Porodica i vaspitanje: Deca koja žive u senci roditelja

Kada je Rajan odlučio da studira za nastavnika, znao je da njegov otac neće biti srećan.

Ovaj 25-godišnjak koji je administrator specijalnog vaspitanja u Merilendu u SAD, želeo je da napravi razliku u životima dece.

Njegov otac, imigrant i ostvareni doktor, mislio je da je trebalo da studira medicinu.

Rajanov otac je naporno radio da svojoj deci pruži priliku u SAD i želeo je da ona maksimalno iskoriste tu šansu.

• Oni odgajaju decu bez roda: „Htela sam da dete bude ono što želi, ne da ja odlučujem“
• Deca poznatih sportista u Srbiji: „Pritisak je veliki“
• Vaš tinejdžer je sarkastičan – ne brinite, to je znak inteligencije

Dugo vremena je Rajan smatrao da bi trebalo da prati očev primer.

Ali kada je počeo da se na koledžu bavi naučnim disciplinama, shvatio je da mu medicina ne leži.

Bilo je to veoma stresno vreme kada je odluku saopštio ocu.

„Moj otac je bio veoma razočaran“, kaže Rajan.

Uobičajeno je da, kada se pomene život u senci roditelja, pomislimo na nekoga čiji je roditelj veoma poznat.

Tako je, na primer, pevačica Vilou Smit, ćerka Vila Smita i Džejde Pinket Smit, opisala odrastanje sa slavnim roditeljima kao „apsolutno mučno i strašno“.

Kolin Henks, glumac čiji je otac Tom Henks, je rekao da se konstantno borio da bude samostalna osoba.

A spisateljica Čelzi Klinton, ćerka američkih političara Bila i Hilari Klinton, žali se na to da su je „ismevali dok je bila dete“ u televizijskim emisijama.

Ali pored onih koje obasjavaju svetla pozornice, postoji čitav svet prepun dece kao što je Rajan, koji je i pored toga što mu roditelji nisu bili slavni, živeo u njihovoj senci.

Naravno, na svu decu roditelji utiču na neki način.

Deca rano otkriju da njihov opstanak zavisi od onih koji se brinu o njima, kaže Ejmi Morin, psihoterapeutkinja sa Floride u Sjedinjenim državama, autorka Verivel majnd podkasta i knjige 13 stvari koje mentalno snažni roditelji nikada ne rade.

Zbog takvog oslanjanja na roditelje, deca mogu da promene svoje ponašanje ili potisnu lična svojstva ne bi li zadobili „više pažnje, naklonosti i odobravanja“ od njih.

Što se tiče dece čije karijere zahtevaju samostalnost, efekti ovakvih pritisaka – bilo oni izgovoreni ili ne – mogu da pogoršaju odnose.

Prema psiholozima, osećaj tereta koji donosi roditeljski uticaj je uobičajeno iskustvo dece svakakvih roditelja: bogatih, poznatih, uspešnih, pa čak i onih neobičnih.

Efekti toga mogu da budu različiti, kažu stručnjaci.

Tako, na primer, deca opšte poznatih roditelja teško dolaze do svoje individualnosti; deca onih roditelja koji su se ostvarili se osećaju loše bez obzira na njihova očekivanja, dok deca roditelja sa snažnim ličnostima imaju problem da spoznaju sebe same.

Odrastanje u senci

Terapeuti objašnjavaju da postoji široki spektar načina na koje dete može da se, odrastajući, oseti zasenjeno sopstvenim roditeljima.

Neka od te dece se osećaju kao produžetak njihovih karijera, a ne kao zasebne individue.

Kao rezultat toga, mnogi se bore da „zaista pronađu pravu delatnost, samopouzdanje i celovitost“, kaže Aleks Lef, psihoterapeut i stručnjak za odnose iz Njujorka.

Deca opšte poznatih ili izuzetno uspešnih ljudi mogu da se osećaju kao da će večito biti poznati kao deca roditelja, a ne kao zasebne individue.

