Rušenje u Hercegovačkoj: „Kompletni idioti“ i nekompletna istraga

Ko je rušio u Savamali? – pitanje koje pune tri godine ostaje bez odgovora.

Javnost i dalje ne zna ko je naložio nelegalno rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici, niti ko su ljudi sa fantomkama koji su to naređenje izvršili.

Istraga o ovom slučaju do danas nije zvanično otvorena.

Od priče koja umalo da ne dospe do medija, „slučaj Hercegovačka“ dospeo je u rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji i postao kamen u cipeli – kako vlasti, tako i projekta od „nacionalnog značaja“, Beograda na vodi.

Sve je počelo objavama na društvenim mrežama.

Šta se dogodilo?

U izbornoj noći 24. aprila 2016. godine, grupa maskiranih muškaraca blokirala je Hercegovačku ulicu i bagerima srušila objekte privatnih firmi Iskra, Transport peroni i restorana Sava ekspres.

Tri dana kasnije, muzičar i svedok događaja Miloš Đorđević, ispričao je za televiziju N1 da je te noći svirao u Savamali. Nakon nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj i počeo da pakuje opremu.

Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.

„Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu dole. Pomislio sam da kradu auto. Međutim, pitali su me odmah za telefon i uzeli mi celu torbicu u kojoj mi je bila lična karta“, rekao je tada Đorđević.

Objasnio je i da je raširenih ruku i nogu stajao sat vremena, a da je pored njega u istom položaju bio radnik obezbeđenja koga su „malo više maltretirali“ , kao i da veruje da je tu bilo još ljudi.

„Posle nekog vremena su rekli da možemo da spustimo ruke, da sačekamo još neko vreme i da onda možemo da odemo. Kada sam krenuo, Hercegovačku ulicu su zatvorili sa dva kamiona“, rekao je Đorđević.

Dodao je i da slučaj nije prijavio policiji, jer je u blizini Hercegovačke video dva policajca „koji se šetaju okolo“.

Sličnu priču za N1 ispričao je i radnik obezbeđenja u Hercegovačkoj, koji je rekao da su ga ljudi u fantomkama vezali.

„Tu su me izveli, vezali, oduzeli telefon. Imali su palice i maske i samo trče po krugu. Bilo je njih 30, kao vojnička četa“, svedočio je tada čuvar.

Preminuo je mesec dana kasnije.

Kako su reagovale institucije?

U prvi mah, zvaničnici grada Beograda negirali su svaku vezu sa rušenjem.

„Ni grad Beograd, ni bilo koja institucija grada nisu učestvovali u rušenju objekata u Savamali niti imaju veze sa tim“, rekao je Siniša Mali, koji je u to vreme bio gradonačelnik Beograda.

Mali je dodao da je na tom mestu planirana izgradnja Beograda na vodi.

„Niko fantomke nije video, a što je još čudnije niko nije prijavio slučaj policiji“, izjavio je predsednik skupštine grada, Nikola Nikodijević.

Funkcioneri vlasti su redom pozivali nadležne organe da utvrde šta se dogodilo, ali istraga do danas nije završena.

Što je tišina u institucijama bila glasnija, to su novinari više istraživali priču.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) ubrzo je objavila snimke sa sigurnosnih kamera na kojima se vide bageri kako ruše objekte.

Već početkom maja 2016. godine u slučaj se uključila kancelarija Zaštitnika građana koju je tada vodio Saša Janković.

Janković je ubrzo objavio izveštaj u kom piše da je te noći „policija odbila da izađe na teren i uskratila građanima zaštitu“ i da je takvo naređenje policiji stiglo „sa vrha“.

U izveštaju ombudsmana piše da je više destina ljudi u crnim uniformama i fantomkama „preuzela faktičku vlast nad delom Beograda“, kao i da su mašinama preprečili prilaz ulici i uz primenu sile srušili objekte, dok su crni automobili sa prekrivenim registarskim tablicama „patrolirali“ Savamalom.

• Poslednji stanari srušene Savamale
• Novi ministar, stare afere

„Oni su pretnjom i primenom fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačili građane iz objekata i automobila, oduzimali im telefone i ograničavali kretanje“, navodi se u izveštaju.

