Rasizam u svetu: Problematična istorija reči „crn**ga“

„To je najpoganija, najprljavija, najružnija reč u engleskom jeziku.“

Tako se izjasnio tužilac Kristofer Darden kada je 1995. godine, tokom suđenja O Džej Simpsonu, zvezdi američkog fudbala, iskrslo pitanje upotrebe „reči na slovo ‘c'“.

I to je stav koji mnogi i danas dele.

BBC je primio više od 18.600 pritužbi zbog toga što je u izveštaju o rasno motivisanom napadu iz jula koristio tu reč.

Ta odluka je u početku branjena, ali tadašnji generalni direktor Toni Hol kasnije je objavio izvinjenje, tvrdeći da je posredi bila „greška“.

Zbog svega toga je BBC zaposlenima uputio nove smernice u vezi sa upotrebom rasističkog rečnika u radu.

Sada se navodi da moraju postojati „izuzetni urednički razlozi za upotrebu najotvorenijih rasističkih izraza“ – te da direktori sektora korporacije moraju lično da ih odobre.

Kada čujem tu reč, zadrhtim. Pomislim na oca koji je slušao: „Drž’te crn**gu!“, dok su ga po ulicama Liverpula jurili rasistički nastrojeni fudbalski navijači kada je otišao da gleda Mančester Siti.

Ta se reč može kroz istoriju pratiti do vremena ropstva.

Bilo je to leto 1619. kada je u jednu virdžinijsku luku uplovio brod noseći dvadesetak lancima vezanih Afrikanaca namenjenih za prodaju u roblje.

Bio je to prvi dokumentovani dolazak robova na teritoriju SAD i Afrikancima su se obraćali služeći se španskim i portugalskim rečima za crno – ta reč odatle i dolazi.

„To zapravo ima veze sa stavom da Afrikanci nisu zaista ljudska bića“, kaže Kehinde Andrus, profesor afroameričkih studija na Univerzitetu Birmingam siti.

„Više su bili životinje nego ljudi, tegleća marva, mogli ste ih kupiti i prodati, mogli ste ih baciti preko palube broda, pošto bukvalno nisu imali nikakva prava.

„Reč crn**ga se suštinski koristila u te svrhe. Stoga bih voleo da većina ljudi razume zašto je ona izuzetno uvredljiva i problematična, jer se i danas koristi u tom kontekstu.“

Dovoljno je da pogledate filmove kao što je „Dvanaest godina ropstva“ i videćete da se ta reč koristila kako bi crnce učinila inferiornim i bezvrednim.

Istorijski gledano, u Ujedinjenom Kraljevstvu ćete pronaći podatke o tome da je korišćena „od milja“ – ali i dalje ima negativne konotacije.

Reč u punom obliku je nadimak koji su britanski naučnik Čarls Darvin i njegova žena koristili u pismima jedno drugom tokom četrdesetih godina devetnaestog veka.

Ona ju je, prema Projektu Darvinova korespondencija, koristila „iz milošte“, a on kako bi „kroz šalu naglasio da muž u braku ima status roba“.

Takođe, tako je nazvan crni labrador koji je bio maskota 617. eskadrile Kraljevskog vazduhoplovstva – poznate kao Dambasters [Branolomci] – tokom Drugog svetskog rata.

„To što je po toj reči nazvan pas i što se koristila iz milošte delimično ima veze sa stavom da se ne razlikujemo od životinja“, govori mi profesor Andrus.

„Postoji i drugačija verzija po kojoj je dobar [crn**ga] rob, oni su pokorni, rade ono što im se kaže, dobri su prema svojim gospodarima.

„A druga strana te medalje jeste da je loš [crn**ga] neko ko je zaista nasilan, srčan i opasan. Ali sve to koren vuče iz iste osnovne premise, a to je da mi nismo zaista ljudi.“

Posle Drugog svetskog rata, u ispoljavanju rasizma prema Afroamerikancima i Azijatima koji su emigrirali u Ujedinjeno Kraljevstvo iz zemalja Komonvelta ta se reč koristila kao rasistička uvreda u svakodnevnom životu – i u politici.