„To se dešava jer takvi roditelji privlače više pažnje nego njihova deca, bez obzira na situaciju“, kaže Morin.

Takav je i slučaj 29-godišnjakinje po imenu Rouz.

Odrasla na Novom Zelandu, ona je često bila svedok kako se nepoznati ljudi ulaguju njenoj majci koja je bila značajan član nacionalne kulinarske scene.

„Ljudi bi nam definitivno prilazili u supermarketima ili na drugim mestima“, kaže Rouz koja danas živi u Lisabonu, u Portugaliji i bavi se korporativnom strategijom.

A kada bi nepoznati ljudi otkrili ko je Rouz na srednjoškolskim zabavama, oni bi obično reagovali rečima – „Oh, Bože, tvoja majka…“.

Rouz je znala da je potrebno da sama izgradi put.

Pa je zato otišla sa Novog Zelanda odmah posle srednje škole i putovala svetom pre nego što se upisala na fakultet u Australiji i Francuskoj.

„Jednostavno sam morala da odem i da se izvesno vreme bavim sobom“, kaže ona.

• Tajna zdravog bebinog sna
• Kako kućni ljubimci pomažu razvoj dece
• Tri dana špijunka, četiri dana mama – kako izgleda deljenje radnog mesta u tajnoj službi

U nekim drugim situacijama, deca ambicioznih roditelja bi mogla da razviju strah od toga da nisu u stanju da ispune roditeljska očekivanja, kaže Lef, bez obzira što im to nikada nije bilo otvoreno rečeno.

Rajanov otac, koji je bio doktor u svojoj rodnoj zemlji i koji je morao da se muči polažući ispite na stranom jeziku ne bi li uspeo da i u Americi obavlja njegov posao, jasno je rekao da želi da njegov sin studira medicinu.

Rajan kaže da je to njemu saopšteno kroz niz specifičnih zapovesti koje su govorile šta bi on trebalo da uradi ne bi li zaslužio naklonost i poštovanje oca.

Pod takvim uslovima, Rajan je shvatio da je izuzetno teško donositi nezavisne odluke, naročito ako se one kose sa željama njegovog oca.

„On je uvek sve shvatao lično, naročito ukoliko ja nisam uspevao da ispunim njegova očekivanja, kao da sam ja njegova puka refleksija“, kaže Rajan.

Ali roditelji i ne moraju da budu javno prepoznatljivi ili nešto posebno cenjeni da bi se deca osećala kao da žive u njihovoj senci.

U nekim slučajevima, roditelji sa snažnom i kompleksnom ličnošću mogu da ugroze organski proces oblikovanja naravi kod dece.

Otvoreni i spontani ljudi mogu i nesvesno da navedu dete da pomisli da ima potrebu da oponaša određene roditeljske osobine, kaže Morin.

Tako bi, na primer, „roditelj sa snažnom ličnošću mogao da nauči svoje dete da i ono mora da razvije snažnu ličnost“.

Ovo podseća na slučaj Ali, 29-godišnje preduzetnice koja se bavi hranom i živi u Filadelfiji, u Sjedinjenim državama.

Ona se priseća da je osećala pritisak da mora da bude zabavna i ektrovertna kao i njena majka.

Dok je Ali odrastala, njena majka je bila veoma društvena i konstantno je tražila neke avanture – često je putovala, odlazila na koncerte i u kuću dovodila svoje prijatelje.

Ali, koja je bila stidljivo dete, kaže da je bilo teško otkriti svoju pravu prirodu koja je bila u senci majčine.

A pošto se činilo da njena majka uporno „traži nešto novo u životu“, Ali je osećala da i ona sama ima potrebu za tim ne bi li stekla njenu naklonost i pažnju.

„Želela sam da svi znaju da mi stvari nisu bile poklanjane u životu“

Deca koja odrastaju u senci svojih roditelja mogu da naiđu na brojne izazove u odraslom dobu, kaže Lef koji radi sa različitom decom poznatih ili društveno uticajnih roditelja.

