Pucnjave u Americi: Tramp nakon kritika osudio napade

Predsednik Amerike Donald Tramp rekao je da u toj zemlji nema „mesta mržnji“, nakon što je 29 ljudi ubijeno u dve masovne pucnjave tokom vikenda, usled optužbi da on snosi deo odgovornosti za napade.

U napadu na Volmart prodavnicu u El Pasu u Teksasu poginulo je 20 osoba, dok je devetoro stradalo u pucnjavi u Dejtonu u Ohaju.

Tramp je izjavio da „možda mora više da se uradi“ kako bi se ovakvi napadi zaustaili.

• Pucnjave u Dejtonu i Teksasu: Najmanje 29 stradalih i 52 povređenih
• Troje mrtvih u pucnjavi u Belgiji
• Šest mrtvih u pucnjavi u Kaliforniji

Ali kritičari kažu da je on deo problema, pozivajući se na antiimigracionu retoriku i protivljenje kontroli naoružanja.

Zbog pucnjave u Teksasu uhapšen je 21-ogodišnji belac, a sumnja se da je na internetu objavio dokument u kom navodi da je napad reakcija na „latino invaziju“ na državu.

Motivacija za pucnjavu u Ohaju, u kojoj je napadač ubio svoju sestru i još osam osoba pre nego što ga je usmrtila policija – nije poznata.

Tramp je novinarima rekao da masovne pucnjave moraju da se zaustave.

„Ovo se dešava godinama u našoj zemlji i to moramo da zaustavimo“, rekao je.

Povezao je oba napada sa „problemima mentalnog zdravlja“, rekavši da su napadači bili „vrlo, vrlo ozbiljno mentalno oboleli“.

Dve masovne pucnjave – hoće li se nešto promeniti?

Analiza Entonija Zarkera, reportera BBC-ja iz Amerike

Posle svake masovne pucnjave u Sjedinjenim Američkim Državama slede uobičajene priče. Da li će se ovog puta nešto promeniti? Hoće li nasilje izazvati političku akciju, poput onog što se dogodilo nakon masakra u Danblejnu u Velikoj Britaniji, Port Arturu u Australiji i nakon masovnog ubistva na Novom Zelandu?

Među aktivistima koji se bore za veću kontrolu naoružanja, nakon svakog incidenta pokrene se priča o ostavkama. Ako javnost nije pokrenula akciju nakon pucnjave u Njutaunu 2012. godine, kada je 26 ljudi – uključujući 20 dece – ubijeno u školi, onda se ništa nikada neće promeniti.

Ako se, međutim, dvostruka tragedija u El Pasu i Dejtonu završi drugačije, za to postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Nasilje belaca nacionalista

Nedavna masovna ubistva u SAD povezivana su sa nizom uzroka – nezadovoljstvom mladih, mentalnim bolestima, konfliktima na poslu, te porodičnim problemima.

Motiv za najsmrtonosniji incident u modernoj istoriji Sjedinjenih Država, pucnjavu na koncertu u Las Vegasu u kojoj je stradalo 58 ljudi, i dalje nije razjašnjen.

U ovom slučaju, međutim, svi dokazi govore da je pucnjava u El Pasu bila proračunat politički čin zadojen belom nacionalističkom retorikom koja postaje sve primetnija u modernoj američkoj politici.

Zbog toga ovaj slučaj više liči na prošlogodišnju pucnjavu u sinagogi u Pitsburgu, što je pokrenulo rasprave o porastu antisemitizma u Americi, ili nasilju iz 2017. u Šarlotsvilu, koje je poslužilo kao oštar prikaz snage današnjeg pokreta bele nadmoći.

Iako osumnjičeni napadač i dalje nije direktno vezan za objavu na internetu pre napada, činjenice kažu jedno:

Ovaj napad nije izveo u rodnom gradu. Vozio se najmanje osam sati, od severa Teksasa do grada nedaleko od američko-meksičke granice, i pucao je u tržnom centru koji posećuju Hispanoamerikanci. Vlasti kažu da će ovaj slučaj biti istraživan kao „domaći terorizam“.

