Četiri meseca protesta širom Srbije, obeleženih skupom „Stop krvavim košuljama“, šetnje za Olivera, upada u RTS i odustajanja od Pinka – upravo se protest 13. aprila smatra kao „dan D“ za dalji odnos vlasti i opozicije.

Bez najavljene maršute, govornika i konkretnog plana, jedino što se zna o ovom protestu jeste da ga organizatori najavljuju kao „veliko okupljanje nezadovoljnih građana“.

„Ovaj protest će biti kulminacija svih naših okupljanja“, kaže za BBC na srpskom Borko Stefanović, jedan od lidera Saveza za Srbiju.

„Doći će i ljudi iz drugih gradova Srbije da se bore za dve stvari – slobodne i fer izbore i medije, ali i za otvaranje dijaloga između vlasti i opozicije“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se ne plaši „pretnji koje stižu iz opozicije pred nastupajući opozicioni miting“ a analitičari smatraju da će se dan kasnije znati jedno – koliko je opozicija jaka.

„U pitanju je pre odmeravanje snaga vlasti i opozicije nego ideja da će protest doneti konkretne rezulate“, kaže za BBC na srpskom Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Ako na ulice izađe 50.000 ili više ljudi, vlast će morati da razgovara sa opozicijom. Sve ispod toga je neuspeh.“

Da je važno da „okupljenih bude što više da bi vlast dobila jasnu poruku da ne može da radi sve što joj se prohte“ misli i Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Šta se očekuje – koliko je prebrojavanje bitno

Nakon što su demonstranti pre nekoliko nedelja upali u zgradu RTS-a, Bakić kaže da je jako „bitno da ne bude nepromišljenih poteza vođa Saveza za Srbiju, ali ni rizičnih izazivanja vlastodržaca i njihovih provokatora.“

Ljudi koji izlaze na ulice ne vezuju proteste toliko za opoziciju, već ih doživljavaju aktivizmom protiv vlasti, kaže Pavićević.

„Ovo nije priča o novom 5. oktobru.

„Ipak je na neki način test opozicije, da bi se videlo koliko može da privuče ljudi iz drugih gradova, koji su suštinski važni za vlast.

Pavićević misli da je poziv na otvaranje ikakvog dijaloga prvi korak.

„Ako država na bilo koji način započne pregovore, ne o odlasku sa vlasti, već opoziciji učini bilo kakav ustupak, to je znak da je protest uspeo.“

• Da li je počelo Balkansko proleće
• Čekaju li nas nove šetnje nezadovoljnih
• Protest uz baklje i zahteve

Njegov kolega sa Fakulteta političkih nauka, profesor sociologije Čedomir Čupić, otvoreno je podržao demonstrante.

Čupić smatra da postoje tri scenarija za subotnji protest, koji je„ jedna velika proba za nas“.

„Prvi je da dođe veliki broj ljudi iz cele Srbije i da Aleksandar Vučić vidi koliko je nezadovoljnih. Tada bi morao da pristane na razgovor.

„Ukoliko dođe isti broj ljudi kao i ranije, videćemo da su protesti pitanje srednje klase Beograda i da su ti ljudi najviše protiv vlasti.“

Čupić poslednju opciju doživljava kao neuspeh, a ona je da protesti zapravo ne izazovu nikavu reakciju. Ipak, misli da ni u tom slučaju ne treba odustati.

Zašto se ćuti o ruti – šta kaže opozicija

Neki protesti nose poseban značaj, a za Borka Stefanovića je to donekle razlog zašto ne žele unapred da govore o tome kuda će demonstrantni šetati.

Lider Levice Srbije kaže da „ovako veliki protest zahteva hladnu glavu i jasne ciljeve“.

„Postoji više predloga kako će protest biti organizovan, ali je prethodnih meseci vlast nekoliko puta pokušavala da minira proteste.

„Zato više ne smemo da budemo naivni i odlučili smo da im ne dopustimo da znaju svaki naš korak“.

Za organizatorku protesta „1 od 5 miliona“ Jelenu Anasonović priča o protestu 13. aprila kao „danu D“ nije presudna. Ali i ona smatra da nije isto da li će na ulicama biti 10.000 ili 50.000 ljudi.