Na izborima 1964. godine, konzervativni narodni poslanik Piter Grifits postao je predstavnik Smetvika u Vest Midlandu nakon kampanje čiji je slogan bio: „Ako hoćeš [crn**gu] u komšiluku, glasaj za liberale ili laburiste“.

U sloganu je bila ispisana cela ta reč.

Za takvo nešto nisam znala sve do sada, iako sam imala dobre ocene iz istorije u školi. Zbog toga se pitam da li bi učenje o tim teškim trenucima u našoj prošlosti pomoglo da veći broj ljudi uvidi užasno nasleđe te reči i zbog čega je toliko uvredljiva.

Ti izbori su se odigrali pre više od 50 godina – ali reč se danas i dalje koristi u pogrdnom značenju.

Posle Drugog svetskog rata, u ispoljavanju rasizma prema Afroamerikancima i Azijatima koji su emigrirali u Ujedinjeno Kraljevstvo iz zemalja Komonvelta ta se reč koristila kao rasistička uvreda u svakodnevnom životu – i u politici.

Na izborima 1964. godine, konzervativni narodni poslanik Piter Grifits postao je predstavnik Smetvika u Vest Midlandu nakon kampanje čiji je slogan bio: „Ako hoćeš [crn**gu] u komšiluku, glasaj za liberale ili laburiste“. U sloganu je bila ispisana cela ta reč.

Za takvo nešto nisam znala sve do sada, iako sam imala dobre ocene iz istorije u školi. Zbog toga se pitam da li bi učenje o tim teškim trenucima u našoj prošlosti pomoglo da veći broj ljudi uvidi užasno nasleđe te reči i zbog čega je toliko uvredljiva.

Ti izbori su se odigrali pre više od 50 godina – ali reč se danas i dalje koristi u pogrdnom značenju.

Laburistička poslanica Dajen Abot otkrila je 2017. godine da je rasisti koji je zlostavljaju putem imejla i društvenih mreža uporno tako nazivaju.

Pre dve godine reči „nećemo crnce“ i verzija „reči koja počinje sa ‘c'“ ispisani su na domu porodice Kasese nekoliko sati nakon što su se preselili u novi kraj Rošdejla, na širem području Mančestera.

U junu ove godine, crne porodice u Eseksu kažu da su primali rasistička pisma koja su sadržala tu reč – kao i pretnje smrću.

Radnik Nacionalne zdravstvene službe i muzičar K-Dogg tvrdi da su mu dobacivali tu reč kada ga je u julu udario automobil u napadu za koji se sumnja da je rasistički.

Ali ne smatraju svi tu reč problematičnom.

Neki gledaoci BBC-ja su se 2013. godine žalili da je epizoda serije „Folti tauers“ premontirana kako bi se uklonila replika u kojoj se pominje ta reč – tvrdeći da se tako „ulepšava istorija“.

Anketa Njuzbita na Radiju 1 2015. godine u kojoj je učestvovalo 3.000 osoba starih između 18 i 29 godina pokazala je da više od jedne četvrtine ljudi smatra da je u nekim okolnostima prihvatljivo koristiti tu reč.

U julu ove godine ime psa eskadrile Dambastera uklonjeno je sa njegovog nadgrobnog spomenika pošto u bazi Kraljevskog vazduhoplovstva u Skemptonu „nisu želeli da ističu uvredljiv izraz“.

Više od 3.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom se traži vraćanje imena na spomenik, a neki su tvrdili da je to „sramotna odluka“, te da je pas „deo istorije“.

Problem s upotrebom te reči izneo je Edi Nestor, voditelj BBC Londona, u svojoj radio emisiji u avgustu, i pojavila su se razna mišljenja.

Slušalac po imenu Mark je rekao da rasprave u vezi sa tom rečju postaju „suviše osetljive“.

Slušalac po imenu Šon je rekao da je ta reč „demonizovana“ i dodao sledeće: „Kada biste mi prišli i ošamarili me, ja bih se uvredio, ali kada biste me nazvali kako god da vam padne na pamet, naprosto bih se izdigao iznad situacije i produžio dalje. To je obična reč, neće vas povrediti.“

Pitanja koja se uvek postavljaju kada je posredi ta reč su: „Zašto je neki crnci i dalje koriste?“ i „Zašto belci ne mogu da je pevaju kada se pominje u rep pesmama?“.