Zbog toga je ovaj napad u centru tekuće rasprave o imigraciji, bezbednosti granica i nacionalnom identitetu. Amerikanci su se u prošlosti pitali kako mladi mogu da izazovu političko nasilje nad nevinim ljudima u drugim delovima sveta.

Sada iz prve ruke vide da se to može dogoditi i u njihovoj zemlji.

Priroda napada mogla bi da ubrza preispitivanje domaćih pretnji militantnih belih nacionalisti i načine da ih zaustave, uključujući nove mere kontrole oružja.

Predsednička retorika

Nije trebalo mnogo vremena da oni s leve strane ukažu na retoriku Donalda Trampa i drugih republikanaca koja je možda inspirisala belog nacionalistu na ubistvo.

Predsednik je dolaske ilegalnih migranata više puta nazvao „invazijom“, i rekao da evropska imigracija menja „tkivo Evrope“, ali „ne na pozitivan način“.

Na mitingu na Floridi u maju neko iz publike je uzviknuo „Upucaj ih!“ kad je Tramp pitao kako da zaustavi ilegalne migrante. Tramp je na to odgovorio šalom.

Kritika reakcije republkanaca – ili nedostatak odgovora – na masovne pucnjave, naravno, nije neuobičajena. Razlika je u tome što kritiku pojačava primarno demokratsko predsedničko takmičenje. Iako prvo glasanje neće biti u narednih šest meseci, kampanja i debata već su ozbiljno počele.

Korak bliže Kongresu

U danima nakon pucnjave u Njutaunu 2012. Kongres je pokušao da uvede univerzalnu proveru svake kupovine oružja, uključujući i privatne transakcije. Uprkos dvostranačkoj podršci u američkom Senatu, manjina je blokirala predlog parlamentarnom procedurom.

Dinamika, barem u jednom Kongresnom domu, danas je drugačija.

Kada su demokrate preuzele jedan dom u januaru ove godine, brzo su usvojili nove propise o oružju.

Nakon dvostrukih pucnjava u El Pasu i Dejtonu, Senat, koji vode republikanci, sada je pod pritiskom da usvoji tu meru – ono što je lider Mič Mekonel do sada odbijao.

Možda će moći da izdrži pritisak. Čak i ako dođe do glasanja, ostaju parlamentarne prepreke koje omogućavaju da 41 republikanska senatora blokira prolazak. Ali nekolicina senatora koji su podržali dvostranački zakon 2013. godine još uvek su na funkciji. Senat je poslednja prepreka da zakon stigne na sto predsednika Trampa.

Oslabljena Nacionalna asocijacija naoružanja

Još 2012. godine, Nacionalna asocijacija naoružanja (NRA) bila je blizu vrha moći i uticaja u američkoj politici. Kroz decenije kampanje, grupa – koja okuplja milione vlasnika i proizvođača oružja – izjednačila je ustavno pravo na oružje Amerikanaca u crveno-belo-plavi simbol boga i nacije.

Mnoge demokrate smatraju da je regulisanje kontrole naoružanja otrov u glasačkoj kutiji, kriveći ga, između ostalog, i za poraz Ala Gora na izborima 2000. Kandidat koji je obeležen negativnom ocenom ovog udruženja praktično je predao na tacni pobedu dobro finansiranom protivniku u mnogim američkim državama.

Čak i nakon masakra u Njutaunu, zakonodavstvo o oružju u mnogim delovima zemlje menjano je u pravcu ka većim slobodama – poput prava na nošenje skrivenog oružja. Rana podrška koju je ova asocijacija pružila Trampu u kampanji 2016. godine, nagrađena je njegovom iznenađujućom pobedom.

Međutim, u poslednje vreme ova asocijacija slabi. Prihodi su smanjeni za 56 miliona dolara u 2017. godini, zbog sve manje uplata članarina i dobrotvornih priloga.

Strmoglavi pad pokrenula je unutrašnja borba za vlast u udruženju koja je stigla i do sudova, kao i krivične istrage slučajeva korupcije u Njujorku i Vašingtonu.

I nepromenjene… neke poznate prepreke

Ako su svi gore navedeni razlozi zbog kojih je situacija ovog puta možda drugačija, ima još puno razloga zbog kojih bi mogla da ostane ista.

