Posle više od veka, Srbija menja zakon o izručenju sa Sjedinjenim Američkim Državama

Zakon o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju poslanici Skupštine Srbije usvojili su na sednici 14. februara – uoči Dana državnosti Srbije, a na Dan zaljubljenih, možda bez bilo kakve simbolike.

U pisanom odgovoru Ministarstva pravde za BBC na srpskom navodi se da je Zakon o izručenju donet kako bi se „unapredio pravni okvir saradnje u skladu sa savremenim zakonodavstvom“ koji će tako biti prilagođen „aktuelnom krivično-pravnom životu“.

Ovim dokumentom se zakonski potvrđuje bilateralni sporazum o izručenju potpisan 15. avgusta 2016. u Beogradu, tokom posete bivšeg potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena tadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.

Američki Senat je sporazum usvojio pola godine pre srpskog parlamenta, 26. jula 2018.

Američka ambasada u Beogradu za BBC na srpskom poručila je da se ugovor odnosi na dela savremenog doba „pranje novca, trgovina drogom, sajberkriminal, organizovani kriminal, kao i terorizam“.

„Treba da radimo kao tim u borbi protiv bezbednosnih izazova. Unapređeni sporazum o izručenju pomoći će našoj daljoj saradnji i omogućiće obema državama da osiguraju bezbednost“, navodi se u pisanom odgovoru američke ambasade.

Šta se menja posle 117 godina

Dosad je ovu oblast uređivala Konvencija o izdavanju krivaca zaključena između Kraljevine Srbije i Ujedinjenih Američkih Država 1901. godine.

Novi dokument predviđa izručenje državljana bez obzira na nacionalnost, što znači da će biti moguće izručiti i državljanina Srbije.

Docentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vanja Bajović kaže za BBC na srpskom da bi ta odrednica mogla da bude sporna.

„Ustavi većine evrokontinentalnih država su dugi niz godina izručivanje sopstvenog državljanina izričito zabranjivali, ali se poslednjih godina sa globalizacijom svega, pa i kriminaliteta, ovaj stav menja.

To se posebno dešava usled osnivanja Međunarodnih krivičnih tribunala i Međunarodnog krivičnog suda i uvođenjem Evropskih naloga za hapšenje koji važe u okviru država članica Evropske unije.“

• „Kosovo se brani u Beogradu – sad je biti ili ne biti“
• Kosovo bez članstva u Interpolu
• Pet stvari koje su obeležile „Putindan“ u Beogradu

Kada je 2003. godine, posle žustre polemike u javnosti konačno donet Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim Tribunalom, u njemu se nije pominjalo izručenje“ već „predaja“.

Time je terminološki napravljena razlika između „izručenja“ domaćih državljana stranoj državi, koja je po tadašnjem ustavu bila zabranjena i „predaje“ međunarodnim sudovima, koja je dozvoljena.

Ustav Srbije iz 2006. ne predviđa ovu zabranu, jedino što se pominje u vezi sa tim je član 38. koji kaže da „državljanin Republike Srbije ne može biti proteran“ .

„Pretpostavljam da je zbog toga u sporazumu Srbije i SAD 2005. godina uzeta kao odrednica za diskreciono odlučivanje o primeni, jer je do stupanja na snagu važećeg Ustava iz 2006. važila zabrana izručenja domaćih državljana“, navodi Bajović.

Član 21. novog sporazuma precizira da „izvršni organ zamoljene države ima diskreciono pravo da odbije izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. godine“.

Prema objašnjenju Ministarstva pravde, to znači da SAD ili Srbija, po sopstvenoj proceni, mogu da odluče da li će nekoga izručiti ili neće, čak i ako su ispunjeni svi zakonski uslovi za izručenje, a koje utvrđuje sud.

Šta je pisalo u Konvenciji o izručenju iz 1901. godine – gusari i robovi

Konvencija o izdavanju krivaca usvojena 25. oktobra 1901. pod zločinstva i prestupe ubrojala je:

• Razbojništvo, pod kojim se razume delo zlonamernog i nasilnog oduzimanja tuđih novaca ili stvari od lica, prinudom ili zastrašivanjem, opasna krađa, pod kojom se razume delo obijanja i noćnog upadanja u tuđe stanove, s namerom da se izvrši krađa; obijanje kuća ili dućana.

