Dok Rusija nastavlja napade širom Ukrajine, pre svega na elektroenergetska postrojenja, ukrajinski dronovi izazvali su eksplozije na dva ruska vojna aerodroma.
Ruske trupe ponovo su u ponedeljak granatirale južnu ukrajinsku prestonicu Herson, koji su napustile 11. novembra, kažu gradski zvaničnici i dodaju da nema nastradalih i ranjenih.
Grad je granatiran 169 puta u protekle dve nedelje, od 20. novembra do 4. decembra.
U tim napadima poginulo je 19 ljudi, 39 je ranjeno, među kojima i dete, kaže Kijev.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su eksplozije u ponedeljak ujutru na dva ruska vojna aerodroma stotinama kilometara od linije fronta posledica udara ukrajinskih udara bespilotnih letelica.
Tvrde i da su dronovi oboreni.
Istovremeno, Ministarstvo priznaje da su u napadu na aerodrom Djagilevo tri vojnika poginula, a četiri ranjena, a eksplozija na aerodromu Engels „oštetila jedva aviona“.
Više o eksplozijama na ruskim vojnim aerodromima pročitajte ovde.
- Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
- Olena Zelenska za BBC: „Izdržaćemo“
- Više od 200.000 poginulih i ranjenih vojnika od početka rata u Ukrajini, procena je Amerike
Zemlje članice EU i grupe G7 dogovorile su da ograničenu cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu od 5. decembra.
Istog dana, cene nafte su porasle pošto su se veliki proizvođači složili da nastave da smanjuju proizvodnju.
Barel sirove nafte u ponedeljak ujutro koštao je više od 86 dolara, što je porast od 0,6 odsto.
Rusija je poručila da će odgovoriti na ovaj potez.
Pročitajte više ovde.
Dan 284.
- Novi talasi ruskih napada na ukrajinsku elektromrežu
- Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo da su ukrajinski dronovi udarili na dva aerodroma duboko na njenoj teritoriji
- Cene nafte su porasle pošto su se veliki proizvođači složili da nastave da smanjuju proizvodnju, a grupa G7 i njeni saveznici pristali da ograniče cenu ruskog energenta
- G7 i Australija postigle dogovor o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, Vladimir Zelenski smatra da je mera„slaba“ i nedovoljno ozbiljna da nanese štetu ruskoj ekonomiji, Kremlj poručuje da neće prihvatiti nametnuti limit
- Borbe u Ukrajini usporavaju i izvesno je da će se tako nastaviti u narednim zimskim mesecima, izjavila je Avril Hejns, direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe
- Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podljak, savetnik ukrajinskog predsednika
- Snimci kompanije Maksar pokazuju da Rusija reorganizuje trupe u osvojenom lučkom gradu Marijupolju i gradi veliku vojnu bazu u blizini centra grada. Kako se živi gradu koji je bio tri meseca pod opsadom, pročitajte ovde
- Prvi brod sa humanitarnim tovarom od 25.000 tona pšenice stigao u Etiopiju
- Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
- Prema podacima Evropske komisije, šteta koju je Ukrajina pretrpela od ruske agresije iznosi oko 600 milijardi evra
- Britanski list Fajnenšel tajms proglasio je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za ličnost godine
Usporen tempo borbi
Borbe u Ukrajini se trenutno vode oko Bahmuta i regiona Donjeck u istočnoj Ukrajini, kaže Avril Hejns.
Bitke u Ukrajini usporavaju i izvesno je da će njihov intenzitet nastaviti da se smanjuje u narednim, zimskim mesecima, veruju američke obaveštajne službe.
„Već vidimo neku vrstu smanjenog tempa… i očekujemo da ćemo to primećivati i u mesecima koji dolaze“, dodaje Hejns.
Ipak, ukrajinske snage pružaju otpor istim tempom, izjavila je direktorka američke obaveštajne službe.
Ona smatra da će obe strane pokušati da se pregrupišu, obnove zalihe i pripreme za bilo kakvu kontraofanzivu do koje bi moglo doći na proleće.
Ipak, Hejns kaže da su problemi ruske vojske toliko veliki da Moskva možda neće biti spremna za kontra-ofanzivu posle zime.
