Beograđanka Jasmina Lukić dva puta je pobedila rak dojke.
Prvi put pre 14, a drugi pre 12 godina.
Dva puta je prošla sve korake – od dijagnoze, preko terapije, do izlečenja.
„Posle pregleda na kome mi je dijagnostifikovan rak, išla sam na konzilijum koji je odlučivao o koracima u lečenju što podrazumeva operaciju i u zavisnosti od patohistološkog nalaza nakon operacije dalji tok lečenja“, priča Jasmina za BBC.
Jasmina se lečila na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.
Procedura je takva da nakon odluke konzilijuma na tom institutu pacijenti često „završavaju“ na listama čekanja.
- Kancer: kada je učenje na internetu korisno
- Kancer i visina: Da li postoji veza
- Rak u Srbiji godišnje odnese 20.000 života
Na operaciju ili neke od terapija na ovom institutu čeka se od nekoliko dana do nekoliko meseci – zavisno od vrste i težine bolesti.
Ubuduće možda niko više neće morati da čeka, pošto je novoimenovana v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Danica Grujičić najavila je da će jedan od njenih glavnih prioriteta biti ukidanje tih lista.
Jasmina Lukić kaže da ako se ukinu liste čekanja, to će omogućiti pacijentima da što pre budu uvedeni u terapiju i time krenu na put izlečenja.
U Institutu nismo uspeli da saznamo kada bi i kako liste čekanja mogle da budu ukinute.
Dug put lečenja
„Liste čekanja su se u moje vreme odnosile kako na operaciju (manje) tako i za zračnu i hemio terapiju. Lekari i konzilijum su na osnovu patohistološkog nalaza odlučivali o hitnosti primene neke od terapija“ naglasila je Jasmina Lukić.
Od trenutka kada se ona lečila do danas uvedeni su i novi protokoli, pa pacijenti sada poštom dobija poziv za hemioterapiju. To znači da ne zakazuju sami terapiju kao ranije, već to za njih radi konzilijum koji odlučuje o daljem toku lečenja, a čine ga lekari Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
„Ja sam sama zakazivala terapije. Mesec dana pre kraja hemioterapija, zakazala sam radioterapiju, čime sam uštedela vreme.
„Ipak, nisu svi kao ja. Mnogi posle operacije i konzilijuma za određivanje daljeg toka lečenja ne odu da zakažu svoje terapije, već odu kući misleći da to mogu i za koji dan. A nekoliko dana odlaganja zakazivanja terapije je u ovakvim situacijama veliki period. Za tih nekoliko dana već je mnogo pacijenata zakazalo svoje terapije i moraju onda da čekaju“, priča.
To je, kaže, verovatno i razlog što je konzilijum za određivanje daljeg toka lečenja sada počeo da zakazuje termine za primenu terapija.
Ovo nije prvi put da se pominje ukidanje lista čekanja na onkologiji.
Predsednik Aleksandar Vučić je u julu 2015. godine, sa pozicije prvog premijera Vlade Srbije najavio da će liste čekanja za onkologiju biti ukinute do kraja te godine.
„Za onkologiju nemamo mašine, imamo liste čekanja, ali ćemo pre kraja godine da obezbedimo da nema liste čekanja“, rekao je tada Vučić u Skupštini Srbije, poručivši da će građani time biti zadovoljni.
U Institutu nismo uspeli da saznamo kada bi i kako liste čekanja mogle da budu ukinute.
Kako navode, „glavni cilj Instituta da pacijentima sa malignom bolešću omogući lečenje u skladu sa savremenim naučnim dostignućima u onkologiji kao i redovno praćenje sa adekvatnom medicinskom i psihosocijalnom podrškom“.
„Institut nastoji da ovaj cilj, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i RFZO ili sopstvenim sredstvima, realizuje kroz nabavku nove opreme, uvođenje novih metoda i maksimalno zalaganje zaposlenih kao što su rad u tri smene i vikendom“, navodi se u pismenom odgovoru.
Na šta se sve čeka
Na sajtu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije redovno se ažuriraju liste čekanja.
Na listama za operaciju dojke trenutno je, na primer, nešto više od 200 pacijentkinja.
Lista za operaciju štitaste žlezde u ovoj klinici je najduža, na njoj je 275 pacijenata. Konzilijum je, kako je navedeno, za mnoge održan pre više od godinu dana, ali i dalje nemaju termin za operaciju.
Ako konzilijum utvrdi da je slučaj hitan, nema čekanja, a prema podacima Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka – NURDOR za decu nema listi čekanja.
Liste čekanja u drugim klinikama
Jedno od najtežih čekanja u životu Vesne Bondžić iz Vrnjačke Banje bilo je čekanje na dijagnozu.
Od trenutka kada je primetila promene na dojci do saznanja da ima rak prošlo je četiri meseca.
U oktobru 2007. primetila je promene i počela „šetnju kroz zdravstveni sistem“.
„Kažem šetnju, jer se u tom trenutku sve čini presporo. Pitate se zašto se dijagnostika ne završi istog dana, koliko će promena da se razvije dok čekate mamograf, skener, zašto je konzorcijum poslednje nedelje u mesecu“, priča Vesna za BBC na srpskom.
