„Ovde smo jer je to naša strast, to je naše bratstvo“, kaže Daniel Noks.
On je jedan od nekoliko hiljada ljudi koji su stavili na pauzu uobičajen život kako bi se borili protiv požara koji besne Australijom.
Već nedeljama, svet ovog 22-godišnjeg pejzažnog arhitekte vrti se oko telefona – kreće u akciju kad god ga pozovu.
Deo je Ruralne vatrogasne službe Novog Južnog Velsa (NSV RFS). Volonteri organizaciju opisuju kao „najveću dobrovoljnu vatrogasnu organizaciju na svetu“.
Oko 70.000 članova prošlo je kroz sveobuhvatnu obuku. Osim nekolicine višeg osoblja, uglavnom nisu plaćeni.
„Kada je snimljena ta fotografija, odradio sam smenu od 15 sati“, kaže on o fotografiji koja se deli društvenim mrežama – na njoj, on hoda ka kameri dok sve oko njega gori.
- Požari u Srbiji: „Vatra preti da uništi i spali sve“
- „Vatra se brzo širila, uplašila sam se da će doći do stampeda“
- U slikama: Požari još bukte u Švedskoj
Noks se pridružio se lokalnoj brigadi na jugozapadu Sidneja pre pet godina, kada mu je bilo 17. Zbližio se sa starijim članom – Endruom O’Dvajerom. Povezala ih je ljubav prema fudbalu i fotografiji.
„Uzeo me je pod svoje, pazio na mene i mnogo mi pomogao. Ponašao se sa takvim poštovanjem prema meni, toliko mlađem, čak i kada sam grešio … bio je moj brat“, rekao je Noks za BBC.
Krajem decembra, telefoni O’Dvajera i Džefrija Kitona, zamenika kapetana vatrogasne brigade Horsi parka, zazvonili su usred noći – ogroman požar je buktao i pozvani su u pomoć.
Dok su vozili ka mestu okupljanja, na njihov kamion je palo drvo. Tri vatrogasca na zadnjem sedištu su povređena.
O’Dvajer i Kiton su poginuli na licu mesta. Bilo je to pet dana pre Božića.
Veći, opasniji požari
Od septembra, blizu 3.000 vatrogasaca se svakodnevno bori protiv požara širom Novog Južnog Velsa. Vatra je ponegde zahvatila površinu jednaku površini manje evropske države.
Oko 90 odsto ljudi na terenu su neplaćeni dobrovoljci, kažu u Ruralnoj vatrogasnoj službi Novog Južnog Velsa. Ova organizacija sredstva dobija od Vlade.
Ovo je uobičajeno u Viktoriji, Južnoj Australiji i Zapadnoj Australiji – državama u kojima svakog leta izbijaju požari. Poslednjih godina, požari izbijaju i u Tasmaniji i subtropskom Kvinslendu.
U gradovima i selima Novog Južnog Velsa ima oko 2.000 brigada. Skoro svi članovi su meštani i izlaze na teren kako bi spasili mesta u kojima i sami žive.
Istorijski gledano, nisu često bili pozivani u pomoć – što je bilo ključni faktor za dobrovoljce. Požari ne besne tokom cele godine, a bilo je godina kada mnoga područja uopšte nisu bila pogođena.
Ali ove godine se situacija promenila. Intenzivni požari kakvi su obično izbijali leti, sada su izbili u proleće. Vlasti su bile primorane da mobilišu pune snage mnogo ranije nego inače.
Dobrovoljci se bore protiv stotina požara više nego prethodnih godina – gore istovremeno zbog toplijih i suvljih uslova. U Novom Južnom Velsu je već godinama suša, a požari su se rasplamsali po celoj državi.
Požar na planini Gospers, oko sat vremena vožnje severozapadno od Sidneja, zahvatio je površinu od 450.000 hektara za manje od mesec dana. Zvaničnici veruju da bi ovo mogao da bude najveći požar zabeležen u istoriji Australije.
„Svi naporno rade“
Lusi Baranovski već nedeljama je među vatrogascima koji pokušavaju da obuzdaju ovaj požar, kao i nekoliko manjih bliže njenoj kući u mestu Kuradžon hajts.
Pre nekoliko nedelja, njen partner i ona su uzeli slobodne dane – trenutno žive od ušteđevine, kreditnih kartica i pomoći porodice i prijatelja.
Nedostaju joj deca – evakuisala ih je pre nedelju dana i sada su kod njenih roditelja.
U subotu je njena ekipa ugasila požar na imanju njenih prijatelja – slavili su uspeh. Ali onda se vetar promenio, a vatrogasci su mogli samo da sa strane posmatraju kako vatra prelazi preko susednog sela Bilpin.
