirali podatke o zdravlju i navikama skoro pola miliona ljudi koji su bili uključeni u studiju Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva.

Istraživanje je trajalo šest godina, a naučnici su utvrdili da je u tom periodu 2.609 ljudi koji su učestvovali u studiji obolelo od raka creva.

Procene naučnika:

• Tri parčeta slanine dnevno umesto jednog šnita može da poveća rizik od raka creva za 20 odsto
• Na svakih 10.000 ljudi koji su jeli 21 gram crvenog i prerađenog mesa dnevno, kod 40 je dijagnostikovan rak creva
• Uporedna brojka za one koji su jeli 76 grama dnevno je bila 48

Po podacima Nacionalne zdravstvane službe Velike Britanije, 76 grama kuvanog crvenog mesa je srazmerno šnicli težine oko 120 grama. Parče šunke ili odrezak slanine sadrži oko 23 grama procesuiranog mesa.

• Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
• Da li je zdravije biti vegan

Koliko slanine je previše slanine?

To nije baš jasno. U Britaniji svake godine bude dijagnostikovano 41.804 novih slučajeva obolelih od raka creva. Fondacija za istraživanje raka kaže da bi ovaj broj mogao da se smanji za 5.400 slučajeva, ako ljudi uopšte ne bi jeli prerađeno meso.

Ipak, fondacija kaže da pušenje predstavlja daleko veći rizik i da svake godine zbog pušenja rak dobije 54.300 osoba.

Agencija za javno zdravlje u Engleskoj kaže da njihova istraživanja govore da ljudi jedu previše crvenog i prerađenog mesa.

Ministarstvo zdravlja Velike Britanije savetuje svakog ko jede više od 90 grama crvenog i prerađenog mesa dnevno da smanji unos na 70 grama.

Da li je malo prihvatljivo?

Smernice Agencije za javno zdravlje u Engleskoj kažu da postoje neke prednosti crvenog mesa – kao što su unos gvožđa i proteina – koje moraju biti u skladu sa mogućim rizicima.

Ljudi mogu da jedu meso i da budu zdravi.

Šta meso čini rizičnim?

Slanina, kobasice, viršle, salame i drugo prerađeno meso se obrađuje kako bi mu se produžio rok trajanja ili izmenio ukus, a glavne metode su dimljenje, sušenje ili dodavanje soli i konzervanasa.

Smatra se da hemikalije koje se koriste u procesuiranju mogu da povećaju rizik od raka. Priprema hrane na visokoj temperaturi, kao što je roštilj, takođe može da proizvede kancerogene hemikalije.

Kada je reč o crvenom mesu poput govedine, jagnjetine i svinjetine, postoje indikacije da jedan od proteina (koji mesu daje crvenu boju) može da ošteti creva tokom razgradnje u stomaku.

Stručnjaci još uvek pokušavaju da shvate ovu vezu.

Šta kažu stručnjaci?

Profesor Ganter Kunle sa Univeriteta u Redingu je rekao da ovo istraživanje predstavlja izuzetno detaljnu analizu između unosa mesa i crevnog (kolorektalnog) kancera.

„Rezultati potvrđuju da konzumiranje crvenog i prerađenog mesa povećava rizik od kolorektalnog raka“, rekao je doktor Kunle.

„Ovim su potvrđeni prethodni nalazi da se rizik povećava za približno 20 odsto sa svakih 50 grama crvenog i prerađenog mesa više.

„Istraživanje je pokazalo i da dijetalna vlakna smanjuju rizik od kolorektalnog raka. Veći unos vlakana, kao što ova studija pokazuje, bio bi od znatno veće koristi“, rekao je on.

Keri Rakston iz Savetodavne komisije za meso, koju finansira ta industrija, rekla je da „crveno meso pruža dragocene nutrijente, kao što su proteini, gvožđe, cink, vitamin D i B vitamini“.

Rekla je da je poznato da „raznovrsni faktori imaju značajan uticaj na rizik od raka creva, naročito godine, genetika, manjak vlakana, nedostatak fizičke aktivnosti i visok unos alkohola“.