Preliminarni rezultati izbora u Albaniji pokazuju da bi Edi Rama mogao da učini ono što nikome u tri decenije višepartijskog sistema u ovoj zemlji nije uspelo – da poveže tri mandata na mestu predsednika Vlade Albanije.

Na osnovu oko polovine prebrojanih glasova, Ramina Socijalistička partija moći će sama da formira parlamentarnu većinu.

„Ljudi su rekli svoje. Sada mi treba da slušamo njih“, rekao je Rama u izbornoj noći, dodajući da je važno da pobedi zemlja, a ne pojedinačna politička partija.

Opozicija koju predvodi Demokratska partija Ljuljzima Baše očekivala je da će birači uskratiti poverenje dosadašnjoj vladi.

„Hvala svim građanima koji su glasali za promene“, rekao je on i dodao da očekuje jasnu pobedu.

Ko hoće, a ko neće na glasanje u Albaniji

Ko na Balkanu ne želi „Mali Šengen“

Kako se 2020. godine otkriva turizam u Albaniji

Albanski parlament ima 140 mesta, pa je za većinu potreban najmanje 71 mandat.

Brojanje glasova prikupljenih širom zemlje odvija se veoma sporo jer se, prema pravilima, listići ne broje na samim biračkim mestima već se sav birački materijal sakuplja u lokalnim centrima.

Preliminarni rezultati izbora u Albaniji

• Socijalistička partija (Edi Rama) – 50,22 odsto, 75 mandata
• Demokratska partija (Ljuljzim Baša) – 36,41 odsto, 52 mandata
• Socijalistički pokret integracije (Monika Krijemadi) – 10,47 odsto, 12 mandata
• Ostali: 1 mandat za Socijaldemokratsku partiju (Tom Doši), 1 mandat za nezavisne kandidate

Podaci na osnovu 47,5 odsto prebrojanih biračkih mesta

Zašto je Edi Rama na putu ka novom mandatu?

Demokrate i socijalisti su u Albaniji bili deo političkog ringišpila poslednjih trideset godina – nijedna od stranaka nije uspevala da tri puta zaredom pobedi na izborima.

„Edi Rama je ocenjen kao neko ko stabilno vlada, a od poslednjih izbora nije imao problema u parlamentu, pa je za građane sve to izgledalo prilično glatko“, kaže novinarka iz Tirane Fatjona Mejdini.

U poslednje dve godine, albanska opozicija opredelila se za neuobičajeni potez – totalni bojkot političke scene i institucija.

Predstavnici opozicije povukli su se i sa mandata koje su već imali, pa je parlament ostao bez poslanika koji nisu podržavali Ramu, a na lokalnim izborima 2019. godine stranke opozicije nisu ni učestvovale.

„Na rezultat je najviše je uticalo to što je predizborna utakmica bila neravnopravna jer je Edi Rama pod kontrolom imao velike količine novca, medije.

Više od 800 hiljada ljudi iz dijaspore ovoga puta nisu mogli da glasaju, kovid pozitivni birači nisu mogli da glasaju – da je bilo drugačije, i rezultat bi sigurno bio drugačiji“, kaže direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Zijad Bećirović.

Novinarka Fatjona Mejdini smatra i da je dugotrajni i oštri bojkot na kraju više naškodio samoj opoziciji.

„Mislim da bojkot nije pogodovao opoziciji, nikada se pre nije desilo da opozicija u potpunosti napusti čak i osvojene mandate – i to ih je koštalo.

Bojkotom lokalnih izbora, prepustili su Rami sve opštine koja je izabrala gradonačelnike i tako stekla veliku prednost, a osvojili bi bar polovinu opština.“

Koliko su oštre linije političke podele u Albaniji, možda najbolje pokazuje činjenica da su u poslednjoj nedelji pred izbore sukobi socijalista i demokrata kulminirali ubistvom jednog pristalice Socijalističke partije i ranjavanjem više ljudi na obe strane, da su medijski izveštaji obilovali informacijama o pritiscima i kupovinama glasova.

Šta čeka novu vlast u Tirani?

Edi Rama se u svom drugom premijerskom mandatu nije bavio samo političkom krizom u zemlji.

Razorni zemljotres u kome je stradala 51 osoba pogodio je luku Drač 2019. godine, dok je pandemija virusa korona promenila čitav svet od 2020. godine.

„On se susretao sa dve velike krize i većina ljudi je bila zadovoljna kako ih je rešio.

Sada je zatražio novi mandat uz obrazloženje da u dve godine kriza, nije imao šansu da pokaže pun potencijal šta bi želeo da uradi“, kaže novinarka Mejdini.

Albanija je do sada vakcinisala oko 400 hiljada ljudi i po broju vakcinisanih ljudi u populaciji je na drugom mestu u regionu, odmah iza Srbije.

