Subotičanka Melita Arifi čeka važan poziv.
Iz ambasade Nemačke treba da joj jave da li je dobila radnu vizu, a onda – nada se – moći će da pakuje kofere.
Sa severa Srbije seli se u centralnu Nemačku. U bavarskom gradiću Bad Kisingen čeka je posao u bolnici.
„Posao sam dobila, čekam vizu i putujem“, priča Melita za BBC na srpskom.
Pošto je već dobila posao i ušla u proceduru za dobijanje vize, neće je „zakačiti“ izmene Zakona o useljavanju stručne radne snage.
Izmene ovog zakona stupaju na snagu 1. marta sledeće godine, a direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap izjavio je da će stanovnicima Zapadnog Balkana biti teže da odu u Nemačku jer više neće imati privilegije u odnosu na stanovnike drugih delova sveta.
Nova pravila propisuju da svi koji žele da rade u Nemačkoj, moraju da znaju jezik, a uvedene su i odredbu koja se tiču godina.
Šta donose izmene zakona?
Svi koji žele da se zaposle u Nemačkoj, moraće da dobiju zvaničnu potvrdu o utvrđivanju ekvivalentnosti profesionalne kvalifikacije, navedeno je na sajtu Ambasade Nemačke u Srbiji.
Nakon što dobiju ovu potvrdu, kvalifikovani radnici i stručnjaci moraće da podnesu zahtev za izdavanjem vize kako bi otputovali u Nemačku i prihvatili radno mesto za koje su kvalifikovani.
Oni kojima nemačke vlasti priznaju samo delimične profesionalne kvalifikacije, mogu da traže vizu za stručno usavršavanje.
Oni koji ne nađu posao unapred, a znaju nemački jezik i imaju dovoljno novca da pokriju troškove života, mogu da dobiju šestomesečnu vizu za traženje posla.
Neka od uvedenih pravila važe samo za određene starosne grupe.
Tako kvalifikovani radnici stariji od 45 godina koji nakon 1. marta 2020. odu u Nemačku zbog posla, moraju da pokažu ugovor o radu koji im obezbeđuje zakonom određenu minimalnu zaradu ili dokaz o starosnoj penziji čija visina pokriva osnovne životne troškove, navedeno je na sajtu Ambasade Nemačke u Srbiji.
Mlađi od 25 godina mogu da dobiju vize za nastavak školovanja.
Zašto mladi odlaze?
Melita bi i prema novim odredbama mogla da dobije vizu, pošto ima 31 godinu i zna jezik.
Diplomirala je ekonomiju, ali iako je bila među najboljim studentima u generaciji, nije mogla da nađe posao u toj oblasti.
„Svi su tražili radno iskustvo koje ja nisam mogla da imam odmah posle diplomiranja“, priča Arifi.
Fakultetska diploma ekonomiste joj tako ne znači ništa, kaže. Bar za sada.
Onda se okrenula onome što je naučila u srednjoj medicinskoj školi – našla je posao u domu zdravlja, a trenutno radi u jednom domu za stare.
U Nemačku ne odlazi jer ovde nema posao, već zato što želi da živi bolje.
„Znam da tamo nije bajka, ali je bolje nego ovde. Ja volim ovaj posao, ali mi ovde nismo motivisani za rad, uslovi su loši, niko ne pita radnike kako im je“, priča Melita.
U Nemačkoj će raditi kao medicinska sestra, ali ne planira da se na tome zaustavi.
Smanjenje nezaposlenosti
Odlazak ljudi iz Srbije jedan je od faktora koji utiče na smanjenje nezaposlenosti.
Prošle godine u neku od zemalja Evropske unije otišla je 51.000 ljudi, a novi dom u Nemačkoj je pronašlo 16.000 njih.
To je ujedno bila i zemlja broj jedan po broju iseljenika.
Kako je nedavno za BBC izjavila profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Popović, problem je uzrok odlaska.
„Ne odlazi se zbog siromaštva i preniskih plata, već zato što u Srbiji nema nade“, rekla je Popović.
„Ni u Nemačkoj nije savršeno, ali je dobro“
I Srđan Josimov je imao posao u Beogradu kada je 2015. rešio da ode.
