Romi i Srbija: Odlazak Rajka Đurića – ponosa Balkana i evropske gromade

Odlazak Rajka Đurića, novinara, književnika i jednog od najistrajnijih boraca ne samo za prava, već i za rušenje predrasuda prema Romima, predstavlja gubitak i za ovaj region, ali i za čitav svet.

„Bio je najveći romski intelektualac u Srbiji i na Balkanu, jedan od najcenjenijih u Evropi“, kaže Slavica Vasić, suosnivačica romskog ženskog centra Bibija, za BBC na srpskom.

Od Đurića koji je 2. novembra preminuo u 73. godini oprostila su se brojna udruženja Roma, a Romska partija zatražila je da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Rajko Đurić je autor Gramatike romskog jezika i Istorije Roma, kao i velikog broja književnih dela, među kojima se izdvajaju njegove pesme na romskom jeziku.

• Romi koji (ne) postoje
• Neizvesna sudbina jedinog spomenika palim romskim borcima u Srbiji
• Zašto je Romima zabranjeno da vam ponesu prtljag

Pisao pesme, standardizovao jezik

„Jedno od Đurićevih najvećih dela je pesma Bez doma, bez groba. Postala je maltene romska himna – kao Đelem, đelem.

„Njegov doprinos razvoju romske kulture je nemerljiv, odavno je prešao granice Srbije i Balkana“, ocenjuje i Ljuan Koko iz Centra za edukaciju Roma.

Prevazišao je, dodaje, i okvire romske kulture, pisao je i scenarije za predstave.

Đurić je standardizovao romski jezik i pomogao da se uvede u školski sistem.

Koko je zajedno sa njim radio na udžbenicima na romskom jeziku za decu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

„Zahvaljujući Rajkovoj posvećenosti i istrajnosti dobili smo značajne udžbenike i gramatiku romskog jezika“, napominje Biljana Tasić, izvršna direktorka Romskog kulturnog centra.

„Na osnovu njegovih knjiga, veliki broj stranaca je saznao neke stvari o nama koje inače nigde ne bi mogao da nađe“, kaže Tasić.

Ko je bio Rajko Đurić?

• Rajko Đurić je rođen 1947. godine u Donjem Orašju kod Smedereva
• Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a 1986. doktorirao je sociologiju na temi Kultura Roma u SFRJ
• Godine 1991. preselio se u Berlin i tamo živeo tokom devedesetih
• Napisao je više od 500 članaka i do odlaska iz Jugoslavije, bio je glavni urednik kulturne rubrike dnevnog lista Politika
• Đurić je bio predsednik Međunarodne romske unije i generalni sekretar Romskog centra Međunarodnog PEN centra, njegova dela prevedena su na više jezika
• Kada je 2004. godine osnovana Unija Roma Srbije, Đurić je izabran za predsednika
• Na izborima za Skupštinu Srbije u januaru 2007. godine, izborna lista Unije Roma Srbije osvojila je jedan poslanički mandat i Đurić je ušao u parlament
• Đurić je 2011. osnovao i Romsku akademiju nauka i umetnosti i Beogradu i postao njen prvi predsednik

„Imponovalo mi je kada su mi na seminarima u inostranstvu prilazili Nemci, Englezi, Italijani i govorili kako su čitali njegova dela koja su im pomogla da nas bolje razumeju“, navodi Tasić.

Srbija je, dodaje, zahvaljujući njemu postala jedna od retkih zemalja sa standardizovanim romskim jezikom i postala prepoznata po strategiji za Rome.

„Sakupljao je informacije o Romima, predstavljao ih svetu i pomogao da se prevaziđu predrasude“, ističe ona.

Sokrat i Spartak u jednom

„Rajko je pomogao i da se među samim Romima prevaziđu brojne podele, a smatram da je bio među pet najvećih romskih intelektualaca u Evropi“, napominje Ljuan Koko.

Iako je osnovao partiju, bio je, kaže, manje uspešan kao političar, ali malo ko je mogao da mu parira u raspravama o poeziji i književnosti.

„Ipak, znao je kada je najteže da se suprostavi najvećim moćnicima“, rekao je Koko.

„Nisam sigurna da na ovom prostoru neko može da ga zameni“, ističe i Slavica Vasić iz udruženja Bibija.

Seća se da je uživala u svakom njegovom predavanju.

„Njegova knjiga Seoba Roma i pesma Bez doma, bez groba predstavljaju možda i najbolji opis istorije i života romskog stanovništva na ovim prostorima“, dodaje Vasić.

• Preminula kompozitorka Isidora Žebeljan
• Goran Paskaljević – odlazak člana „zlatne praške petorke“

Od Đurića su se saopštenjem oprostili i predstavnici Romske partije.

„Pamtićemo tvoje pesme i britke rečenice koje su imale snagu poput onoga što je pisao Bodler ili Sokrat.

„Bio si naš Spartak koji se, umesto mačem, borio perom u areni gde nikada ne prestaje borba za bolje onih koji su ostali ili će doći posle tebe“, saopštila je ta partija.

„Nažalost, nema mnogo takvih Roma u Srbiji. Romi ne poznaju dovoljno sebe i sopstvenu istoriju.

„Važno je da se razume položaj Roma u Srbiji i Evropi, kao i doprinos koji su dali kroz istoriju“, ističe Tasić.

Rajko Đurić ostaće joj u sećanju i po tome što je „znanje delio šakom i kapom“.

„Pamtiću Rajka po osmehu i nesebičnosti“, ističe ona.

Romi u Srbiji

U Srbiji živi oko 147.00 Roma, što predstavlja 2,1 odsto ukupnog stanovništva, podaci su iz popisa sprovedenog 2011. godine.

Romi su treća najbrojnija etnička grupa u državi, posle Srba i Mađara, a veruje se da je ukupan broj veći nego što prikazuje zvanična statistika zbog manjkavosti u proceduri sprovođenja popisa.

Procenjuje se da ih je između 250.000 i 600.000, prema podacima nevladine organizacije Sivil Rajt Difenders.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk