Bayern Munich fans hold a banner reading: 'Kein fussball fur Red Bull' (no football for Red Bull)

Getty Images
Protivnički navijači se često bune zbog sponzorstva Red Bula fudbalskog kluba RB Lajpcig

„Daje ti krila…“, rekao je jednom prilikom za kompaniju Red Bul njen osnivač i izvršni direktor Ditrih Matešic, misleći na globalni reklamni slogan ovog brenda.

Matešic nije mislio samo na energetsko piće koje mu je donelo bogatstvo, već na filozofiju njegove multinacionalne kompanije koja vredi više milijardi dolara.

„Ona vam pruža umeće, sposobnost, moć da postignete sve što ste naumili“, dodaje ovaj Austrijanac koji je stvorio ambijent koji podstiče inovacije i ideje.

Fubalski klub RB Lajpcig, kao i 33-godišnji trener Julijan Nagelsman, dokazuju tu tvrdnju – pre samo deset godina, oni su debitovali u petom rangu nemačkog fudbala, a sada igraju četvrt finale Lige šampiona.

Ali put do fudbalske elite nije rezultat toga što je Red Bul samo upumpavao novac u ovaj istočnonemački fudbalski projekat.

Naglesmanov tim, koji je sa 1:0 pobedio Totenhem u severnom Londonu, nije u svom sastavu imao nijednog igrača koji je kupljen za više od 20 miliona funti.

Kako je onda Red Bul pretvorio klub koji je igrao regionalni fudbal u ozbiljnog kandidata za titulu u Bundes ligi, šta od svega toga ima jedna od najpoznatijih kompanija na svetu i da li je Lajpcig zaista najomraženiji klub u Nemačkoj?

Nestala deca – kako fudbal može da pomogne
The British Broadcasting Corporation

Kako je sve uopšte počelo za Red Bul u Nemačkoj

Kada je šef Red Bula Matešic prvi put plasirao ideju da se uloži novac u fudbalski klub 2006. godine, ta ideja nije imala mnogo pristalica.

Početni plan o investiciji u drugi klub iz Lajpciga, FK Zaksen Lajpcig, odbio je Nemački fudbalski savez DFB.

Usledili su protesti navijača dok je Red Bul razmatrao preuzimanje Sankt Paulija, Minhena 1860 i Fortune iz Dizeldorfa, pre nego što se kompanija vratila prvobitnom planu kupovine tima iz Lajpciga.

Proučavanje istorije fudbala u Lajpcigu je komplikovano zbog velikog broja klubova koji su bili osnivani i raspuštani od kada je DFB osnovan u tom gradu 1900. godine.

Nacistički režim, komunistička vlast i kasnije ujedinjenje Nemačke, takođe su uticali na različite formate takmičenja.

FK Lokomotiva iz Lajpciga je imala uspeha pre ujedinjenja, pošto je 1987. stigla do finala Kupa pobednika kupova gde je izgubila od Ajaksa.

Ali nakon što su promenili ime u VFB Lajpcig, 1994. su ispali iz Bundeslige i tako označili kraj epohe u kojoj su boravili u najjačem takmičenju u Nemačkoj.

Sve dok Red Bul nije kupio licencu za igranje za petoligaški klub SSV Markranštad.

Pre nego što je preimenovani klub RB Lajpcig izveo početni udarac na terenu u sezoni 2009/10, ponovo je krenula povika na taj potez u Nemačkoj, ali to nije bilo ništa što kompanija nije već ranije iskusila na tom planu.

Mnogi navijači su se osećali otuđenim od sopstvenog kluba kada je Red Bul kupio austrijskog prvoligaša SV Austriju Salcburg 2005. godine i promenio mu ime u Red Bul Salcburg.

To je uključivalo i promenu klupskog grba, boje dresova i kompletnog stručnog štaba.

U Nemačkoj su rešili da – nakon godina proučavanja i pregovora – krenu od dna i započnu uspon ka vrhu.

U trenutku kada je RB Lajpcig stigao do Bundes lige 2016. godine, grad je bio već 22 godine bez tima u najvišem rangu takmičenja, a ni cela bivša Istočna Nemačka nije imala predstavnika u ligi od kada je Energi Kotbas ispao iz nje 2009.

To otvoreno tržište je postalo velika prilika.

„Dobro je za grad, dobro za istočne delove Nemačke“, rekao je za BBC sport Gvido Šafer, koji je za Lajpciške narodne novine pratio uspon kluba.

„Ceo grad voli RB Lajpcig – ako izuzmemo dva tradicionalna kluba BSG Kemi i Lok Lajpcig – i svi znaju koliko je korisno imati ovakav klub u gradu.

„Broj navijača je takođe u porastu. Sada na skoro svakom meču imamo rasprodat stadion od 40.000 mesta“.

