Pelet, drva i grejna sezona: Zašto nema energenata na stovarištima

Rat u Ukrajini, poskupljenje nafte i gasa, ali i drugi problemi podgrejali su cenu drva i peleta u Srbiji.

Ivica Jovanović iz Užica je pre nekoliko godina za kuću od 50 kvadrata trošio oko 55.000 dinara za grejanje na pelet po sezoni, a kada je ovog leta pokušao da nabavi pelet – nije ga našao ni na jednom stovarištu u okolini mesta u kojem živi.

Malobrojni prodavci koji imaju pelet u Srbiji nude ga po ceni od čak 400 evra po toni, što znači da bi Ivicu grejanje godišnje koštalo dvostruko više nego prošle godine.

„Pored velikog poskupljenja struje za preduzeća i nafte na svetskom tržištu, na više cene energenata delom utiče i veštačko podizanje napetosti“, objašnjava Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljive izvore energije pri Privrednoj komori Srbije, za BBC na srpskom.

Zbog političke i privredne krize izazvane ratom u Ukrajini, ljudi se, kaže Stojadinović, „dodatno plaše nestašica, pa unapred kupuju energente već početkom leta i traže mnogo veće količine nego što su im potrebne“.

Sve to je uslovilo da mnogi prodavci u Srbiji nemaju energente.

„Drva su duplo skuplja nego prošle godine, a peleta nema“, kaže Tanja Aprcović, šefica stovarišta Kopaonik u Beogradu.

„Očekujemo da će pelet, kada stigne, koštati oko 45.000 dinara za tonu, što je do 80 odsto skuplje nego pre dve godine.“

• Srbija ostaje bez ruske nafte – da li to znači poskupljenje na pumpama
• Energetska kriza: Kako se evropske zemlje nose sa rastućim cenama
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa

Dodatni problem je nedostatak nedostatak radne snage u Srbiji, koji bi radio u šumama na cepanju drva, dodaju u stovarištima, ali i zastoj u količinama drva koje obezbeđuju Srbijašume.

Zašto nema peleta i koliko će koštati?

Na pelet se u Srbiji, podaci su Privredne komore Srbije, greje oko 100.000 ljudi.

Ovaj energent nastaje preradom drveta, a mnoga domaćinstva u Srbiji su pre pet godina ugradila kotlove za pelet, jer su im mnogo komforniji za korišćenje nego peći na drva.

„Pre pet ili šest godina smo ugrađivali i do 100 sistema za pelet godišnje“, kaže Miloš Stevanović, direktor firme MS Gas instal iz Smederevske Palanke, preduzeća koje se bavi ugradnjom različitih sistema za grejanje.

„Domaćinstva su masovno prelazila na pelet u centralnoj Srbiji, u mestima gde gasifikacija još nije stigla, a pelet im je mnogo lakši od drva za održavanje i svakodnevnu upotrebu.“

Za ugradnju kotla za pelet potrebno je, dodaje on, najmanje 2.500 evra za kuću od 100 kvadrata, ali se mnogima računica pokazala isplativa.

Ipak, poslednje dve godine interesovanje je drastično palo, pa su prošle godine ugradili samo pet sistema, dok ove godine, dodaje Stevanović, „niko ne želi da se prebaci na pelet jer je preskupo“.

„Poskupeo je i materijal za sisteme koji se ugrađuju, pa je poskupela i ugradnja, a o sirovini da ne govorimo“, kaže on.

• Redovi na pumpama u Srbiji – ima li ograničenja za sipanje goriva
• Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji
• Iz peći u pluća: Kako grejna sezona doprinosi zagađenosti vazduha

Na cene i raspoloživost ovog energenta, dodaju iz PKS, uticali su i potresi na svetskom tržištu i panika usled veće i ranije potražnje, ali i vest da je Bosna i Hercegovina zabranila izvoz drva i peleta, kako bi kontrolisala cene ovih energenata za lokalna domaćinstva.

„Zabrana izvoza peleta i ogrevnog drveta uvodi se iz razloga što je pelet poskupeo 155 posto u odnosu na prošlu godinu“, rekao je Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

„Izvoz je povećan za 78 odsto sa tendencijom daljeg povećanja. I ogrevno drvo je poskupelo za blizu 40 odsto.“

Peleta iz Bosne i Hercegovine gotovo da više nema na stovarištima u Srbiji.

„Svuda je nestašica peleta, pa nemamo ni od koga da ga kupimo“, kažu sa stovarišta Termodom iz Smederevske Palanke.

„Očekujemo da ćemo ga ponovo dobiti tek krajem jula, jer nam tada stiže i sirovina od Srbijašuma.„

Poslednja cena je, dodaju iz Termodoma, bila 355 evra po toni za najjeftniji pelet i to paraćinski, dok sa stovarišta Kopaonik u Beogradu kažu da očekuju da nova cena bude oko 400 evra po toni.

Stovarište Kopaonik do skoro je prodavalo pelet iz Bosne i Hercegovine za 40.000 dinara po toni, dok je pelet iz Ukrajine koštao oko 42.000 dinara.

Poređenja radi, pelet su prošlog leta prodavali za 24.000 dinara.

Ukupna potrošnja peleta u Srbiji na godišnjem nivou je oko 390.000 tona, podaci su PKS.

„Srbija proizvodi oko 360.000 tona godišnje, a samo 30.000 tona uvozi“, kaže Mladen Stojadinović iz Privredne komore Srbije.

„Nedostatak izvoza iz Bosne verovatno će se, ali u manjoj meri, odraziti na povećanje cene sirovine.“

Na sve ove probleme, domaćinstva u Srbiji će morati da stanu u red kada kupuju pelet i zbog lokalnog problema sa Srbijašumama, javnim preduzećem koje snabdeva prodavce drvnom građom.

