Predsednik Venecuele Nikolas Maduro osvojio je još jedan šestogodišnji mandat na izborima koje je obeležio bojkot opozicije i optužbe za nameštanje glasanja.
U Venecueli, koja se suočava sa nestašicama hrane usled duboke ekonomske krize, na birališta je izašlo 46 odsto glasača.
Glavni protivnik predsednika Madura, Henri Falkon, izjavio je da ne priznaje rezultate.
„Izbori nisu bili po propisima. Potrebni su nam novi izbori u Venecueli“, rekao je.
Sa prebrojanih više od 90 odsto glasova, Maduro je osvojio 67.7 odsto – glasove 5.8 miliona ljudi.
Kakve su reakcije?
„Potcenili su me“, rekao je Maduro okupljenima ispred predsedničke palate u Karakasu.
Falkon tvrdi da su izbori namešteni u Madurovu korist tako što su zloupotrebljeni bonovi za hranu koje izdaje država.
Državni predstavnici rekli su da su izbori bili „fer i pošteni“. Međutim, većina opozicije je na strani Falkona i tvrdi suprotno.
Administracija Donalda Trampa neće priznati rezultate izbora. U saopštenju američke misije pri Ujedinjenim Nacijama objavila na Tviteru, izbori u Venecueli nazvani su „uvredom za demokratiju“.
Izbori su trebali da budu održani u decembru prošle godine, ali ih je skupština, sačinjena skoro potpuno od Madurovih pristalica, odložila.
Pored nekolicine opozicionih kandidata, jedino je Falkon, nekadašnji guverner, za vreme vladavine Huga Čaveza, viđen kao mogući protivkandidat Maduru. Potiče iz iste socijalističke partije kao i Maduro, ali ju je 2010. godine napusio i pridružio se opoziciji.
Uprkos bojkotu, Falkon je izjavio da veruje da većina ljudi u Venecueli želi da vidi leđa Maduru.
Razočarenje, ne bes
Analiza: Keti Vatson, BBC dopisnica iz Karakasa
Nikoga nije iznenadila pobeda Nikolasa Madura. Protivnici su priznali poraz još pre nego što su objavljeni rezultati. Deluje da ljudi u Venecueli više nisu besni. Možda su razočarani, ali to je normalno u zemlji u kojoj su političke slobode ograničene.
Maduro je obećao promene – zato mu je i bio potreban drugi mandat, da bi sve postigao. Već pet godina je na vlasti i promena nabolje pod njegovim vođstvom je malo verovatna. Sa pritiskom međunarodne zajednice i ekonomijom koja se kruni, Madura čeka jako težak posao. I ne samo njega, već sve nas koji žive u Venecueli.
Da li su izbori bili regularni ili ne?
Izborna komisija sačinjena je uglavnom od državnih zvaničnika.
Predstavnici Madurove izborne kampanje kažu da je sve bilo po pravilima.
Međunarodni posmatrači, uključujući predstavnike EU i Sjedinjenih Država, izjavili su da će, ukoliko demokratasska načela budu narušena, uvesti sankcije Venecueli. Nekoliko zemalja Latinske amerike reklo je da neće priznati rezultate izboira.
Šta je sa običnim ljudima u Venecueli?
Duboka ekonomska kriza dovela je stopu inflacije do nekoliko stotina odsto, a nestašice hrane i lekova su česte.
U siromašnijim delovima zemlje oko 70 odsto dece pati od neuhranjenosti.
Nacionalna valuta, bolivar, skoro je bezvredna.
Stotine hiljada ljudi napušta zemlju u potrazi za boljim životom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