Na tačnu dijagnozu čekala je do februara naredne godine.
„Urađeni su mi najpre ultrazvučni pregled i mamografija, ali je snimak bio nejasan, pa je na operaciji potvrđeno da je reč o raku dojke“, kaže Vesna.
Vreme je za one koji boluju od neke bolesti često odlučujući faktor za ozdravljenje – kako vreme do otkrivanja bolesti, tako i vreme čekanja na terapiju.
Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, na listama čekanja za neku od terapija u zdravstvenim centrima u Srbiji trenutno je 62.706 ljudi.
Čekanje i čekanje…
Vesna se nije lečila u Institutu za onkologiju i reumatologiju, ali je i na radioterapiju i hemiotereapiju morala da putuje u druga mesta, pošto se u Vrnjačkoj Banji ne sprovode.
I tamo je čekala.
„Najteže od svega je čekanje i nemoć da bilo šta promenite“, kaže Vesna.
Brzo nakon operacije je krenula sa hemioterapijama, ali je dva meseca čekala radioterapiju.
„U to vreme sve je bilo sporije.
„I na običan ultrazvučni pregled dojke se čekalo najmanje tri meseca, a liste čekanja za skener i magnetnu rezonancu bile su ogromne“, priča Vesna.
Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena – čini četvrtinu svih novootkrivenih slučajeva raka i vodeći je uzrok smrti od karcinoma, podaci su Međunarodne agencije za istraživanje raka.
Vesna je pobedila ovu tešku bolest.
Boreći se sa rakom naučila je koliko je važno otkriti promenu na vreme, jer je izlečivost raka dojke i do 95 odsto, ako se otkrije u prvoj fazi.
„Izuzetno je bitno da su dostupne kvalitetna dijagnostika i terapija, a pre svega, važna je podrška, kako psihološka tako i iskustvena“, priča Vesna.
Pitanja koja je tokom lečenja ona postavljala sebi, prošle godine sebi je postavilo 5.809 žena.
Toliko je novih slučajeva raka dojke dijagnostikovano u Srbiji tokom 2018.
„Mislite da ste sami, a niste svesni koliko žena postavlja ista pitanja sebi u tom trenutku“, priča Vesna.
Prevencija
Srbija je, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, zemlja sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu od 40 evropskih zemalja) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi – na drugom mestu odmah iza Mađarske.
Najviše ljudi oboleva od raka pluća, dojke i debelog creva i ove tri vrste čine jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Kako bi se ova crna statistika smanjila, svako treba da bude odgovorniji prema svom zdavlju i da redovno odlazi na preventivne preglede, saglasne su sagovornice BBC-ja na srpskom.
O značaju prevencije i redovnih pregleda dovoljno govori upravo Jasminin primer od pre 14 godina – otišla je da se pregleda samo zato što je njena majka bolovala od iste bolesti.
„Ništa me nije bolelo, ništa nisam osećala sem blagog umora, ali sam to pripisavala obavezama. Otišla sam, onako, i otkriven mi je rak“.
Dve godine kasnije dijagnostifikovan joj je rak i na drugoj dojci, ali je, kao i prvi put, uspešno izlečen.
Ukoliko se otkrije na vreme, u ranoj fazi, rak je izlečiv.
Bitku sa nekom vrstom kancera u Srbiji prošle godine izgubilo je više od 26.000 ljudi, dok je dijagnostikovano skoro 48.000 novoobolelih.
Za sve njih ukidanje listi čekanja i mogućnost da počnu odmah sa terapijom bilo bi nada više za izlečenje.
Institut za onkologiju i radiologiju u brojevima u 2018.
- 12.000 – lečenih pacijenata
- 80.000 – pregleda u ambulantama
- 60.000 – pregleda na dijagnostici
- 115.000 – analiza u laboratoriji
- 4.000 – operisanih pacijenata
- 24.000 – ciklusa sistemske terapije – hemioterapije
- 88.000 – zračenja
„Ima života i posle dijagnoze“
Onkološkim pacijentima i njihovim porodicama tokom lečenja i nakon izlečenja vrlo je bitna psihološka podrška.
U Institutu za onkologiju postoji Odeljenje za psihosocijalnu podršku i rehabilitaciju, jedino takvo u Srbiji.
U njemu je tokom 2018. sprovedeno 17.000 savetovanja iz domena psihosocijalne podrške i rehabilitacije.
I Vesna Bondžić je nakon izlečenja želela da podeli znanje i iskustvo sa ženama koje boluju od iste bolesti i osnovala je Ženski centar Milica.
„Tu zajedno ohrabrujemo žene da se bore, pripremamo ih za terapije, opadanje kose, pomažemo im da vrate veru u sebe.
„Mi smo im primer da postoji život i posle dijagnoze, da može biti čak i kvalitetniji i sadržajniji nego ranije. Ukazujemo im na potrebu da menjaju svoj način života“, priča Vesna.
I Jasmina kroz rad udruženja pomaže ženama koji se suočavaju sa istim problemom i podseća da je država pokrenula program skrininga, ali da je odziv na njih slab.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
