Suprotne strane za pregovaračkim stolom, česta razmena oštrih reči u medijima, a onda tema koja je ujedinila Beograd i Prištinu – i Aleksandar Vučić i Hašim Tači su istog dana najavili mogućnost raspisivanja referenduma kao krune razgovora o Kosovu.
„Odgovornost za rešenje kosovskog problema, ako ga bude, moraće da pokažu svi građani, a ja neću bežati od sopstvene odgovornosti ako ne dobijemo podršku građana“, saopštio je predsednik Srbije na konferenciji za medije.
Istog popodneva, kosovski predsednik uzvratio je porukom koja bi mogla da povede građane u istom smeru.
„Zaista ne ostaje ništa drugo nego da se osnaže građani Republike Kosovo na donošenje odluka, što im omogućava da sami odlučuju ko je u pravu, a koja opcija je u interesu Kosova.
Stoga je imperativ omogućiti našim građanima pravo na referendum, na kojem radim da postane stvarnost“, rekao je Tači govoreći o opciji promene granica.
Za građane u čije se ruke stavlja odgovornost konačne odluke, to ne bi bilo ništa novo – novija istorija regiona obeležena je referendumskim izjašnjavanjima.
Kosovski referendumi
Turbulentne devedesete uveliko su počele kada su kosovski Albanci u septembru 1991. godine odlučili da raspišu referendum o nezavisnosti Kosova.
Političko rukovodstvo Ibrahima Rugove za taj projekat nije imalo podršku Beograda i referendum nikada zvanično nije priznat.
Na glasanje je izašlo 87,01 odsto od nešto više od milion birača, za nezavisnost glasalo je 99,98 odsto, a samo je neznatan broj bio protiv.
Na taj rezultat, „naslonio“ se referendum Albanaca na jugu Srbije 1992. godine, ali je doživeo istu sudbinu nepriznavanja.
Zvanično priznati referendum održan je 23. aprila 1998. godine, kada je Srbija svoje građane pitala da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
Od 73,05 odsto izašlih građana, protiv je glasalo 96,53 odsto.
Ipak, iako je referendum bio zvanično priznat, njegov efekat bio je zanemarljiv – predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević dogovorio je najpre dolazak misije OEBS-a, da bi se posle NATO bombradovanja, na Kosovu našle i trupe NATO-a i Rusije.
Konačno, na Kosovu se glasalo i u februaru 2012. godine, ali samo u četiri severne opštine.
Građani su na pitanje „Da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo?“, odgovorili odrično sa 99,74 odsto, dok je sa „da“ odgovorilo 0,26 odsto.
Ni taj referendum nije promenio faktičko stanje na terenu jer je Briselskim sporazumom i dogovorima Vučića i Tačija nastavljeno uključivanje Srba u kosovske institucije.
O čemu smo još odlučivali
Konačno učvršćivanje vlasti Slobodana Miloševića odigralo se na dva referenduma krajem 80-ih godina 20. veka.
Najpre su u martu 1989. godine usvajani ustavni amandmani kojim su menjane odredbe Ustava SFRJ iz 1974. godine, da bi se u julu 1990. glasalo za pravo prvenstva – da li treba najpre doneti novi Ustav ili raspisati višestranačke izbore.
Građani su prvenstvo dali Ustavu sa čak 97,25 odsto, pa su prvi višestranački izbori morali da budu organizovani po ustavu koji je donela jedna stranka.
Godina 1992. bila je referendumska jer su na njoj građani birali „Marš na Drinu“ za svečanu pesmu, očuvali petokraku na zastavi Srbije i odabrali grb.
Iste godine, nije bilo dovoljno zainteresovanih birača da na referendumu potvrde ustavne promene.
Zato je kampanja za promenu Ustava 2006. godine bila veoma snažna – u pokušaju da broj izašlih građana premaši 50 odsto.
Posle dva dana glasanja, na referendum je izašlo 54,91 odsto građana, od kojih je 53,04 glasalo za promenu Ustava, dok je 1,46 odsto bilo protiv.
U „foto-finišu“ glasanja, na televizijama su čak emitovani filmovi sa istorijskom i patriotskom tematikom, kombinovani s porukama o važnosti izlaska na referendum.
Kalifornija će glasati o cepanju države
Abortus: Referendum u Irskoj i balkanska borba
Lokalna referendumska pitanja
Građani Sandžaka u oktobru 1991. godine odgovarali su na pitanje „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika?“
Čak 98,93 odsto odgovorilo je potvrdno, ali rezultati u praksi nikad nisu priznati.
Predsednik referendumske komisije za sprovođenje ovog kontroverznog glasanja bio je aktuelni potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić.
Neuspešan, ali iz potpuno drugačijih razloga, bio je referendum u Smederevu u avgustu 2010. godine.
Glasalo se o izgradnji rafinerije o ovom gradu, ali na birališta nije izašao dovoljan broj birača koji bi svojom odlukom sprečili ovaj projekat.
Ipak, bez obzira na to, rafinerija nikad nije izgrađena.
„Ime države važno i Albancima i Makedoncima“
Šabački model
Lokalna samouprava u Šapcu organizovala je u decembru 2017. godine referendum koji do tada nije bio deo srpske političke prakse.
U 24 sela, građani su pitani na koji način će se potrošiti milion evra koji su sakupljeni kroz porez na imovinu.
Građani su imali prilike da se opredele u koji će projekat uložiti sredstva – od puta, preko ambulante do rekonstrukcije postojećih objekata.
O čemu je glasao region
Ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije prethodili su upravo referendumi.
Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija donosile su odluke o proglašenju nezavisnosti na osnovu rezultata glasanja.
Srpska zajednica u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini organizovala je kao odgovor svoja izjašnjavanja o ostanku u federaciji ili dubljim vezama sa Srbijom.
Crna Gora je dva puta organizovala referendum o nezavisnosti – i to sa različitim ishodom.
Ipak, nije se u regionu glasalo samo o statusu.
Hrvatska ima iskustva sa referendumima poput onog na kome je brak definisan kao zajednica muškarca i žene, ali je potom drugim propisima regulisana i istopolna zajednica.
Glasalo se u Hrvatskoj i o lokalnim projektima, poput uređenja terena za golf na Srđu nadomak Dubrovnika.
U Republici Srpskoj, građani su na referendumu odlučivali o obeležavanju Dana ovog entiteta Bosne i Hercegovine.
Konačno, jedan referendum u regionu koji sa velikim interesovanjem prati svetska javnost zakazan je za 30. septembar.
Makedonci će tada odgovarati na pitanje „Da li ste za članstvo u EU i NATO, sa prihvatanjem dogovora između Republike Makedonije i Republike Grčke?“
Šta kaže nauka
Cirila Toplak, Fakultet društvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani
Referendum, na kom građani neposredno odlučuju o važnim javnim poslovima, izvorni je oblik demokratskog odlučivanja i glavno sredstvo neposredne demokratije koja je mnogo starija od predstavničkog modela.
Češću primenu referenduma nakon Drugog svetskog rata treba pripisati nastanku brojnih novih država i širenju demokratizacije zbog dekolonizacijskih procesa, ali i konsolidaciji ili, suprotno, krizi predstavničke demokratije u „razvijenim“ delovima sveta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