Ona je primetila da njeni klijenti gravitiraju ka perfekcionizmu, anksioznosti i zacrtanim visokim dometima, ne bi li prevazišli nezadovoljstvo u svojim životima.

Ali, koja upravlja startapom koji se bavi hranom, svesna je sopstvene ambicije.

Proizvodi njene kompanije krase police prodavnica hrane širom Amerike, a njen biznis je nedavno promovisan na jednoj popularnoj američkoj realiti televizijskoj emisiji Šark Tenk.

Pored svega, ona je i influenser u oblasti hrane i velnesa.

Pošto je godine provela pokušavajući da zadobije majčinu pažnju, Ali smatra da joj „status kvo u karijeri nikada nije bio dovoljno uzbudljiv“.

Slično tome, deca ostvarenih roditelja takođe mogu da osećaju pritisak da su obavezni da još napornije rade ne bi li bili uspešni, kaže Morin.

Ovo naročito važi za one koji su poznati po roditeljima koji su prepoznati i etablirani na istom polju interesovanja.

Sve to podseća na Rouz.

Ona je oduvek želela da se bavi kuvanjem, ali je u početku odbijala da radi u okviru iste one industrije za koju se opredelila njena majka.

Umesto toga, ona je izabrala da radi sama ne bi li tako došla do sopstvenog uspeha.

Na kraju, ona je osetila da je protraćila priliku, pa su njih dve počele da rade zajedno na jednom projektu 2018.

Rouz je i dalje dolazila prva na posao i sama se bavila logistikom posla.

„Pružala sam 400 odsto sebe jer sam želela da svi u našem timu znaju da mi ništa nije bilo poklonjeno“, kaže ona.

„Čini mi se da sam to morala i sebi da dokažem“.

Deca koja odrastaju u senci nadmoćnih roditelja mogu u budućnosti da počnu da oponašaju njihove karijere u potrazi za odobravanjem.

Istraživanje iz 2021. Džoblista, globalne platforme za zapošljavanje, pokazuje da je 65 odsto ispitanika na kraju završilo sa karijerama u industriji za koju su smatrali da bi to želeli i njihovi roditelji.

Implicitno ili eksplicitno, ova vrsta roditeljskog pritiska „može da dovede do izazova kada odraslo dete u stvari izabere nešto što oni vole ili žele“, kaže Lef.

Ovde se ne radi samo o putu kojim će krenuti njihova karijera, već i o „odnosima i karakteru“.

Drugi reaguju dijametralno suprotno, dodaje Lef, suprotstavljajući se roditeljima i njihovim željama.

Ona primećuje „tendenciju odbijanja uspešnog modela“, verovatno zbog ozlojeđenosti ili potrebe da izgrade „identitet zasebno od svojih poznatih i uspešnih roditelja“.

U Rajanovom slučaju, on se postepeno oslobađao od očevih očekivanja.

Odlučio je da posle srednje škole studira prosvetu, a ne medicinu, a zatim je ušao i u vezu koju njegova porodica nije odobravala.

Korak po korak, došao je i do teme sopstvenog vaspitanja.

„Shvatio sam da ne želim da budem ništa slično svom ocu“, kaže Rajan.

Ipak, priznaje da deo njega i dalje čezne za očevim blagoslovom.

„Zaista se trudim da ne dozvolim da to utiče na moje odluke“, kaže on kada se povede razgovor o njegovoj budućoj karijeri.

• Da li imate izgubljenog blizanca
• Vaš tinejdžer je sarkastičan – ne brinite, to je znak inteligencije
• Pioniri modernih porodica – generacija koja je promenila roditeljstvo

Dobre strane snažnog roditeljskog modela

Odrastanje uz roditelje koji imaju velike planove može da ima potencijal za stvaranje problema kasnije u životu – ali ovakvo iskustvo može da ima i dobre strane.