- Lakši put na studije u Evropu za srpske studente
- Ni Miško više neće da vozi
- Iz Srbije se ne odlazi samo zbog para: „Biće teško u početku, ali će biti bolje nego ovde“
„Kada sam video oglas za posao u Nemačkoj, nisam mnogo razmišljao. Počeo sam da učim jezik i da se priprema za odlazak“, kaže za BBC na srpskom.
Živi u okolini Frankfurta od 2016. i radi u bolnici kao medicinski tehničar.
Finansijski razlozi su ga naterali da ode, ali ga uređen sistem zadržava u toj zemlji, iako dodaje da ni u Nemačkoj nije sve savršeno.
„Da mi sada u Srbiji ponude dobru platu i uslove, ne bih razmišljao da se vratim“, priča Srđan.
„Otišao sam zbog novca, ali ostajem zbog uslova života i sistema koji tamo postoji, a ovde ne. Ni u Nemačkoj nije savršeno, ali je dobro.“
Život u Beogradu i Frankfurtu je neuporediv – ne samo finansijski, već i kada se govori o kvalitetu života, kaže.
„S platom može da se živi. Niko ne očekuje da bude milijarder ako radi u bolnici, ali možeš normalno da živiš, da putuješ.
„Ja sam u Srbiji imao posao, ali i platu od oko 30.000 dinara. Morao sam sve da planiram. Kada mi je bilo potrebno nešto od garderobe, morao sam da razmislim da li mi zaista treba i da planiram da od naredne plate to možda kupim. U Nemačkoj o tome ne razmišljam.“
Srđan ima stalnu radnu dozvolu, a 2021. godine dobiće i stalnu boravišnu vizu.
Medicina i vožnja
Medicinski radnici su među najbrojnijima koji odlučuju da krenu u Nemačku zbog posla.
Aleksandar Veljković je direktor jedne agencije koja pod licencom Ministarstva za rad pronalazi poslove ljudima iz Srbije u Nemačkoj i Švajcarskoj.
- Milijarde od doznaka iz inostranstva, i još mnogo više
- Dijaspora u Austriji: Koliko vas opisuje prezime na „-ić“
- Koliko u evrima košta odlazak mladih iz regiona
Od 2013. godine, kada je počeo da radi, nekoliko stotina vozača i medicinara pronašlo je posao uz njegovu pomoć.
Njegova agencija je specijalizovana za zapošljavanje u te dve delatnosti.
Kaže da ljudi ne odlaze „trbuhom za kruhom“, već „mozgom za dostojanstvom“.
„Dosta ljudi je već otišlo, tako da nam se sada javlja manje njih nego ranije. U početku je bila navala, a sada se broj smanjio“, kaže Veljković.
Nakon što kandidatima nađu posao, oni odlaze kada prođu svu proceduru i dobiju vizu – to je proces koji obično traje oko godinu dana.
Odlaze i porodice
Vizu trenutno čeka i Siniša Đorđević.
On je vozač i čeka ga posao u blizini Frankfurta.
„Firma je prošle godine organizovala intervju za nas tridesetak. Posao je dobilo dvadesetak ljudi i neki su već otišli.
„Ja i dalje čekam vizu. U oktobru prošle godine firma je predala zahtev za grupni termin. Čekam iz dana u dan i nadam se dobrim vestima“, priča Siniša.
Siniša sa suprugom i dve ćerke živi u selu u okolini Kučeva.
Nema stalan posao, ali stalno nešto radi.
„Nije nam toliko loše ovde, ali idem zbog budućnosti dece i njihove persepektive“, priča Siniša.
U Nemačkoj će mu se pridružiti supruga i deca, kada se on „snađe“
„One imaju četiri i šest godina. Biće im lakše da uče jezik nego supruzi i meni.
„Završio sam ovde početni kurs, mogu da razumem, ali ću tek tamo da nadogradim znanje.“
Siniša se nada da će otići pre nego što na snagu stupi novi zakon, ali njegova supruga će morati da poštuje nove odredbe kada za njim krene u potragu za poslom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