Situacija je ekstremna, ali ona kaže da je štiti „ljubav“ ljudi iz njene okoline.
Prijatelji su njenoj deci odneli božićne poklone. Drugi u smenama čiste i kuvaju za vatrogasne ekipe u stanici.
Ova poznata blogerka u poslednje vreme objavljuje vesti o požarima i borbi koju vodi protiv plamena. Njene objave šire se društvenim mrežama.
„Mnogo ljudi ne zarađuje, ali strast i krv daju za ovu borbu – mnogima je zaista, zaista teško“, kaže ona za BBC.
Opisuje dobrovoljce Ruralne vatrogasne službe Novog Južnog Velsa kao porodicu – u njenom slučaju, ovo je i bukvalno istina. Sa plamenom se suočava uz oca i mlađeg brata, prijatelja, komšija – komuniciraju putem radija.
Gura ih adrenalin, ali ovo iscrpljujuće leto i naizgled beskrajni vatreni zid teško padaju svima.
„U glasovima im se čuje umor i gotovo možete da zamislite njihova prljava, znojava lica pokrivena pepelom“, kaže ona.
„Svi se toliko trude da sve drže pod kontrolom, ali ne najavljuju se kiše i zaista ne možemo ništa da učinimo da zaustavimo ovu vatru.
„Da li počinjemo gubimo nadu sada kada vidimo da se ne zaustavlja?“
https://twitter.com/NSWRFS/status/1208435449418530816
Vest o pogibiji vatrogasaca iz Horsi parka, udaljenom samo 40 minuta vožnje, „razbila mi je srce“, kaže ona.
„Nisam ih poznavala – ali to su mogli biti moj muž, otac, ujak, moj prijatelj“, rekla je. „Kad se sve ovo završi, verovatno ćemo se samo srušiti i pretvoriti u hrpu prašine.“
„Šta ja radim ovde?“
Požari su pokrenuli debatu o o podršci vatrogascima.
Laburisti koji su u opoziciji, gradonačelnici i sindikat vatrogasaca su tražili da dobrovoljci budu isplaćeni.
„Oni volontiraju onoliko koliko mogu da priušte, ponekad čak i više nego što mogu da priušte. To nije održivo“, kaže Mik Holton, predsednik Udruženja dobrovoljnih vatrogasaca.
Njihov dobrovoljni rad znači sate i sate bez sna, nedelje van plaćenog posla i nagomilavanje troškova na putu. Ranije ove godine, Noks je putovao u grad Tenterfild kako bi gasio požar. Grad je udaljen oko osam sati vožnje od Sidneja – sam je platio benzin.
Podrška javnosti dobrovoljcima nikada nije bila viša. U jeku božićne sezone, prodavnice i restorani doniraju zaradu Ruralnoj vatrogasnoj službi.
Na društvenim mrežama, korisnici su organizovali davanje priloga za kupovinu maski, hrane i drugih potrepština za ekipe na terenu.
Međutim, australijska vlada za sada odbija da dobrovoljce isplati.
„Sada nije vreme da se bavimo time. Prvo da prođemo kroz ovu krizu“, rekao je u ponedeljak premijer Skot Morison.
Dan kasnije, najavio je da će vlada – kao „poslodavac za primer“ – odobriti najmanje 20 dana odmora državnim službenicima koji učestvuju u gašenju požara.
„Kada se ljudi pridruže tim organizacijama, oni to rade da bi zaštitili bližnje i to rade iz osećaja velike dužnosti“, rekao je.
Slične stvari govore i mnogi vatrogasci. Njihov motiv nije novac. Oni ne žele da razgovaraju o bilo kojoj vrsti plaćanja. Njihova jedina briga trenutno su požari.
„Ljudi to ne razumeju, misle o tome zašto rizikujete život, a ne dobijate platu?“, kaže Noks.
„I da, bilo je trenutaka kada ste usred požara i toliko je žestoko da ne možeš ni da dišeš. I pomislio bih – šta uopšte radim ovde?
„Ali kad ste u kamionu, onda ste s braćom“, rekao je.
On je vodio računa o O’Dvajerovoj ćerki kada je premijer u nedelju posetio stanicu, kako bi se sastao sa njenom ožalošćenom majkom.
Ponosan je na fotografiju koju je podelio prošle nedelje – snimljena je u kontrolisanom okruženju. Ta slika njega kako stoji usred plamteće šume postala je viralna. O’Dvajer mu je pomogao da završi sređivanje fotografije.
„Svako ima izbor u životu i bira šta želi da radi kad se probudi ujutru“, kaže Noks.
„Radije bih bio tamo i gasio vatru – dao doprinos zajednici. Učinio ta dva momka ponosnim što smo otišli nazad.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