Ova ljubav prema klubu koji podržava Red Bul nije takva u ostatku zemlje, pa je RB Lajpcig čak i u svojoj prvoj sezoni bio suočen sa žustrim reakcijama navijača protivničkih timova.

Pravila DFB-a propisuju da nemački klubovi moraju da funkcionišu po principu „50+1″, što znači da članovi (u principu navijači) poseduju većinu obveznica i mogu da utiču na neke odluke, kao što je cena karata.

Rivali smatraju da RB Lajpcig eksploatiše sistem tako što ima 17 članova sa pravom glasa – oni su u većini direktno povezani sa Red Bulom – i da su zaobišli zakon koji kaže da timovi ne smeju da nose ime sponzora tako što su klub zvanično nazvali „RasenBalsport Lajpcig“

To u prevodu znači „sportovi na travi Lajpcig“.

RB je označen i kao „najomraženiji klub u Nemačkoj“, pa se i dalje suočava sa stalnim protestima navijača protivničkih klubova koji se ogledaju u bojkotu utakmica.

Grupa od 28 navijača Dortmunda gađala je simpatizere RB konzervama i kamenjem 2017. godine, zbog čega su uhapšeni.

Netrpeljivost ide i dalje.

Hans Joakim Vacke, direktor Borusije iz Dortmunda, RB je nazvao „klubom nastalim da bi se povećali prihodi Red Bula“ u izjavi za BBC.

Pre nekoliko meseci fudbalski magazin „11 prijatelja“ odbio da pokriva derbi utakmicu sa Bajernom iz Minhena, čiji su navijači istakli uvredljive parole.

Ali Šafer je ubeđen da Lajpcig i Nagelsman, koga naziva „genijem“, pridobijaju javnost atraktivnim fudbalom i igrom u kojoj dominiraju visok tempo i presing.

„Bilo je protesta, naročito u Dortmundu, Augsburgu i kod navijača Uniona iz Berlina, ali u Nemačkoj i Evropi poštovanje je iz dana u dan sve veće“, objašnjava on.

„Veoma je dobro za Lajpcig, ali i uopšte za fudbal u Nemačkoj, što su oni sada na tom nivou“.

RB Leipzig players in 2009

Getty Images
Novi igrači RB Lajpciga poziraju za fotografiju pre prvog treninga u julu 2009. godine – pred prvu sezonu reformisanog kluba

Kuća koju je izgradio Ralf

„Crveni bikovi“ su svakako uzleteli ka vrhu nemačke fudbalske piramide.

Za osam godina postojanja, oni su četiri puta promovisani u viši rang takmičenja i tako stigli do Bundes lige.

Ovo možda nije bio prvi pokušaj Red Bula u fudbalu, ali je u svakom slučaju bio projekat sa potencijalom da uzdrma stvari u jednom od tradiconalnih uporišta ove igre.

Pošto su kupili SSV Markranštad, tim iz Oberlige (peti nivo takmičenja) lociran nekoliko kilometara od Lajpciga, dali su im kompletan Red Bul tretman, dodajući ih u portfolio u kojem su tada već bili Red Bul Salcburg, Njujorški Red Bul, Red Bul Brazil i još nekoliko klubova-filijala.

Brzo je usledila promocija u viši rang, ali uz Matešicev uticaj i rizičnu kupoprodaju igrača, RB je naišao na probleme u begu iz četvrte lige. Sve dok nije stigao Ralf Rangnik.

„Sve je počelo sa Ralfom Rangnikom 2012. godine“, kaže Šafer.

Rangnika je doveo šef međunarodnih fudbalskih operacija Red Bula Žerar Ulije, bivši menadžer Liverpula, koji se pridružio Red Bulu nakon četvoročasovnog sastanka sa Matešicom u Salcburgu ranije te godine.

On je u Salcburg doveo Sadija Manea, danas napadača Liverpula.

Rangnik, bivši šef Šalkea i Hofenhajma, bio je imenovan za sportskog direktora RB Lajpciga i Red Bul Salcburga, i to je dovelo do novog napredovanja u takmičenju.

Rangnik je zatim sam preuzeo kormilo broda 2015. godine i kompletirao Lajpcigov uspon ka Bundes ligi.

„Rangnik je arhitekta. On je veliki čovek, on je sve ovo uradio“, nastavlja Šafer.

„Kada je stigao u Lajpcig, sve se promenilo. Podmladio je tim, načinio ga bržim. To je njegova filozofija i od tada je sve bilo podređeno samo toj filozofiji“.

Rangnik je dva puta preuzimao tim kada klub nije imao menadžera, ali od kada je angažovan Nagelsman, preuzeo je veću ulogu u Red Bul projektu kao šef sportskog razvoja – položaj koji je držao do prošlog meseca.

