Verovatno vam se nedavno desilo da vam na ekranu iskoči prozorčić sa porukom da je „došlo do važnih izmena“ u načinu na koji društvene mreže i pojedine veb stranice koriste vaše lične podatke. Da li to znači da ćemo povratiti kontrolu nad tim informacijama?
U svetu u kome je skoro sve međusobno povezano, lični podaci su postali roba koja se kupuje i prodaje.
Preduzeća potrošačioma nude personalizovane usluge i robu, što vodi privrednom rastu, pa čak i boljem kvalitetu života.
Ta optimistička slika, međutim, nije kompletna.
Skandal koji je izbio kada se ispostavilo da je firma za politički konsalting „Kembridž analitika“ došla do podataka o 87 miliona korisnika Fejsbuka obelodanio je da se naši lični podaci mogu koristiti bez našeg znanja.
U maju u Evropi stupaju na snagu novi propisi o privatnosti koji će potrošačima omogućiti mnogo veći stepen kontrole i uvesti oštre kazne za firme koje ih ne poštuju.
Sad bismo mogli da napravimo pauzu i razmislimo kako smo dovde došli.
Da bismo to razumeli, moramo da se podsetimo da se podaci mogu lako kopirati, deliti, skladištiti i sakupljati iz mnoštva izvora.
Kad god koristimo digitalne naprave – što uključuje mnoge stvari, od kompjutera i telefona do namagnetisanih kartica za popuste u samoposlugama i kamera za nadzor – stvaramo informacije koje omogućavaju reklamnim kompanijama, osiguravajućim društvima, policiji i drugima uvid u naše živote.
Samo dostupnost tih informacija i dovitljivost onih koji ih poseduju ograničavaju taj uvid.
To je sasvim drugačija vrsta robe nego, recimo, kuća.
Ako ste prodali kuću, kupac može da sazna ponešto o vama, na primer kakav je vaš ukus kad su u pitanju kuhinjski aparati.
Teško će, međutim, dobiti dublji uvid u vaš život, jer ste dnevnike i foto albume odneli sa sobom.
Informacije su nešto komplikovanije. Čim pristupite mreži, podaci o vama počinju da cure.
Za to je dovoljno da kliknete na dugme na kome piše „prihvatam uslove“, bez obzira da li ste ih pre toga pročitali.
To je kao da ste, umesto što ste kuću pre prodaje ispraznili i očistili, pozvali kupca da se useli i da vas posmatra: kakve su vam navike, s kim se družite, ko vas posećuje i s kim spavate.
Mnogi uopštze ne razumeju kako se informacije koje proizvode skupljaju, dele i tumače.
To se može kombinovati sa informacijama iz drugih izvora, što pruža nepredvidljive i nepredviđene mogućnosti da se stekne detaljna slika o našim životima i navikama, pa čak i da se predvidi naše ponašanje.
To znanje može da se upotrebi kako bi se na vas na diskretan, ali vrlo moćan način, uticalo.
Reklame, novosti i prijateljstva koja vam se nude preko interneta i društvenih mreža su često rezultat tog „gurkanja“.
A za razliku od kuće, podatke možete bez muke kopirati i prodati neograničenom broju ljudi.
Jasno je da je privatnost ozbiljno ugrožena i stoga su uvedene nove mere zaštite.
U Evropskoj uniji od 25. maja stupa na snagu novi paket zakona po imenu Opšta regulativa o zaštiti podataka (GDPR).
Cilj je da se građanima omogući da steknu uvid i sami odluče kako se njihovi podaci sakupljaju i koriste.
Lični podaci mogu da se sakupljaju samo iz jasnih i precizno definisanih razloga. Kompanije će morati da izađu na čistac i objasne kako i zašto ih skupljaju.
Zahvaljujući novim pravilima, potrošači će imati uvid koji podaci se skupljaju kada koriste neki uređaj ili aplikaciju, kao i sa kim se ti podaci mogu deliti.
Eto zašto su na Fejsbuku i Tviteru počeli da vam iskaču ekrani sa porukoma o „važnim informacijama“.This is why we have been seeing the notices about „important updates“ popping up on Facebook and Twitter, for example.
Kompanije će morati da od početka vode vaše podatke kao zaštićene. Ako podaci procure, korisnici moraju da budu obavešteni ukoliko to predstavlja rizik.
Sem toga će morati da smanje upotrebu komplikovanih pravnih termina koje ometaju korisnike da razumeju šta se dešava sa njihovim podacima i da na osnovu toga odluče s kim će se podaci deliticause.
Propisano je da će saglasnost imati pravnu snagu samo ako su uslovi za korisnike napisani „jasnim i razumljivim jezikom“.
Firme će imati jaku motivaciju da se ovoga pridržavaju: kazne idu i do četiri odsto ukupnih prihoda firme.
Sem toga, iako je GDPR evropski zakon, kompanije sa sedištem van EU će morati da ga poštuju ako prodaju usluge i robu na evropskom tlu.
I Britanija se, bez obzira na Bregzit, sprema da usvoji GDPR:
Zakon će, dakle, imati globalan efekat.
Ipak, još treba mnogo da se radi da bi zakon proizveo željeno dejstvo. Neke ključne stavke će morati da prođu „vatreno krštenje“ na sudu.
A zatim, građani moraju da budu svesni svojih prava da bi mogli da ih iskoriste.
Postoji i mogućnost da im prava budu uskraćena ako kompanije promene svoj način rada.
U slučaju Fejsbuka, milijarda i po korisnika je ostala bez zaštite nakon što je Fejsbuk odlučio da preseli svoju evropsku centralu u SAD. Doduše, Fejsbuk je obećao da će pojasniti pravila o privatnosti za korisnike.
Sem toga, neke korporacije se žale da im GDPR predstavlja preveliko opterećenje.
Bez obzira na sve to, da je GDPR već na snazi, skandal sa „Kembridž analitikom“ bi se odvijao sasvim drugačije
Sad kad su i mogućnosti i rizici stvaranja baza podataka dospeli u žižu javnosti, saradnja i nadzor nad ličnim podacima su mnogima postali prioritet.
Uskoro ćempo dobiti deo instrumenata da bismo stvari usmerili u tom pravcu.
A imaćemo i mogućnost da kaznimo one koji pravila krše.
Napomena:
Dr. Sandra Vahter je pravnica i istraživač pri Oksfordskom isnstitutu za internet pri Univerzitetu u Oksfordu i Nacionalnom isnstitutu za veštačku inteligenciju i proučavanje podataka „Alan Turing“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
