Požari u Amazoniji: Odgovori na deset vaših pitanja

Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom u Brazilu.

U ponedeljak, nebo nad Sao Paolom bilo je crno od dima iako su požari od ovog grada udaljeni 2.700 kilometara.

Političari i aktivisti za zaštitu životne sredine kritikovali su brazilskog predsednika Žaira Bolsonara kog krive za požare.

Ali priča o ovim požarima je kompleksna. U raspravama na internetu ne koriste se uvek činjenice, a mnogi dele fotografije koje zapravo nisu nastale ove godine u Brazil.

Zato su novinari BBC-ja zamolili čitaoce da pošalju pitanja koja žele da postave o požarima u Amazoniji, a odgovore smo potražili od stručnjaka.

• Požari u Amazoniji su „međunarodna kriza“
• Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom
• Arktik u plamenu – koliko je situacija loša

1) Zašto ima požara? Da li su ih izazvali Bolsonarovi ljudi da bi raščistili šume za rudnike, poljoprivredu i slično? – Aleks

Brazilski novinar Silio Bocanera kaže da su požari u ovo doba godine očekivani – u Brazilu je trenutno sezona suša koja traje od jula do oktobra. Ipak, on veruje da su mnogi požari koji su gore u Amazoniji namerno izazvani.

Predsednik Bolsonaro nije osudio krčenje šuma i podržava raščišćavanje Amazonije koje bi omogućilo širenje poljoprivrednih gazdinstava i rudnika.

„Dakle, to je kombinacija prirodnih pojava i toga da se meštani osećaju dovoljno ugodno da to urade jer vlada nije preduzela nikakave mere da to spreči“, kaže Bocanera.

On smatra da su za paljenje požara verovatno odgovornije manje grupe ljudi nego velike korporacije koje prodaju govedinu i soju. Bocanera veruje da korporacije ne bi rizikovale bojkot potrošačakoji bi usledio ukoliko bi se otkrilo da stoje iza požara.

Iako velike korporacije nisu nevine, bolje su informisane, kaže on.

Iako je namerno paljenje vatre oduvek bilo problem, nikada do sada nije zabeležen ovako visok broj požara. Bocanera kaže da počinioci sada znaju da neće biti kažnjeni, ako budu uhvaćeni.

2) Broj požara deluje kao loš pozakatelj jer veličina požara varira. Da li postoje godišnji podaci o ukupnoj površini koja gori? – Piter

Ovo je dobra poenta – brazilska satelitska agencija utvrdila je da je broj požara povećan za 84 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U Brazilu je između januara i avgusta otkriveno više od 74.000 požara – najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Većina požara gorela je upravo u Amazoniji.

Da li to znači da je izgorelo više šume? Uostalom, možda govorimo o 74.000 malih požara.

Istina je da ne znamo još uvek, ali činjenice ukazuju na to da je zahvaćena veća površina.

U ovom trenutku, nemamo kompletnu sliku delimično i zbog toga što mnogi požari još uvek gore. Pitali smo ljude iz Kopernikusa, programa Evropske unije za osmatranje zemlje, a oni su rekli da je najbolji način da se proceni koliko su ovi požari destruktivni taj da se proveri koliko ugljendioksida se oslobađa.

Do sada je ove godine oslobođen ekvivalent od 228 megatona, saopštili su iz Kopernikusa dodajući da je ovo najviši nivo zabeležen od 2010. godine.

U nekom trenutku trebalo bi da budu dostupne detaljnije satelitske informacije o tome koliko je šume spaljeno.

3) Šta je do sada urađeno u borbi protiv požara? – Pol

Predsednik Bolsonaro je pod sve većim političkim pritiskom da okonča požare u Amazoniji. Francuski predsednik Emanuel Makron je čak izjavio da Francuska neće ratifikovati značajan trgovinski sporazum Evropske unije i zemalja Južne Amerike ukoliko se ne preduzme više na gašenju požara.

Ali, upozorenja sama po sebi ne gase požare. Ipak brazilska vlada preduzima neke korake.

Bolsonaro je poslao vojne snage koje imaju više resursa za borbu protiv požara, uključujući i helikoptere i avione za ispuštanje vode.