Rezultati koje je ovaj 62-godišnjak napravio su imali takav odjek da ga je navodno i evropski gigant Milan zvao da od ovog nekada slavnog tima Serije A ponovo stvori veliko ime, sprovodeći strategiju koja je pokazala uspeh u Red Bulu.

Rangnik je izabrao Markusa Krošea, koji je veći deo svoje karijere proveo u drugoligašu Paderbornu, da ga nasledi na mestu sportskog direktora u Lajpcigu kada je sam otišao na novu poziciju u sistemu Red Bula.

Krošeov cilj je ostao isključivo na tome da i dalje radi na nadograđivanju Lajpciga.

„Srećni smo što nas naš sponzor toliko podržava, baš kao i ostale svoje klubove“, kaže 29-godišnjak za BBC Sport.

„Naravno, redovno razmenjujemo ideje sa Red Bulom i ostalim klubovima koje on podržava u Njujorku i Brazilu. Ali u isto vreme, verujemo da možemo da izgradimo nešto jedinstveno u Lajpcigu i stvorimo sopstveni identitet“.

Pronalaženje i razvijanje „zvezda sutrašnjice“

Markus Krosche and Oliver Mintzlaff

Getty Images
Sportski direktor Markus Kroše (desno) razgovara sa direktorom RB Lajpciga Oliverom Minclafom

Rangnik je odlučio kakvom će fudbalu težiti RB Lajpcig, a onda je odabrao i potpisao igrače koji su ispunjavali sve njegove zahteve – da imaju maksimalno 23 godine i da budu željni napredovanja.

„Tražimo mlade, talentovane i gladne igrače“, objasnio je Kroše.

„Ne želimo da plaćamo enormne svote novca na takozvane fudbalske zvezde, mi želimo da pronađemo i razvijemo zvezde sutrašnjice“.

Nabi Keita, koji je došao iz Red Bul Salcburga, je bio najskuplji igrač i sa 27 miliona funti je oborio klupski rekord. Kasnije je prodat Liverpulu uz profit od 21 milion funti.

Od ostalih zvezda tima tu je nemački napadač Timo Verner, koji će verovatno već u sledećem prelaznom roku napustiti tim, a koji je došao iz Štutgarta 2016. godine dok je ovaj ispadao iz lige.

Tu su, zatim, švedski krilni napadač Emil Forsberg koji je stigao iz Malmea dok je bio u drugoj ligi i konačno austrijski half Marcel Sabicer koji je iz bečkog Rapida prvo prosleđen na pozajmicu u Red Bul Salcburg.

Keita je, ipak, možda najbolji primer kako Red Bulov portfolio timova pruža globalnu skautsku mrežu i međuklupski okvir u kojem igrači mogu da napreduju.

Ovo je najbliže onom što predstavlja „Sitijeva fudbalska grupa“ – predvođena Mančester Sitijem i koja uključuje klubove širom sveta kao što su Đirona, FK Njujork Siti, Melburn Siti i Jokohama Marinos – ali verovatno sa više uspeha u prikupljanju vrhunskih talenata.

Džejms Pauel, izvršni direktor Kartret Kapitala, kaže da je ovakav model koristan i za sagledavanje sportskih ciljeva i za povraćaj uložene investicije.

Pauel to naziva „piramidom izloga“ koja otkriva talente na mnogo višem nivou i koja im povećava tržišnu cenu.

On kaže kako Red Bulova „najavljena globalizovana platforma trgovine igračima“ daje mogućnost vlasnicima da izvuku korist iz pametnih i efikasnih transfera.

Julian Nagelsmann

Getty Images
Trener Julijan Nagelsman je došao u RB Lajpcig iz Hofenhajma u junu 2019. godine

Saradnja među klubovima je fluidna – igrači sredine terena Hanes Volf i Amadu Haidara su Salcburg zamenili Lajpcigom prošlog leta, Amerikanac Tajler Adams je stigao iz Njujorka prošlog januara, a sadašnji trener Red Bul Salcburga Džesi Marš je radio u sva tri kluba.

Talentovani štoper Dajot Upamekano je još jedan od onih sa duge liste igrača i članova stručnog štaba koji su bili u najmanje jednom od Red Bul klubova.

On je igrao za FK Lifering, Salcburgovu filijalu, pre nego što je prekomandovan u prvi tim, da bi se onda pridružio Lajpcigu, ali on je i primer još jednog važnog uticaja – onog koji je imao Ulije, bivši menadžer Liverpula.

Šafer kaže da su Ulijeovi kontakti u njegovoj domovini bili ključni za dovođenje velikog broja francuskih igrača u Lajpcig.