• „Samovoljno i protivuzakono rušenje železničkih pruga ili stavljanje prepona na istima, koje dovode čovečiji život u opasnost.
• Zločinstva izvršena na moru:

a) gusarstvo, po zakonu ili međunarodnom pravu,

b) pobuna ili zavera za pobunu dva ili više lica na kakvom brodu, na otvorenom

moru, protivu vlasti gospodareve,

v) zlonamerno potopljavanje ili razaranje broda na moru, ili pokušaj da se to učini,

g) napadi na brodu na otvorenom moru u namjeri da se nanese teška telesna povreda.

• Zločinstva i prestupi protivu zakona Ujedinjenih Američkih Država o ukidanju ropstva i trgovanju robovima“

Izvor: Internet stranica Ministarstva pravde Republike Srbije

Pandorina kutija izručenja

Kao i Konvencija s početka 20. veka, novi Ugovor sa Amerikom propisuje da izručenje neće biti odobreno ako se begunac traži za političko krivično delo, što je, po stavu stručnjaka, uobičajeno za tu vrstu propisa.

Nigde se ne precizira tačno šta je to delo.

Neobično je to što će se sporazum primenjivati i retroaktivno u odnosu na sva krivična dela koja su u njemu pobrojana.

Bajović ističe da je retroaktivna primena specifičnost ovog sporazuma, jer je zabrana retroaktivnosti jedan od glavnih principa krivičnog prava.

„Postoji opasnost da to otvori Pandorinu kutiju zahteva za izručenje lica koja su u nekom trenutku povredila interese SAD ili njenih državljana i obratno.

Hipotetički, Srbija bi mogla da traži izručenje Bila Klintona, koji je pred našim sudovima optužen i osuđen nakon bombardovanja“, ističe naša sagovornica.

Mnogo je verovatnije da će Amerika tražiti izručenje nekog srpskog državljanina.

Dva najveća nerešena pravna pitanja u odnosima Beograda i Vašingtona su slučajevi ubistva braće Bitići i paljenja američke ambasade u glavnom gradu Srbije tokom protesta 2008. godine, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Braća Bitići i baba Višnja

Slučaj Bitići aktuelizovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavom da je upravo o tome razgovarao sa američkim kongresmenima na Bezbednosnom forumu u Minhenu.

Kako je rekao, dva puta je tokom tog sastanka pomenut nekadašnji policijski rukovodilac na Kosovu i Metohiji Goran Radosavljević Guri, ali da od njega nisu tražili izručenje Radosavljevića, kao što su pojedini mediji u Srbiji izvestili tog dana.

Vučić je dodao i da američki predstavnici nisu dali nikave dokaze na osnovu kojih bi bio izručen.

„Ne može od mene niko da traži da ja nekog izručim. Oni mogu da kažu šta su njihova nadanja.

Ja sam pitao imate li određenih dokaza, ali dokaze nisam dobio.

Ako nemate, nemoj da se igramo onda priča Rekla mi baba Višnja„, kazao je Vučić, odgovarajući na pitanje N1.

Hronologija slučaja Bitići

• Američki državljani albanskog porekla braća Ilij, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u julu 1999. godine u Petrovom Selu, blizu Kladova, u istočnoj Srbiji. Bili su borci Oslobodilačke vojske Kosova.
• Kako je „Insajder“ pisao, nakon završetka rata, oni su 26. juna 1999. godine pokušali da pomognu dvema romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u Srbiju. Uhapsile su ih srpske vlasti na administrativnoj granici sa Srbijom zbog „ilegalnog ulaska u zemlju“.
• Sutradan su prekršajno osuđeni na sudu u Prokuplju na 15 dana zatvora.
• Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni
• Njihova tela sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima pronađena su 2001. u masovnoj grobnici, odmah pored kampa specijalnih jedinica policije
• Šef obuke u kampu je bio Goran Radosavljević Guri, a u kampu su bili i pripadnici JSO-a kojima je komandovao Milorad Ulemek, ali i pripadnici Posebnih jedinica policije.
• Radosavljević je bio komandant srpske Žandarmerije od 2001. do 2004. godine, a 2010. godine se učlanio u Srpsku naprednu stranku. Njega je u vezi sa ubistvom braće Bitići ispitivalo tužilaštvo u Srbiji i svedočio je na suđenju.
• Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine izreklo oslobađajuće presude Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.
• Tokom suđenja, Stojanović i Popović su tvrdili da su od Vlastimira Đorđevića, koji je u to vreme bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije dobili naredbu da se braća odvedu u Petrovo Selu.
• U januaru 2014. godine, Haški tribunal osudio je Đorđevića na 18 godina zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu.