„Razmišljam sa više optimizma o Ukrajincima kada govorimo o tom vremenskom okviru.“
Zelenski: Mera slaba, neće naneti štetu ruskoj ekonomiji
Zemlje koje se usaglase sa politikom Evropske unije i grupe G7, moći će da kupuju samo naftu i naftne derivate koji se transportuju morem i koji se prodaju po ceni od najviše 60 dolara po barelu.
Ograničene cene ruske nafte važi od ponedeljka, 5. decembra.
Istog dana, na snagu su stupile i sankcije Evropske unije na uvoz ruske nafte bilo kojim putem sem morskim. Zemlje saveznice Ukrajine planiraju i da uskrate osiguranja tankerima koji naftu budu dopremali državama koje se ne pridržavaju ograničenih cena.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ograničenje koje Kremlju nameću njegovi saveznici, nazvao je „slabim“ i nedovoljno ozbiljnim da nanese štetu ruskoj ekonomiji.
Zelenski je rekao da je Rusija već nanela „ogromne gubitke svim zemljama sveta“ jer je „namerno destabilizovala energetsko tržište“.
„Pitanje je vremena kada će snažniji alati morati da se upotrebe“, izjavio je ukrajinski predsednik.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, tvrdi da je Moskva bila spremna na ovaj potez Zapada i da sada procenjuje opcije.
„Mi nećemo prihvatiti ovo ograničenje“, rekao je on.
Dženet Jelen, američka državna sekretarka za finansije, izjavila je da će odluka ograničiti prihode koje Putin „koristi kako bi finansirao njegovu brutalnu invaziju.“
„Sa ruskom ekonomijom koja se sužava i budžetom koji je sve tanji, ograničenje cene će odmah pogoditi Putinov najznačajniji izvor prihoda“, smatra Jelen.
Ruski političar Leonid Slucki rekao je novinskoj agenciji TASS da EU ovim ograničenjem ugrožava sopstvenu energetsku bezbednost.
Iako će mere sigurno osetiti Rusija, udarac će biti delimičan pošto naftu prodaje i na drugim tržištima kao što su Indija i Kina – trenutno najveći pojedinačni kupci ruske sirove nafte.
Kakve mogu biti posledice po Srbiju koja je do sada uvozila rusku naftu preko Hrvatske, pročitajte ovde.
Šta otkriva satelit iznad Marijupolja?
Pored vojne baze, satelitski snimci pokazuju i da se gradsko groblje proširilo. Analiza fotografija do kojih su došli novinari BBC Panorame pokazuje da je iskopano oko 1.500 novih grobnih mesta.
Ukrajinski zvaničnici su prošlog meseca procenili da je u gradu poginulo oko 25.000 civila. UN je potvrdio smrt 1.348 civila, ali su rekli da je stvarni broj ubijenih „verovatno veći za hiljade“.
Kijev: Poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika
Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13. 000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimir Zelenskog.
Njegove izjave još nije potvrdila ukrajinska vojska.
On je razgovoru za ukrajinsku televiziju rekao da Kijev „otvoreno razgovara o broju žrtava.“
„Informaciju nam je potvrdio vrhovni komandant Zelenski, broj je između 10.000 i 13.000 ubijenih“, izjavio je.
Dodao je da je broj ubijenog civilnog stanovništva „značajniji“.
Podoljak je u junu rekao da dnevno strada između 100 i 200 ukrajinskih vojnika.
Početkom novembra o broju poginulih ruskih i ukrajinskih vojnika govorio je i Mark Majli, načelnik generalštaba američke vojske.
On je tada procenio da je oko 100.000 ruskih i isto toliko ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno u ratu u Ukrajini, dok je broj poginulih civila oko 40.000.
Ursule fon der Lajn, predsednice Evropske komisije, 30. novembra izjavila je da je 100.000 ukrajinskih vojnika ubijeno, a da je broj stradalih civila oko 20.000. Ova izjava, međutim, uklonjena je sa snimka njenog obraćanja.
BBC je sredinom juna identifikovao oko 3.600 civilnih žrtava na teritoriji Ukrajine.
Broj je u međuvremenu verovatno porastao.
Podoljak je takođe ukazao da je poginulo oko 100.000 ruskih vojnika, a da je isto toliko, možda i više, ranjeno, nestalo ili nije više u mogućnosti da se bori.
Ruski BBC servis je došao do podataka da je najmanje 9.311 ruskih vojnika poginulo od početka invazije.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je krajem septembra poslednji put saopštio podatak o broju poginulih ruskih vojnika i rekao da je blizu 6.000.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
