Vlasti u Kremlju sumnjaju da iza eksplozije u kafiću u Sankt Peterburgu stoje ukrajinske tajne službe, a američki vojni analitičari ocenjuju da je pogibije proratnog blokera u ovom incidentu dokaz unutrašnjih borbi u Rusiji.
Ruska policija uhapsila je ženu u potrazi za ubicama proratnog blogera Vladlena Tatarskog koji je poginuo u eksploziji u drugom najvećem gradu u Rusiji.
Darja Trepova (26) od ranije je bila na poternici Ministarstva unutrašnjih poslova, a njeno hapšenje je kasnije potvrdio ruski Istražni komitet.
Više o tome čitajte ovde.
Poljska vlada je predala vlastima u Kijevu prve lovce „migove“, a potvrdile su i da u sredu u zvaničnu posetu Varšavi stiže Vladimir Zelenski.
- Nemačka i Amerika šalju tenkove ukrajinskoj vojsci
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
- Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu
- „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu
Ruske snage bezbednosti oduzimaju strane pasoše od visokih zvaničnika i rukovodilaca velikih državnih preduzeća, objavio je britanski list Fajnenšel tajms.
Kako se navodi, to se radi „zbog paranoje zbog mogućeg curenja informacija i dezerterstva“.
„Pojačani pritisak odražava duboku sumnju Kremlja i FSB-a (naslednika KGB-a) u lojalnost pripadnika ruske civilne elite, od kojih se mnogi privatno protive ratu u Ukrajini i nezadovoljni uticajem koji on ima. na njihov način života.“ , piše šef moskovskog biroa FT Maks Sedon, pozivajući se na sopstvene informisane izvore.
Šta se desilo u Sankt Peterburgu
U Sankt Peterburgu, drugom najvećem gradu u Rusiji i rodnom gradu Vladimira Putina, došlo je do eksplozije u kafiću „Strit bar“, u kojoj je poginula jedna osoba, a još 16 povređeno, potvrdile su lokalne vlasti.
Potvrđeno je i da je u eksploziji poginuo bloger koji je pisao pod pseudonimom Vladlen Tatarski, koji je izveštavao sa ukrajinskog ratišta.
Prema nezvaničnim informacijama ruskih medija, eksploziv je navodno bio u statueti koja je bila uručena blogeru Tatarskom kao poklon.
Navodno je, prenose ruski mediji pozivajući se na izvore u istrazi, devojka predala statuetu blogeru, neposredno pre eksplozije.
Vladlen Tatarski je bio pseudonim pod kojim je poznati bloger čije je pravo ime bilo Maksim Fomin, objavio je BBC ruski servis.
Ne smiruje se situacija oko Kijevsko-pečerske lavre, sedišta Ukrajinske pravoslavne crkve, posle naloga kijevskih vlasti da se sveštenstvo iz nje iseli.
Mitropolit Ukrajinske pravoslavne crkve Pavel Lebedu osumnjičen je i saslušan zbog, kako tvrde službe bezbednosti, „saradnje sa Rusijom i izazivanje i raspirivanje međuverske mržnje“.
O tom slučaju možete da čitate u posebnom tekstu.
A više informacija o Kijevsko-pečerskoj lavri pročitajte ovde.
Dan 404.