U dokumentu piše i da su građani kasnije zvali policiju, ali da su dobili odgovor da je „sa vrha“ stiglo naređenje da se ovim slučajem bavi Komunalna policija, iako to nije u njenoj nadležnosti.

Objavljen je i transkript snimljenog razgovora građana i dežurne policijske službe koji potvrđuje da je policija odbila da postupa po pozivima građana.

Ove navode demantovali su i ministar policije Nebojša Stefanović i Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer.

Vučić je početkom maja negirao da su državni i gradski organi imali bilo kakvu ulogu u dešavanjima u Hercegovačkoj.

„Ako mene pitate, ja mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletni idiot, jer je to trebalo da uradi u po bela dana, jer su u pitanju bespravni objekti, koji su ružno izgledali i od kojih su korist imali samo oni čiji su bili“, nrekao je tada Vučić.

Desetak dana nakon rušenja, gradske službe naredile su čišćenje terena. Pošto je mesto počišćeno pre policijskog uviđaja, deo građana ovu akciju je video kao uklanjanje dokaza.

Kome se žurilo da ruši?

Zašto „bespravni objekti“ nisu legalno srušeni i ko su „kompletni idioti“ kojima je bilo u interesu da na taj način sruše privatnu imovinu bilo je sledeće pitanje na koje nadležni nisu davali odgovore.

Redakcija Insajdera objavila je da je na osnovu Ugovora o izgradnji Beograda na vodi rok za raščišćavanje Hercegovačke bio je 30. jun 2016. godine.

Prema Ugovoru, to je bila obaveza republike Srbije, koja je vlasnik 33 odsto kompanije Beograd na vodi.

Međutim, zbog sudskih sporova koje su pokrenuli vlasnici objekata na trasi za rušenje, nije bilo izvesno da će država u roku moći da poruši objekte.

Početkom juna iste godine, premijer Vučić se ponovo oglasio o slučaju Savamala, ovog puta sa drugačijim informacijama.

„Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi odgovornost“, rekao je tada Vučić i dodao da neće govoriti o imenima, ali da veruje da su „njihovi motivi čisti“.

Od tada do danas zvanična istraga tužilaštva nije otvorena.

U februaru 2017. godine, Marija Mali, bivša supruga Siniše Malog, rekla je za KRIK da se Mali „pohvalio da je organizovao rušenje“. Bivši gradonačelnik ovo je demantovao.

U aprilu 2018. godine, novinari KRIK-a došli su i do izveštaja policije koji otkriva da su ulogu u rušenju imala i pojedina javna preduzeća.

Između ostalog, navode se izjave svedoka da je rasveta u Hercegovačkoj bila ugašena, kao i da je Parking servis uklonio automobil koji se našao na putu bagera.

Jedina osoba koja je proglašena „odgovornom“ je policajac Goran Stamenković koji je te noći bio šef smene službe beogradske policije.

On je priznao krivicu pred Višim sudom u Beogradu i osuđen je uslovno zbog nesavesnog rada te noći, jer nije reagovao na prijave građana i nije poslao policajce da zaustave bespravno rušenje.

Istraga o tome ko je naredio i ko je rušio te noći u Hercegovačkoj do danas nije otvorena – tužilaštvo prebacuje odgovornost za prikupljanje dokaza na MUP, dok iz MUP-a poručuju da tužilaštvo nije dužno da ih čeka.

Žuta patka

Žuta patka sa fantomkom na glavi postala je simbol građanskih protesta protiv izgradnje Beograda na vodi.

Građani okupljeni oko Inicijative Ne Davimo Beograd, koji se od početka protive projektu „od nacionalnog značaja“, zbog rušenja su organizovali seriju protesta, kojima su se priključile hiljade građana.

Građani su zahtevali ostavke svih odgovornih gradskih čelnika, pre svega tadašnjeg gradonačelnika Malog, ali i ljudi iz policije.

Tri godine nakon rušenja u Hercegovačkoj, građani će se ponovo okupiti na protestu sa koga još jednom postaviti isto pitanje – ko je rušio u Savamali?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]