Ipak, novinar Silio Bocanera smatra da stav vrha vlade treba da se promeni kako ljudi više ne bi „palili šume bez straha.“

4) Izveštavanje o ovoj temi je tek nedavno izašlo na videlo zbog heštegova #PrayforAmazonas i #PrayforAmazonia. Zašto vi niste izveštavali o tome? – Džejk

Mi i drugi mediji smo objavili nekoliko izveštaja o obimu uništavanja šuma Amazonije – evo jednog izveštaja koji smo napisali 2. jula, drugog od 20. jula i još jednog objavljenog 2. avgusta.

Tek nedavno je poslao jasno koliko požara gori. Čak se ni u Brazilu nije mnogo izveštavalo o tome.

Prvi znak za uzbunu bio je dim koji je u ponedeljak obavio Sao Paolo.

5) Da li je ovo prirodan, zdrav način na koji se šuma samo-prečišćava za novi rast? – Lusi

Kao što Lusi sugeriše, može se tvrditi da neke šume imaju koristi od požara – vatra ponekad pomaže čišćenju šuma i omogućava drveću da ojača.

Ali to se ne dešava u Amazoniji, kaže Jadvinder Mali, profesor nauka o ekosistemu sa Univerziteta u Okfordu.

„Ovo su požari zbog kojih smo zabrinuti“, kaže on. Vlažne prašume Amazona se ne mogu prilagoditi vatri i trpe ogromnu štetu. Gotovo sve požare u vlažnim šumama pale ljudi.

Statistički podaci pokazuju da je 2016. godine takođe bilo mnogo požara, ali je ova godina bila sušna, a 2019. to nije. Profesor Mali kaže da ovogodišnji požari gore jer su ih zapalili ljudi.

6) Koliko brzo amazonska prašumamože da se regeneriše nakon požara? – Emili

„Šumi je potrebno oko 2040 godina ukoliko se stvore uslovi za regeneraciju,“ kaže profesor Mali.

Ali drveće koje preživi ove požare, biže ranjivo i teže će podnositi suše i nove požare.

Ukoliko požari budu nastavili da bukte u Amazoniji svakih nekoliko godina, veliki deo prašume biće u jako lošem stanju.

„Postoji šansa da dođe do trajnog oštećenja kada šumu požari zahvataju iznova i iznova“, kaže on.

7) Ako bi se trenutni trend nastavio sadašnjom brzinom, koliko dugo bi preživelo područje Amazonije? – Kristofer I

„Ovo je rana faza i još uvek možemo da uradimo mnogo toga kako bi spasili šumu“, kaže Mali. Oko 80 odsto Amazonije i dalje je netaknuto.

Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasna kombinacija. Smanjenje padavina stvorilo bi suve uslove koji bi pomogli širenju požara.

Ukoliko bi nestalo 30-40 odsto šume, postojala bi opasnost da se klima u ovoj prašumi potpuno promeni, kaže on.

8) Koji procentat kiseonika Amazonija proizvodi? – Tom

Mnogi tvrde da drveće Amazonije proizvodi 20 odsto svetskog kiseonika. Ovo je rekao i Emanuel Makron i fudbaler Kristijano Ronaldo.

Akademici kažu da je ovo zabluda u koju mnogi veruju – Amazonija zapravo proizvodi manje od deset odsto kiseonika.

9) Da li će dim uticati na klimu u mesecimakoji slede? – Dejvid

Profesor Mali kaže da će požari odmah uticati na klimu Južne Amerike. Očekuje da će biti manje padavina i više suša.

„Emisija ugljen-dioksida mogla bi da utiče na globalno zagrevanje“, dodaje profesor koji kaže da je teže predvideti dugotrajne posledice.

10) Kako ovi požari utiču na straosedeoce? – Samanta

Samo ove nedelje je zabeleženo 68 požara na teritorijama u kojima žive starosedeoci, kaže Džonatan Mozover iz organizacije Survival International.

„Teško je preuveličati značaj koji ove šume imaju za starosedeoce. Oni zavise od šume – za hranu, lekove, odeću, osećaj identiteta i pripadanja.“

Mozover kaže da bi za starosedeoce ovo mogao da bude najteži trenutak još od vojne diktature koja se završila osamdesetih.