- Uhapšena žena u okviru istrage o ubistvu proratnog blogera u Sankt Peterburgu
- U Melitopolju eksplodirao automobil načelnika oblasne okupacione uprave
- Zelenski ove nedelje putuje u Varšavu
- Fajnenšl tajms: Ruske snage bezbednosti oduzimaju strane pasoše od visokih zvaničnika i rukovodilaca velikih državnih preduzeća
- Privedena sumnjičena za umešanost u smrt Vladlena Tatarskog, poginulog kada je dignut u vazduh kafić u Sankt Peterburgu, više čitajte ovde
- Rusija od 1. aprila predsedava Savetom bezbednosti UN, u Kijevu ogorčeni
- Jermenija saopštila da neće uhapsiti Putina po nalogu MKS ako dođe na njenu teritoriju
- Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je četvorogodišnji kreditni program za Ukrajinu u vrednosti od 15,6 milijardi dolara
- Zemlje OEBS-a pokrenule su novu istragu o kršenju prava ukrajinskih civila
- Amerikanci procenjuju da je u dosadašnjem toku rata koji traje više od godinu dana ubijeno ili ranjeno 220.000 ruskih vojnika
- U Rusiji uhapšen novinar američkog Volstrit džornala, osumnjičen da je špijunirao u korist Amerike – više pročitajte ovde
- I dalje je neizvesno šta će biti sa Kijevsko-pečerskom lavrom i Ukrajinskom pravoslavnom crkvom koju vlasti u Kijevu optužuju da je bliska Moskvi – više o tome pročitajte ovde.
- Prema podacima Posmatračke misije UN za ljudska prava, u Ukrajini su zabeležene 133 žrtve seksualnog nasilja, među kojima 85 muškaraca, 45 žena i tri devojčice
Napad na Konstatinovku – fotografije
Ukrajinski zvaničnici kažu da je u nedeljnom granatiranju Konstatinovke u Donjeckoj oblasti poginulo najmanje šest ljudi, a osam ranjeno.
Oni kažu da su ruske rakete oštetile 16 stambenih zgrada, osam privatnih kuća, predškolsku ustanovu, zgradu državne poreske uprave i gasovod.
Jermenija: Nemamo nameru da hapsimo Putina
Jermenske vlasti „nemaju nameru ili želju“ da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS), uprkos ratifikaciji Rimskog statuta, izjavio je zamenik predsednika jermenskog parlamenta Hakob Aršakjan.
Ustavni sud Jermenije je 24. marta priznao obaveze sadržane u Rimskom statutu o MKS kao usaglašene sa ustavom.
Ranije je ove obaveze ratifikovao parlament zemlje, što sada znači njihovo momentalno stupanje na snagu.
Teoretski, to znači da bi tokom posete Jermeniji, Putin i ombudsmanka za decu Marija Lvova-Belova mogli da budu privedeni po nalogu MKS-a za njihovo hapšenje.
Međutim, Aršakjan je u jednom intervjuu, bez direktnog pominjanja Putina i MKS, istakao da „odlukom Ustavnog suda niko nije kriv ni po čemu i ne zahteva preduzimanje koraka da se bilo ko uhapsi“.
„Koliko danas smo potpisali sporazum sa drugom zemljom, prema kojem Rimski statut neće uticati na naše bilateralne odnose. Takvo rešenje bi moglo da bude i sa Rusijom.
„Ali ovo je samo jedna od opcija“, rekao je on.
Jermenski zvaničnik je rekao i da su čuli zabrinutost koju je izrazila Rusija i dodao: „Mislim da ćemo uspeti da obezbedimo da sprovođenje daljeg procesa u vezi sa Rimskim statutom ne naruši strateške odnose Jermenije i Rusije“.
Međunarodni krivični sud je 17. marta izdao nalog za hapšenje Putina i Lvove-Belove.
Prema saopštenju suda, oni su, navodno, „odgovorni za ratne zločine u vezi sa nezakonitom deportacijom stanovništva (dece) sa okupiranih teritorija Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije“.
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
- Ko je Ruskinja Marija Lvova-Belova optužena za ratne zločine
- Prisilnom deportacijom ukrajinske dece Rusija je počinila ratni zločin, kažu iz UN
- Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag“
„Rusko predsedavanje Savetom bezbednosti UN je najgora prvoaprilska šala svih vremena“ – Kijev
Rusija je preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti UN uprkos tome što je Ukrajina pozvala članice da to spreče.
Svaka od 15 članica saveta preuzima predsedavanje na mesec dana, po principu rotacije.
Poslednji put kada je Rusija bila predsedavajuća, februara 2022, pokrenula je invaziju na Ukrajinu.