Blokada izglasavanja novih zakona u Senatu vrlo je prisutna i veoma značajna. Šta više, Senat je trenutno na pauzi do septembra, a ako prošlost nudi bilo kakve pokazatelje, intenzitet poziva za veću kontrolu oružja opada kako prolazi vreme od tragedija.

Podrška predsednika – ili čak njegov potpis na usvojene zakone – takođe nisu zagarantovani.

Šta se dogodilo u El Pasu?

Napadač je otvorio vatru na prepun Volmart u subotu puškomitraljezom i predao se nakon što su ga policajci napali ispred prodavnice.

Masovna pucnjava, za koju se veruje da je osma najsmrtonosnija u modernoj istoriji Sjedinjenih Država, dogodila se u gradu u kojem je većina od 680.000 stanovnika latinoameričkog porekla.

Pored 20 stradalih, u pucnjavi je povređeno 26 ljudi.

Volmart je bio prepun ljudi koji su kupovali stvari za školu u trenutku kada je došlo do nesreće.

Imena žrtava još nisu objavljena. Međutim, predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrado kaže da je među stradalima šestoro državljana te zemlje, a da je još sedmoro povređenih.

Američki mediji prenose da je osumnjičeni Patrik Krusijas iz gradića Alena, u oblasti Dalas, 1.046 kilometara istočno od El Pasa.

Preti mu smrtna kazna.

Smatra se da je napadač autor teksta objavljenog na portalu 8chan, koji krajnja desnica često koristi. U tekstu opisuje „kulturnu i etničku promenu prouzrokovanu invazijom“, aludirajući na Latinoamerikance koji se doseljavaju u SAD.

U dokumentu na četiri stranice, koji je navodno objavljen oko 20 minuta pre nego što je policija primila prvi poziv u pomoć iz Volmarta, navodi se i podrška napadu koji se u martu dogodio na Novom Zelandu.

Šta se dogodilo u Dejtonu?

Konor Bets, koji ima 24 godine, pucao je u nedelju ujutru u četvrti poznatoj po noćnom životu.

Na snimcima sigurnosnih kamera vide se desetine ljudi kako istrčavaju iz lokalnog noćnog kluba Ned Pepers.

Nekoliko sekundi kasnije, Bets trči i policija ga upucava kada se približio vratima.

Policija navodi i da je imao dodatnu municiju.

„Da je izašao iz kluba s tom količnim naoružanja, došlo bi do katastrofalnih povreda i gubitka života“, rekao je šef policije Dejtona Ričard Bil.

Zvaničnici su rekli da je prerano spekulisati o motivima za napad.

Među stradalima je i Megan, ubičina sestra.

Poginulo je devetoro, a povređeno 27 osoba.

Kakve su reakcije?

Pucnjave su dale novi zamah raspravama o kontroli naoružanja i donele nove kritike retorike predsednika Trampa.

„On je otvoreni rasista i podstiče porast rasizma u ovoj zemlji“, rekao je za Si En EN demokratski predsednički kandidat Beto Oruki, koji je rođen u El Pasu.

„Naš predsednik ne samo da ne uspeva da se suprotstavi i razoruža ove domaće teroriste, već pojačava i odobrava njihovu mržnju“, napisao je na tviteru demokrata Pit Butidžidž.

Demokratski senator Berni Sanders rekao je da jezik predsedika Trampa „stvara klimu u kojoj se ublažavaju akti nasilnih ekstremista“.

Ali vršilac dužnosti šefa Bele kuće Mik Malvani odbacio je optužbe demokrata i napade pripisao „bolesnim“ pojedincima.

„Nema koristi u pokušaju da ovo postane političko pitanje. Ovo je socijalno pitanje i moramo da ga rešimo“, rekao je on za Ej Bi Si.

Tramp, čija je jedna od glavnih tačaka predsedavanja suzbijanje ilegalne imigracije, ranije je izneo pogrdne komentare o meksičkim migrantima i velike grupe migranata koji pokušavaju da stignu u SAD nazvao „invazijom“.

Poslednjih sedmica optužen je za rasizam zbog napada na članove Kongresa koji su pripadnici rasnih ili etničkih manjina.

Predsednik je 2017. rekao da „nikada, ali nikada, neće oduzeti pravo ljudima da nose oružje“.