„Rama ima reputaciju kao da je on sačuvao ljude bolesti i smrti jer je lično vodio pregovore sa zemljama i bavio se nabavkom vakcina“, kaže Mejdini uz napomenu da je u zemlji opao broj smrti prouzrokovan virusom korona.

Albanija zavijena u tugu: Sahrane poginulih, najnoviji bilans 49 žrtava

Kako se Albanija fudbalom bori protiv korona virusa

‘Mali Šengen’ – stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga

Ipak, problemi koji su „stariji“ od pandemije i zemljotresa ostaju veoma aktuelni.

Albanija se nalazi na 104. mestu od 180 zemalja na listi organizacije Transparensi koja prati stanje korupcije, dok, prema pisanju agencije Rojters, Sjedinjene Države optužuju Albaniju da je glavni izvor proizvodnje marihuane i transporta droge.

„Hermetički se pod kontrolom drži država, institucije su pod kontrolom jednog čoveka i njegove ekipe.

Albanija nema dovoljno unutrašnje snage da se suprotstavi mafiji, potrebna joj je spoljna pomoć – pre svega američkih bezbednosnih agencija“, smatra Zijad Bećirović iz IFIMES-a.

Iako je problem na evropskom tlu, Bećirović smatra da Evropska unija nema ni snagu ni želju da se bori sa situacijom u Albaniji.

„Evropa niti može niti želi da bilo šta učini kada ima veoma sličnu situaciju u Bugarskoj.

Partija Angele Merkel podržavala je stranku Bojka Borisova preko svojih fondacija, a to je sličan način vladanja kao Ramina partija u Albaniji“, kaže on.

Evropske institucije priznale su i rezultate na lokalnim izborima u Albaniji 2019. godine, iako je na njih izašlo nešto više od četvrtine birača, a opozicija ih je bojkotovala.

Albanija je od 2014. godine zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, punopravna je članica NATO-a, a njenim građanima nisu potrebne vize za putovanje po Šengenskoj zoni.

Šta je Aljbin Kurti radio na izborima u Albaniji?

Osim kandidata koji su se takmičili na izbornim listama, jedan naizgled običan glasač privukao je veliku pažnju medija u Albaniji.

Nedavno izabrani kosovski premijer Aljbin Kurti glasao je na parlamentarnim izborima u Tirani, a njegova partija Samoopredeljenje podržala je kandidate za poslanike u tri albanska grada.

Kurtijev potez kritikovala je opozicija na Kosovu uz poruku da treba više da brine o nabavci vakcina, dok je sam Kurti na društvenim mrežama objavio fotografije glasanja i poruku kako će intenzivirati saradnju sa bilo kim ko pobedi na izborima.

The sun is shining bright in Albania today as they vote in parliamentary elections.
As I hold dual citizenship I exercised my right to vote early and urge everyone to vote massively.
As Prime Minister I will increase and intensify cooperation with whomever wins the elections. pic.twitter.com/nwVUDzZSt4

— Albin Kurti (@albinkurti) April 25, 2021

Ipak, glasanje u susedstvu za Balkan nije ništa novo.

„Nije normalno da bilo koji premijer jedne države učestvuje na izborima u susedstvu, ali to smo već videli u Bosni i Hercegovini.

Imali smo slučaj da Milorad Dodik čak glasa na lokalnim izborima u Beogradu, iako on definitivno ne živi u Beogradu.

Nonsens je bio i da je Dragan Čović u Mostaru učestvovao na izborima za Sabor Hrvatske i predsednika Hrvatske“, kaže Zijad Bećirović iz IFIMES-a.

U pozadini svega je i loš odnos Edija Rame i Aljbina Kurtija koji ne datira od nedavno.

Dvojica premijera i ranije su imali nesuglasice.

„Rama je u dobrim odnosima sa Hašimom Tačijem, a Kurti ga je zbog toga optuživao da sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem želi da menja granice na Balkanu.

Poslednjih dana, Rama je odlučio da u potpunosti ignoriše Kurtija i nijednom ga nije pomenuo, ali mislim da će mu vrlo uskoro odgovoriti“, kaže novinarka Fatjona Mejdini.

Za Zijada Bećirovića, ovakav potez Aljbina Kurtija pokazatelj je da i oni u regionu od kojih se mnogo očekuje – i dalje moraju da uče.

„Regionu je potrebna nova politička kultura, ali je sada očigledno da i mladi lideri imaju deficit političke kulture.

Kurti predstavlja čoveka koji treba da se suprotstavi starim strukturama i sada ima jedinstvenu priliku da to uradi, pa ima vremena da se dokaže da li će biti dosledan ili je to bila samo retorika za osvajanje glasova“, zaključuje on.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]