Može da stvori novu životnu inspiraciju, da izrodi nove karijere i pomogne detetu da definiše sopstvene životne vrednosti.

Samo postojanje mogućnosti da se nešto nauči od uspešnog roditelja, može da pomogne svima, kaže Lef.

A biti svedok roditeljskom uspehu može da pomogne detetu i da razvije sampouzdanje, dodaje Morin.

Uz ovo obično dolaze i neke opipljive pogodnosti.

Tako, na primer, kada se rodite u bogatoj porodici – a deca poznatih i uspešnih obično dolaze iz takvog sloja – onda potpadate u grupu dece koja u Americi imaju veće šanse da uspeju, prema izveštaju iz 2019. sa Džordžtaun univerziteta.

Ćerke koje su odrastale uz zaposlene majke, takođe imaju više izgleda da i same razviju menadžerske i nadzorne osobine, kaže studija sa Harvarda iz 2015.

I, naravno, viševekovno iskustvo nam govori da decu uspešnih njihovi roditelji i na druge načine uspevaju da poguraju . u nekim slučajevima putem nasledstva ili vezama u industriji u kojoj su aktivni.

To pravilo važi i u današnjem svetu.

Rouz sada uviđa kolika je bila privilegija raditi uz majku.

„Moja mama poseduje veliko znanje i zna mnoge veštine koje su meni nepoznate i to su stvari koje donosi sama karijera“, kaže ona.

Takođe, to otvara mnoga vrata.

„Bili bismo naivni kada bismo mislili da stvari stoje drugačije“, kaže ona.

Za ostalu odraslu decu, otkrivanje nekih aspekata njihovih života koji ne izgledaju privlačno, takođe može biti korisno u definisanju sopstvenih vrednosti, kaže Morin.

Pošto je bila svedok majčinog uspeha, Rouz je izabrala da bude veoma privatna osoba – slava nije bila nešto što bi poželela sebi samoj.

S druge strane Rajan, koji je iz prve ruke iskusio očeve stroge stavove, pokušava da drugima ne nameće sopstvene poglede.

„Pokušavam da ne sudim o drugim ljudima koje volim“, kaže on.

• Zašto se braća i sestre takmiče ceo život
• Život roditelja trans dece u Srbiji – „To nije izbor, to je ono što on jeste“
• Identični blizanci kao večita filmska opsesija

‘Sada se zaista volimo’

Roditeljski uticaj za mnoge može da ostane usađen do kraja života.

Bez obzira na životni izbor, teško je otresti se tog uticaja.

Međutim, za druge je moguće da sasvim izađu iz roditeljske senke.

To ipak može da ima velikog uticaja na dete – ono može da stvori potrebu za prostorom za soptveni razvoj dalje od roditelja ili da pronađe smelost da direktno procesuira i podeli osećanja.

Uz pomoć terapeuta, Ali je bila u stanju da komunicira svoje iskustvo iz detinjstva sa majkom bez imalo krivice.

„Bio je to zaista dobar razgovor jer smo obe bile vrlo otvorene po svim pitanjima“, kaže ona.

Sada, Ali u potpunosti prihvata majčin živahan duh.

On je podseća na to da i u sopstvenom životu na prvo mesto mora da stavi zabavu i igru – naročito u trenucima kada se bavi svojim poslom.

Rouz koja živi u Portugaliji često razgovara sa majkom koja je na Novom Zelandu o stvarima koje zajednički unose u projekat.

Trude se da jednu drugu prepoznaju kao individue.

„Osećam se potpuno samouvereno po pitanju vlastitih sposobnosti“, kaže Rouz.

„Sada se zaista volimo“.

Kod Rajana je situacija i dalje napeta.

On misli da njegov otac i dalje ne odobrava njegovu karijeru i vezu, mada ne tako otvoreno.

Ograničavanje vremena koje provodi sa njim je bio najbolji način za izbegavanje očeve nadmoćnosti.

„Malo je sve to čudno“, kaže on.

„Ali mislim da je i mnogo zdravije sada“.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]