Stejt department objavio je 18. decembra 2018. da je Radosavljeviću i članovima njegove porodice zabranjen ulazak u Ameriku zbog sumnje da je učestvovao „u grubom kršenju ljudskih prava“.

„Radosavljević je prema verodostojnim saznanjima bio umešan u ubistvo braće Bitići, troje albansko-američke braće ubijene u Srbiji nakon rata na Kosovu 1999. godine“, navodi se na sajtu Stejt departmenta.

Goran Radosavljević Guri za BBC na srpskom nije želeo da komentariše ove navode američke administracije.

„Dvadeset godina govorim jedno isto, ne želim da ponavljam.

Predsednik je rekao šta je imao o tom slučaju, ne bih tu ništa dodavao“, poručio je Radosavljević.

On je ranije u više navrata u medijima izjavljivao da je „nevin i da se u vreme ubistva braće Bitići nije nalazio u bazi“.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić za BBC na srpskom kaže da se Zakon o izručenju „ne odnosi na slučaj braće Bitići, kao ni na jedan zločin pre 2005. godine“.

„Moglo bi da se odnosi na krivična dela terorizma i u kontekstu izbegličke krize i migranata, kao i na pojedince koji sa prostora Zapadnog Balkana odlaze da ratuju u Siriju ili druga ratna područja“, ističe Kandić.

Ona navodi da je predsednik Vučić u vezi sa slučajem braće Bitići prvi put sada izjavio da „nisu blizu rešenja, već da su potrebni dokazi“.

„Unutar MUP-a ne postoji povoljna klima za rešenje slučaja jer je teško očekivati da će se inspektori odeljenja za ratne zločine potruditi da dođu do podataka i činjenica, pošto od ranije postoji raširen stav da su pripadnici OVK teroristi, te da u tom slučaju nema krivičnog dela“, napominje Kandić.

I pravni savetnik porodice Bitići Praven Madhiradžu za BBC na srpskom ističe da je za rešavanje slučaja tog ubistva odgovorna Srbija i da novi zakon ne menja mnogo.

„Izručenje je bilo moguće u skladu sa drugim zakonima, drugim sporazumima u svakom slučaju i Srbija treba da procesuira taj slučaj, uključujući ispitivanje svih osumnjičenih i svih svedoka.“

Ne očekuje ni da se bilo kakva istraga pokrene u Americi.

„Jedina zanimljiva stvar je reakcija javnosti u Srbiji na sporazum o izručenju – to samo pokazuje da niko zaista ne očekuje da će vladavina zakona biti primenjena u Srbiji“. kaže Madhiradžu.

Ko (ni)je izručen – Andrija Artuković, Miladin Kovačević…

Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta podseća na nekoliko slučajeva izručenja između Srbije i Amerike.

„Jugoslavija je 1954. godine zahtevala od SAD-a izdavanje Andrije Artukovića optuženog za krivično delo ubistva.

Iako je sud prvobitno našao da između FNRJ i SAD-a ne postoji ugovor o ekstradiciji te da izdavanje nije moguće, Viši sud preinačio je odluku istakavši da je ugovor između Kraljevine Srbije i SAD-a zaključen 1902. godine još uvek na snazi.“

Po istom osnovu, SAD je 2003. godine dozvolila izručenje srpskog državljanina Mitra Arambašića Hrvatskoj, istakavši da „državu sukcesora obavezuju svi ugovori države prethodnice osim ako ih se izričito ne odrekne“.

Arambašić je prethodno u Županijskom sudu u Splitu u odsustvu osuđen za ratne zločine, ali je ta odluka kasnije na apelaciji promenjena.

Pitanje je ponovo aktuelizovano slučajem Miladina Kovačevića, srpskog državljanina koga je tužilaštvo države Njujork teretilo za nanošenje teških telesnih povreda američkom državljaninu Brajanu Štajnaueru.

Američke vlasti su pravni osnov za izručenje pronašle u ugovoru iz 1902. godine, dok je Srbija odbijala izručenje pod izgovorom „zabrane izručenja sopstvenih državljana“.

Nedavno potpisani bilateralni sporazum Srbije i SAD koji izričito dozvoljava izdavanje sopstvenih državljana bi onemogućavao Srbiji odbijanje izručenja pozivanjem na ovaj argument.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]