Stanovnici beogradske opštine Vračar ponovo su se našli na prvom mestu liste prosečnih zarada zaposlenih, među konkurentima iz više od 170 gradova i opština u Srbiji.

S prosečnih 97.730 dinara neto, primanja stanovnika ove opštine viša su od republičkog proseka za 27.990, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Osim njih, prosečna primanja veća od republičkog proseka imaju meštani još dvadesetak gradova i opština – najviše na teritoriji Beograda.

U nizu statističkih pokazatelja, kao jedan od onih za koji se političari često hvataju kada govore o uspehu ili neuspehu vlasti, skoro uvek se nađe i priča o prosečnoj zaradi.

• Zašto se privredni napredak (ne) oseća u džepu stanovnika Srbije
• Srbija dobila budžet, šta je BDP
• „Ja sam guverner dok je Vučić na vlasti“

Prema najnovijim podacima, prosečna neto zarada u Srbiji u junu iznosila je 59.740 dinara, što je po trenutnom srednjem kursu 508 evra.

Iznos od 500 evra prosečne neto zarade se pominjao kao cilj koji treba dostići još od 2017, a konačno je osvojen tokom 2019. godine, prema zvaničnim podacima.

Kao novi cilj, za 2025. postavljen je prosek od 900 evra, saopštili su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali.

Prosečna zarada u 100 reči

Ukoliko se na vašem bankovnom računu u junu našlo 59.740 ili više dinara, vi ste među trećinom zaposlenih koja vadi prosek.

Prosečnu zaradu ili iznos viši od nje, u Srbiji prima tek trećina od oko 1,9 miliona zaposlenih, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Takođe, zarađivali su je zaposleni u dvadesetak od nešto više od 170 opština i gradova u Srbiji.

Čak 12 opština čiji stanovnici zarađuju više od proseka je na teritoriji Beograda.

Evidenciju o prosečnoj zaradi RZS vodi na osnovu podataka iz obrasca poreske prijave za porez po odbitku koje poslodavac dostavlja Poreskoj upravi.

Treba imati na umu da se ne zna koliko tačno ljudi u Srbiji zarađuje minimalac. Prema nekim procenama, reč je o 15 odsto zaposlenosti.

U obzir treba uzeti i podatak RZS-a da više od polovine zaposlenih u Srbiji dobija manje od 45.500 dinara mesečno.

Pogledajte i kako je virus korona uticao na srpski džep

Prosečna zarada u 500 reči

U izračunavanje prosečne zarade ubrajaju se naknade za radnike koji imaju zasnovan radni odnos, kao i za one koji su angažovani na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Radnici angažovani prema ugovoru o delu ne ulaze u ovu računicu, jer za njih poslodavac ne podnosi poresku prijavu.

Prilikom korišćenja podatka o prosečnoj zaradi kao pokazatelja životnog standarda, treba biti oprezan, upozoravaju stručnjaci.

Kako je ranije za BBC na srpskom objasnio ekonomista Miroslav Zdravković, prosek izvlači mali deo onih koji zarađuju vrlo visoke iznose.

„Jedno je da 10 odsto ljudi prima više 1.000 evra, a da većina ima manju platu od proseka ili dobija minimalac“, kaže Zdravković.

Slika će možda biti malo jasnija ako pogledamo medijalnu zaradu.

I podatke o njoj takođe vodi RZS.

• Zaista minimalno uvećanje od 12 dinara
• Šta je recesija

Za medijalnu zaradu bi moglo da se kaže da je srednji iznos zarade, pošto deli skup zaposlenih na dva jednaka dela, tako da polovina prima manje, a polovina više od toga.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz maja ove godine, medijalna zarada iznosila je 45.500 dinara.

Više od polovine zaposlenih u Srbiji zarađivalo je, dakle, manje od 45.500 mesečno.

Ako znamo da zaradu jednaku prosečnoj ili višu od nje ima trećina zaposlenih, prostom matematikom dolazimo do podatka da manje od 20 odsto zaposlenih u Srbiji prima od 45.500 do 59.740. dinara.

A zašto se privredni napredak ne oseća u vašem novčaniku?

RZS ne vodi podatke o broju onih koji zarađuju minimalac. Oni svakako pripadaju prvoj polovini, ali bi precizan podatak doprineo ovoj slici.

Prema nekim procenama, reč je o 15 odsto zaposlenih, odnosno oko 350.000 ljudi.

Minimalna zarada je najmanji zagarantovani iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati radniku koji je zaposlen sa punim radnim vremenom.

„Minimalna neto zarada je obračunska kategorija i ne predstavlja iznos koji će biti isplaćen radniku, jer zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanja za rad na dan praznika koji je neradni dan, osnovice rada, prekovremenog rada, minulog rada, toplog obroka, regresa za godišnji odmor“, piše u odgovoru koji je BBC na srpskom ranije dobio od RZS.

Zbog toga nije moguće utvrditi koliko zaposlenih prima minimalnu zaradu na osnovu Istraživanja o zaradama, dodaju iz RZS-a.

Kada se računa prosečna zarada, uključene su sve te naknade.

I kada bi se znalo koliko zaposlenih dobija minimalac, to ne bi bilo dovoljno za kompletiranje slike o životnom standardu, pošto poslodavci često uz minimalac preko računa, daju i deo na ruke, da bi na taj način izbegli plaćanje poreza i doprinosa.

U drugoj polovini avgusta, počeli su pregovori oko minimalne cene rada za 2021. godinu. Sindikati traže da ona bude uvećana sa trenutnih nešto više od 32.000 dinara na 37.000.

RZS je 2018. promenio metodologiju kojom obračunava zaradu.

Pošto je Poreska uprava 2014. uvela elektronski obrazac poreske prijave, stvoreni su uslovi da se na osnovu toga izračunava i prosečna zarada.

Republički zavod za statistiku je do rada sprovodio mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih na uzorku pravnih lica koje je obuhvatalo oko 800.000 zaposlenih.

Podaci o zaradama zaposlenih kod preduzetnika preuzimali su se iz evidencije Poreske uprave i pridruživali su se podacima dobijenim istraživanjem.

Od januara 2018, koriste se isključivo podaci Poreske uprave, a tada je prvi, i za sada jedini put, objavljeno kolika je modalna zarada– iznos koji zaposleni u Srbiji najčešće dobijaju.

„RZS ne računa i ne objavljuje modalnu zaradu jer ta jedinica mere nije adekvatan pokazatelj kada su u pitanju zarade“, navedeno je u odgovoru koji je BBC ranije dobio iz RZS-a.

„Modus je vrednost koja se u određenog grupi najčešće pojavljuje, ima najveću frekvenciju i to je često jedina informacija koja se dobija modusom“, navedeno je u odgovoru.

U januaru 2018. godine, najčešća, odnosno modalna zarada, bila je 26.000 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 49.000.

Kroz nekoliko funkcija u nekom od programa za statistiku, lako se može doći do iznosa najčešće zarade.

I statistika o prosečnoj neto zaradi po opštinama može da bude neprecizan podatak o standardu, jer se vodi na osnovu mesta prebivališta zaposlenog.

Lako se može dogoditi da prosek zarada u nekoj opštini ili gradu ne bude realan zbog onih koji su zbog posla otišli u drugo mesto da žive, ali nisu zvanično promenili prebivalište.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]