Ovo sada praktično znači da Savet bezbednosti vodi država za čijim predsednikom je raspisana međunarodna poternica zbog navodnih ratnih zločina.
Međunarodni krivični sud, koji nije institucija UN, izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina prošlog meseca.
Uprkos pritužbama Ukrajine, Sjedinjene Države su rekle da ne mogu da blokiraju Rusiju, stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, da preuzme predsedavanje.
Ostali stalni članovi saveta su Velika Britanija, SAD, Francuska i Kina.
Uloga je uglavnom proceduralna, ali je moskovski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao za rusku novinsku agenciju Tass da planira da inicira nekoliko debata, među kojima i o kontroli naoružanja.
Rekao je da će se razgovarati i o „novom svetskom poretku“ koji će, kako je poručio, „zameniti unipolarni“.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba nazvao je rusko predsedavanje „najgorom prvoaprilskom šalom svih vremena“ i „značajnim podsetnikom da nešto nije u redu sa načinom na koji međunarodna bezbednosna arhitektura funkcioniše“.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da je taj potez „još jedno silovanje međunarodnog prava“.
„Zemlja koja vodi agresivan rat, krši norme humanitarnog i krivičnog prava, gazi Povelju UN, zanemaruje nuklearnu bezbednost, ne može da vodi ključno svetsko telo bezbednosti“, kaže on.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao je prošle godine na reformu Saveta bezbednosti ili da se „raspusti“, optužujući ga da nije preduzeo dovoljno akcija da spreči rusku invaziju.
Pozvao je i da se Rusiji izbriše status članice SB UN.
Ali SAD su rekle da su im ruke vezane jer Povelja UN ne dozvoljava uklanjanje stalnog člana.
„Nažalost, Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti i ne postoji izvodljiv međunarodni pravni put da se ta realnost promeni“, rekla je novinarima sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer.
Ona je dodala da SAD očekuju da Moskva „nastavi da koristi mesto u Savetu za širenje dezinformacija“ i da opravdava postupke u Ukrajini.
Savet bezbednosti UN je međunarodno telo odgovorno za održavanje mira.
Pet nacija je stalno zastupljeno u Savetu bezbednosti. One odražavaju posleratnu strukturu moći koja je vladala kada je savet formiran.
Članovi ove grupe rade zajedno sa 10 nestalnih zemalja članica.
Lavrov i Blinken telefonom o uhapšenom novinaru Volstrit džornala
Posle hapšenja dopisnika Volstrit džornala Evana Gerškoviča u Rusiji i optužbi da je američki špijun, administracija Džozefa Bajdena pozivala je sve državljane SAD da odmah napuste Rusiju.
Volstrit džornal traži momentalno oslobađanje svog novinara i zahteva od američkih vlasti da budu odlučnije prema Moskvi koja, kako se tvrdi, „otima Amerikance za taoce, a zatim ih razmenjuje za Ruse koji su počinili zločine u Sjedinjenim Državama“.
Uredništvo lista traži od američkih vlasti da proteraju sve ruske novinare iz SAD.
U nedelju su telefonom o ovom slučaju raugovarali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je pojasnilo da je razgovor vođen na inicijativu američke strane.
„Blinkenu je skrenuta pažnja na potrebu poštovanja odluka ruskih vlasti, donetih u skladu sa zakonima i međunarodnim obavezama Ruske Federacije“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Lavrov je tokom razgovora istakao „neprihvatljivost ponašanja zvaničnika u Vašingtonu i izveštavanja zapadnih medija sa jasnom namerom da ovom slučaju daju političku boju“, dodaje ministarstvo.
Blinken je tokom razgovora insistirao da ruske vlasti odmah puste Gerškoviča iz pritvora, kao i još jednog Amerikanca, Pola Vilana, koji u Rusiji služi kaznu od 16 godina pod optužbom za špijunažu, navodi Volstrit džornal.
„Blinken je preneo ozbiljnu zabrinutost Sjedinjenih Država zbog neprihvatljivog pritvaranja američkog novinara“, dodaje se.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
