Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se ruskoj javnosti govorom koji je trajao skoro dva sata.
U obraćanju naciji izneo je niz tvrdnji o ratu u Ukrajini i bio veoma kritičan prema zapadnim zemljama.
BBC tim za proveru činjenica je proverio neke od njegovih izjava.
- Putin: „Zapad je počeo rat u Ukrajini, Rusija hoće da ga zaustavi“
- Zašto Putin posle 10 godina neće održati veliku konferenciju za novinare
- O čemu razmišlja i šta planira Vladimir Putin
„Neonacistički režim uspostavljen u Ukrajini posle 2014″
Putin je više puta izneo neosnovane tvrdnje o „neonacističkom režimu“ u Ukrajini kao opravdanje za invaziju Rusije na ovu zemlju.
Na poslednjim parlamentarnim izborima u Ukrajini 2019. podrška kandidatima krajnje desnice bila je dva odsto, daleko niža nego u mnogim drugim evropskim zemljama.
Takođe treba napomenuti da je predsednik Vladimir Zelenski Jevrej, kao i da su članovi njegove porodice ubijeni u Holokaustu u Drugom svetskom ratu.
Međutim, u Ukrajini su postojale ekstremno desničarske grupe, među njima najistaknutiji puk Azov čiji su elementi izražavali podršku nacističkoj ideologiji.
Formiran je kako bi se odupreo separatistima koje podržava Rusija, koji su zauzeli područja istočne Ukrajine 2014, a zatim su postali jedinica unutar ukrajinske vojske.
„Jednoj brigadi ukrajinskih oružanih snaga dodeljeno ime Edelvajs (Runolist), kao Hitlerova divizija“
Predsednik Putin je ovde napravio poređenje između jedinice ukrajinske vojske i nacističke Prve brdske divizije koja je kao amblem koristila cvet runolista (edelvajs) – vrste biljke, i počinila ratne zločine u Drugom svetskom ratu.
Predsednik Zelenski je 14. februara Desetoj posebnoj brdsko-jurišnoj brigadidodelio počasno zvanje – Edelvajs (Runolist).
Sledećeg dana, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u objavi na Tviteru to istaklo kao „dokaz“ nacizma u Ukrajini.
Ali cvet runolista, koji raste u alpskim regionima, kao simbol su koristile i druge evropske brdske vojne divizije, poput Hrvatske gorske službe spasavanja, zatim generali švajcarske vojske i 21. streljačka brigada Poljske.
Čak je i Rusija imala specijalnu jedinicu pod nazivom Edelvajs – 17. odred posebne namene Rosgvardije poneo je ovo zvanje 2011.
Ime je promenjeno u Avangarda 2016.
„Sećamo se i pokušaja režima u Kijevu da nabavi nuklearno oružje, jer su o tome javno govorili“
Nema dokaza da je Ukrajina pokušala da nabavi nuklearno oružje, a ni Putin, koji je to i ranije iznosio, nije pružio nijedan.
Dok je bila deo bivšeg Sovjetskog Saveza, u Ukrajini se nalazilo nuklearno naoružanje, ali je 1994. ova zemlja potpisala Sporazum o neširenju nuklearnog oružja i odustala od njega, u zamenu za bezbednosne garancije.
Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Melnik je 2021. sugerisao da bi njegova zemlja, ako ne može da se pridruži NATO paktu, možda morala da preispita njen status po ovom pitanju.
Predsednik Vladimir Zelenski je 2022. izjavio da Ukrajina „nema nikakvu sigurnost“, iako je odustala od nuklearnog naoružanja.
Ali ukrajinska vlada nije pokazala nameru da nabavi nuklearno oružje, a dokument o vojnoj strategiji objavljen 2021. se ne odnosi na to.
Iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency – IAEA), pri Ujedinjenim nacijama (UN), navode da u Ukrajini nisu uočili „preusmeravanje nuklearnog materijala, kako u mirnodopske svrhe, tako ni za druge aktivnosti“.
- Da li je Putin pretrpeo neuspeh u ratu u Ukrajini
- Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin
- Putinov 70. rođendan: Sedam ključnih trenutaka koji su ga definisali
„BDP u 2022. smanjen je za samo 2,1 odsto i podsetiću da su u februaru ili martu predviđali kolaps ruske privrede“
Putin je u pravu da je ruska ekonomija oslabila manje nego što se očekivalo.
Ruska agencija za statistiku navodi da je ekonomija merena bruto društvenim proizvodom (BDP) smanjena za 2,1 odsto, što je blizu procene od 2,2 odsto iz poslednjeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Taj pad je i dalje čini zemljom sa najlošijim rezultatima na listi MMF-a, ali ova organizacija potvrđuje da je on manji od očekivanog.
MMF je saopštio i da se ruska trgovina preusmerava na zemlje koje joj nisu uvele sankcije.
Indija i Kina su, na primer, postale najveći kupci ruske nafte pošto zapadne zemlje ograničavaju uvoz i uvode sankcije.
U julu 2022. MMF je predviđao smanjenje ruskog BDP-a od 6 odsto za ovu godinu.
BBC tim za proveru činjenica proverava i druge tvrdnje iz Putinovog govora.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