„Ne možete uvek da budete kreativni i da zovete ljude da se bore iz nedelje u nedelju. Zato je bitno da ovaj put imamo svu moguću podršku, a ako vlast unapred ne bude znala kuda idemo, neće moći ni da nas minira i dodatno nam oteža.

„Zato mladi imaju posebnu snagu jer svako od njih lično zove svoje vršnjake, ali i roditelje i bake i deke. Nadam se da će tako biti i ovaj put“, kaže.

April: Mesec protesta – šta kaže vlast

Vučić poručuje građanima da ne treba da brinu.

„Nemojte da se sekirate. Neki maštaju da imaju mnogo više snage nego što imaju. Ali vrlo brzo će na izborima biti vraćeni u realnost“, rekao je Vučić u Mostaru.

I vlast će ovog aprila, samo nekoliko dana kasnije, okupiti svoje pristalice. Predsednik Srbije najavio je 19. aprila u Beogradu održavanje „najvećeg skupa u istoriji Srbije“.

• 1 od 5 miliona: Podrška protestu raste, tražena ostavka Vučića
• Protesti u Zrenjaninu: Šta građani traže
• Gornji Milanovac: Kako izgledaju protesti van Beograda

Vladimir Đukanović, član Predsedništva SNS kaže za BBC na srpskom da „svako ima pravo da protestuje u skladu sa zakonom“.

„Nadam se da protesti neće postati nasilni.

„Čujemo svakakve najave, da će podići šatore i štrajkovati glađu. Nemaju pravo da uzurpiraju ulice. To smo već videli u Kijevu na Majdanu.

„Moje savet im je da na civilizovan način u parlamentu pokrenu razgovor.“

Štrajk glađu kao vid protesta su, međutim, planirali zvaničnici poput ministra odbrane Aleksandra Vulika i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića zbog, kako su rekli, „opozicije i njenog nasilja nad građanima.“

Ipak, posle saveta predsednika Vučića, obojica su, kažu, privremeno odustali od ovog poteza, ali su neki članovi Srpske napredne stranke rešili da ostanu u zgradama skupštinskih institucija i tako ih „sačuvaju“ od mogućih upada opozicionih pristalica.

Protesti koji su se izdvojili

• 8. decembar – Protest „Stop krvavim košuljama“ u Beogradu, prvi protest u nizu. Organizovan „protiv nasilja aktuelne vlasti“ na poziv opozicionih partija udruženih u Savez za Srbiju nakon fizičkog napada na Borka Stefanovića
• 16. januar – Tiha šetnja i sveće za Olivera , protest posvećen Oliveru Ivanoviću, političaru sa Kosova, koji je ubijen tačno godinu dana od protesta
• 12. mart – Večernja šetnja u čast Zorana Đinđića na godišnjicu njegove smrti
• 16. mart – Opozicioni lideri i demonstranti ušli u zgradu Radiotelevizije Srbije. Protest sa najviše tenzija, koji se nastavio i narednog dana ispred Predsedništva Srbije, a zatim ispred zgrade beogradske policije
• 06. april – Najavljena šetnja demonstranata do zgrade Pinka, ali do nje nije došlo

Obradović, Đilas ili studenti: Ko organizuje ovaj protest

Protesti su počeli kao građanski, ali su poslednjih meseci poličari počeli da se pojavljuju na čelu kolone, a neki od njih su držali i govore.

Predvodili su i ulaz u RTS, a organizuju i ovaj protest.

Jelena Anasonović vodila je prva okupljanja:

„Ne mislim da su nam političari ukrali proteste, ali jeste važno da se zna da su oni počeli kao studentska i građanska opcija“ kaže ona.

Smatra da će se u subotu, 13. aprila, „okupiti jedan širi front nezadovoljnih za koji je potrebna ozbiljna organizacija“.

„Pozvali smo ljude da dođu i iz drugih gradova Srbije i ne možemo sve sami.

„Zato se protest zove ‘Svi kao jedan’, a ne ‘1 od 5 miliona’, koji je bila naša inicijalna ideja.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]