Upamekano kao štoper igra u paru sa Ibrahimom Konateom koji je došao iz Sošoa 2017. godine, dok je desni bek Nordi Mukiele stigao iz Monpeljea, a Kristofer Nkunku iz Pari Sen Žermena. Svi oni su reprezentativci mladog tima Francuske.

Još jedan važan šraf u mašineriji Red Bula je Pol Mičel, bivši šef skautske službe u Sautemptonu i Totenhemu.

On se Lajpcigu pridružio 2018. godine i od tada je preuzeo širu ulogu u svim klubovima iz Red Bulovog sistema.

„Već smo dokazali da igrače možemo da učinimo boljim i da im pomognemo u narednom koraku u karijeri“, dodaje Kroše.

„Naročito u današnjem fudbalu gde je dobar skautski sistem ključ uspeha“.

Koji je tu interes Red Bula?

Na ovogodišnjoj Forbsovoj listi najvrednijih brendova, Red Bul se ponosi 71. mestom, vrednošću brenda od 7,6 milijardi funti i godišnjom prodajom sedam milijardi konzervi energetskog pića u 171 zemlji širom sveta.

Pa šta onda kompanija dobija time što poseduje fudbalske klubove?

Skretanje pažnje na brend je od ključnog značaja – svaki klub u portfoliju Red Bula na svom dresu ima njihov logo, boje su crvena, bela i žuta i utakmice igraju na svojoj Red Bul Areni. RB Lajpcig je reklama za Red Bul svaki put kada igrači šutnu loptu.

Isto se može reći i za njihove poduhvate u svetu Formule 1, e-sportova i ekstremnih sportova.

Gledaoci mogu da vide Red Bul bolide i vozače u 22 trke u Formuli 1, a kompanija je i sponzor e-sport timova i takmičenja kao što je „Red Bul Dragon Bol FajterZ Vorld Fajnals“.

Time privlače pažnju mladih, a tu su i poduhvati kao što su Red Bul Stratos skokovi sa velikih visina, u okviru kojih je izveden i skok Feliksa Baumgartnera iz stratosfere natrag na Zemlju.

Ovaj događaj je uživo pratilo devet miliona korisnika Jutjuba.

Oni takođe sponzorišu i takmičare iz vrlo širokog dijapazona sportova ne bi li istakli brend.

Klub iz Bačke Topole ušao je u Superligu i već u prvoj sezoni izborio izlazak u Evropu.
The British Broadcasting Corporation

Tako su engleski kriket igrač Ben Stouks, koji je i BBC-jeva sportska ličnost godine, i odbrambeni igrač Liverpula i engleske reprezentacije Trent Aleksander-Arnold, među najpoznatijim sportistima iz njihovog rostera.

„Ključ je u konstantnom i agresivnom marketingu koji omogućuje da legendarni brend bude što vidljiviji“, kaže Pauel iz Kartret Grupe.

I dok je prisutnost brenda ključni faktor, Red Bul ima korist i od vrlo profitabilnih franšiza. Kompanija je postigla istinski uspeh u svojim sportskim poduhvatima.

„Ovo zasigurno nije projekat koji se zasniva na pohranjivanju sujete“, dodaje Pauel. „Red Bul je dokazao svoju lidersku ekspertsku ulogu“.

„Ciljevi su slični onim koje ima i Sitijeva fudbalska grupa. Obe organizacije su uspostavile globalnu piramidalnu strukturu u odnosu na razvoj igrača u timovima koji u okviru grupe pomažu jedni drugima“.

„Red Bul je uspeo u tome da razvije marketinške specifičnosti koje su postale standard za druge kompanije“.

Kuda ide RB Lajpcig?

Kroše kaže da je cilj kluba na početku sezone bio da se ponovo obezbedi mesto u Ligi šampiona, ali da su se jednog trenutka našli i u borbi za titulu.

Bili su bod iza Bajerna iz Minhena koji je osvojio sedam titula za redom. U stvari, poslednji put kada Bajern nije osvojio titulu, Lajpcig se takmičio u četvrtoj, regionalnoj ligi.

Kroše se ipak još uvek nije nosio razmišljanjima o tituli, ali veruje da je ulazak u osminu finala Lige šampiona dobar znak da su na pravom putu.

„Mi smo ambiciozan, mlad tim, uvek gladan uspeha“, dodaje nekadašnji igrač sredine terena.

„Uspeh nikada ne dolazi prerano. Želeli smo da dođemo do eliminacione faze i uspeli smo u tome. Ovo je krupan korak u našem daljem razvoju“.

„Definitivno ne tvrdimo da je naš metod najbolji. Postoji mnogo različitih puteva do uspeha“.

„Samo verujemo u naš put i mislimo da će rezultati tek stizati“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.