Ovo preduzeće, dodaje Stojadinović, od početka godine nije ispoštovalo potpisane ugovore sa proizvođačima peleta i nije im isporučilo propisane količine drva.

U Grupaciji za obnovljive izvore energije pri Privrednoj komori Srbije navode da im je u prvih pet meseci ove godine isporučeno samo 40 odsto ugovorenih količina.

Nepoštovanje ugovora je dovelo, dodaju, do nestašice i značajnog rasta cene sirovine koja se nabavlja iz privatnih izvora.

„Ipak, poslednjih mesec dana su isporuke konačno postepeno krenule, pa očekujemo da se situacija poboljša“, kaže Stojadinović.

Na pitanje BBC-ja kako se odvija isporuka drva proizvođačima peleta, iz Srbijašuma su rekli da je za period od početka 2022. godine do kraja maja iste „isporučeno više ogrevnog drveta za proizvodnju peleta u odnosu na isti period prošle godine“.

Pri tom je, dodaju, „2021. bila godina u kojoj je isporučeno najviše sirovine drvnih sortimenata u istoriji Srbijašuma„.

„Na osnovu trenutne realizacije dinamičkog plana prodaje, možemo očekivati da će 2022. godina biti godina sa najvećom zapreminom prodatih drvnih sortimenata“, dodaju iz Srbijašuma.

Drvni sortimenti su proizvodi od drveta koje prodaju Srbijašume.

Iz ovog javnog preduzeća kažu i da se cena drveta koje prodaju za proizvodnju peleta za poslednjih osam godina promenila za svega pet odsto.

Zašto su drva toliko skupa

U Srbiji se na drva greje oko 34 odsto domaćinstava, podaci su Udruženja toplana Srbije, dok analiza stručnjaka sa Šumarskog fakulteta iz 2022. pokazuje da čak 49 odsto Beograđana koristi drva i pelet za grejanje.

Kubik najjeftinijih drva je prošle godine koštao 5.150 dinara, dok su skuplja drva koštala najviše 7.050 dinara, podaci su Agencije za energetiku.

Tako je za kuću od 60 kvadrata trebalo izdvojiti od 42.400 do 68.600 dinara za celu grejnu sezonu.

Na stovarištu Drvoogrev u Nišu krajem juna 2022. najjeftinija drva koštala su 8.000 dinara po kubnom metru, kaže Milan Milenković, vlasnik stovarišta.

„Cene idu do 8.500 dinara po kubiku za jeftinije vrste“, kaže Milenković za BBC.

Jedan od razloga zašto su drva toliko skupa, objašnjavaju sa stovarišta Drvoogrev, jeste što nedostaje radne snage koja bi sekla drva.

„Jednostavno, nema ko da radi, pa nema ni dovoljno drva i to utiče na cenu“, kaže Milenković.

„Dnevnica je oko 5.000 dinara za devet sati rada uz hranu, ali ljudi mahom nisu zainteresovani, jer je posao jako težak.“

I jedan spoljašnji problem zapalio je cenu drva u Srbiji, a to je, objašnjava Mladen Stojadinović iz Privredne komore Srbije, reakcija ljudi na događaje na svetskom političkom i ekonomskom planu.

Pre početka rata u Ukrajini, cena nafte tipa brent je bila oko 90 dolara po barelu, da bi krajem februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, vrednost „crnog zlata“ dostigla čak 127 dolara za barel.

Cene su posle toga naizmenično padale i rasle, ali samo nekoliko dana pošto je Evropska unija najavila da će zabraniti uvoz ruske nafte koja u Evropu dolazi preko luka, vrednost nafte na svetskom tržištu ponovo je skočila na 123 dolara za barel.

„Kako se drastično promenila cena nafte u odnosu na 2021, tako je poskupela i vrednost drva“, kaže Stojadinović.

„Računica je jednostavna – sve je skuplje, gorivo za transport je skuplje, radna snaga je skuplja, pa tako i konačni proizvod.“

Dodatni problem je, dodaje on, što je među potrošačima zavladala panika, pa su mnogi već u maju 2022. odlučili da kupe količine potrebne za celokupnu grejnu sezonu, koja počinje tek od oktobra ove godine.

„Domaćinstva obično kupuju drva tek u drugoj polovini leta za jesen iste godine“, kaže Stojadinović.

Skuplji i ugalj

Potrošači koji su se nadali da će barem moći da se okrenu uglju kao jeftinom ogrevu treba da znaju da je cena ovog energenta u maju 2022. poskupela za 82 odsto u odnosu na prethodnu grejnu sezonu, prenosi agencija Beta.

Tona uglja sada košta od 7.000 do 42.000 dinara za tonu, dok je prošle godine koštala do 23.000 dinara po toni.

Na stovarištu Kopaonik rekli su da se uveliko kupuje ogrev, na čije je poskupljenje najviše uticala ukrajinska kriza i da će cene nastaviti da rastu zbog nestabilnosti na tržištu.

Radio-televizija Srbije objavila je 10. juna da je vlada odobrila Elektroprivredi Srbije (EPS) da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana.

Termoelektrane u beogradskoj opštini Obrenovac pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji, pošto rudnik Kolubara sada daje trećinu manje uglja neophodnog za zimu.

Za građane na stovarištima ove godine neće biti ni uglja iz Kolubare, ni uglja iz Kostolca, navela je RTS.

U kolubarskim rudnicima radi se u tri smene i svom raspoloživom mehanizacijom, a odlagač, mašina na kojoj je zimus došlo do havarije, biće u funkciji do kraja godine, kažu iz preduzeća.

Kolubarski kopovi dnevno daju oko 62.000 tona uglja, a najavljeno je da će se krajem leta kopati 80.000 tona, pa je uvoz neophodan.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]