Tad se setim jedne od meni omiljenih filmskih komedija, „Gas do daske“, i lika Krisa Takera – koji je crnac i koji koristi u reč kada pozdravlja svog prijatelja crnca: „Šta ima, crn**go?“

Zatim ga, nekoliko minuta kasnije, lik Džekija Čena imitira i kaže to isto nekom crncu, ali tada izbije velika tuča.

Takođe, tu reč ćete čuti u rečima pesama koje pevaju afroamerički reperi, kao i u britanskim grajmu.

Naletela sam na pismo dr Džeki Stanford, objavljeno na Tviteru, o upotrebi te reči.

Ona tvrdi da su kroz istoriju crni robovi stvarali sopstveni jezik, „često se služeći okvirom i rečima svojih porobljivača“.

„Crnci su uspešno uklonili početnu uvredljivost iz reči crn**ga i u našoj borbi da preživimo užase s kojima je povezana, dali smo joj novo značenje, načinili je pristupačnijom, lakšom za preživljavanje.“, napisala je ona.

Dodatno sam porazgovarala sa dr Stanford o tome i rekla je da je ta reč „složen termin“, te da ga ona „nužno ne odbacuje“. Tokom razgovora služila se slobodno tom rečju i svaki put kada bih je čula osetila bih kako mi se telo napinje.

„Ta reč je sada prokazana zato što se crnci nisu ništa pitali u vreme kada se koristila na njihovu štetu, kako bi je zloupotrebljavali i nametali stav da su crnci inferiorni u odnosu na belce“, rekla je ona.

„Reč je preživela zato što su je crnci iskupili. Reč je preživela pod uslovom da je crnci izgovaraju i niko to ne može da im oduzme. A postaje nasilnička kada drugi ljudi pokušaju da je preuzmu i upotrebe.“

Kendrik Lamar je 2018. godine sprečio jednu belkinju da otpeva njegovu pesmu „M.A.A.D City“ na bini tokom njegovog koncerta, nakon što je uporno ponavljala tu reč – koja se, inače, nalazi u tekstu pesme.

Objašnjavajući zašto je to učinio, on je za Veniti fer izjavio: „Na ovoj planeti sam već 30 godina i belci su za mnogo toga govorili da mi je nedostupno.

„Povoljan kredit, kupovina kuće u urbanoj sredini. Za mnogo toga su mi, direktno ili posredno, govorili: ‘Ne možeš to da uradiš’.

„Stoga, kada kažem da je to moja reč, onda mi prepustite tu jednu reč, molim vas da mi prepustite tu jednu reč.“

Dr Stanford kaže da belci ne mogu da koriste tu reč zato što njeno poreklo iz vremena ropstva nije zaboravljeno.

„To su ljudi koji su inicijalno stvorili taj izraz, ali koji su sada izgubili moć povezanu s njim, izgubili su moć da je koriste nekažnjeno, izgubili su moć da je opet svojataju.“

Profesor Andrus dodaje: „Ako vam je jasna istorija reči i to kako je korišćena, onda je jasno da belci ne treba da je koriste, niko ne treba da je koristi.

„To kako mi koristimo tu reč je prihvatljivije – mada ne tvrdim da sam pobornik upotrebe – ona označava pažnju, porodicu, povezanost, ukazuje na shvatanje situacije u kojoj se nalazimo.

„Stoga, ako niste crnac, ne možete je koristiti. Zapravo, niste u stanju da je koristite onako kako mi to činimo. To prosto nije moguće, pošto niste u istom položaju. A svaka drugačija upotreba je potpuno pogrešna.“

Ali ima onih koji smatraju da tu reč više niko ne bi trebalo da koristi – ma koje rase bio.

„To je verovatno najuvredljivija reč na engleskom jeziku“, izjavio je na radiju LBC laburistički poslanik Dejvid Lami u avgustu.

Rekao je da shvata istoriju svojatanja i posedovanja tlačiteljskog izraza i dodao: „Smatram da je došlo vreme da svršimo s tim. Ako su crni životi važni, onda nemojte da je svojatate, odbacite je.“

Pratite Čeri na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]