Dok ukrajinska vojska nastavlja kontraofanzivu na istoku države, u četiri regiona – Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju, počelo je glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji.

Ovo glasanje, koje će trajati pet dana, zaključno sa 27. septembrom, Ukrajina i zapadne sile proglasile su nelegitimnim.

Aneksija bi mogla dodatno da pogorša situaciju, jer bi ruska teritorija bila na udaru oružja koje Zapad isporučuje Ukrajini.

„Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas i druge teritorije smatrati napadom na njenu zemlju ako odluka bude pozitivna na referendumima“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Kako je objasnio, posle donošenja odluke o pridruživanju Ruskoj Federaciji, ruski ustav će početi da važi na ovim teritorijama.

Drugi dan mobilizacije u Rusiji pokazuje da se ne radi o „delimičnoj“ operaciji, kako je najavljeno.

Pozive za vojsku primili su ljudi bez vojnog iskustva, kao i oni koji nisu služili vojsku, stariji od 60 godina i očevi sa više dece.

Talas ruske emigracije, koji traje od februara i početka invazije na Ukrajinu, dobio je novi zamah kada je predsednik Rusije Vladimir Putin naredio mobilizaciju stanovništva.

U tri aviona iz Rusije koja su u noći između 22. i 23. septembra sletela u Beograd, našli su se mahom putnici koji tvrde da su karte kupili nedeljama unapred, ali i poneki mladić koji je rezervisao mesto u danu objave o delimičnoj mobilizaciji.

Više o tome čitajte ovde.


Iako Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da se već prvog dana javilo 10.000 dobrovoljaca, ima i onih koji napuštaju zemlju, jer ne žele da učestvuju u ratu.

Deo Rusa zaputio se u Beograd, koji je od februara jedina neprekinuta vazdušna veza Rusije sa Evropom.

Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Dan 212.

  • Počelo glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji u četiri ukrajinske oblasti
  • Silvio Berluskoni, bivši premijer Italije stao u odbranu Putinove invazije na Ukrajinu
  • Odluka ruskog predsednika Rusije da proglasi delimičnu mobilizaciju izazvala je seriju protesta širom zemlje, uhapšeno je više od 1.400 ljudi
  • Amerika ozbiljno shvata ruske nuklearne pretnje, kaže portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za BBC
  • Zelenski u obraćanju skupštini UN zatražio adekvatnu kaznu za Rusiju
  • Ukrajina i Rusija razmenile ratne zarobljenike, među njima i komandanti iz Azova
  • Iz proruskog zatvora oslobođeno 10 ratnih zarobljenika, među kojima su i Hrvat, Amerikanci i petorica Britnaca – više o tome pročitajte ovde
  • Severna Koreja ne snadbeva Rusiju oružjem, poručili severnokorejski zvaničnici
Delovi Ukrajine pod kontrolom ruske vojske

BBC

EU priprema nove sankcije Rusiji kao odgovor na mobilizaciju i referendum

Predstavnici EU započeli su razgovore o uvođenju novih sankcija Rusiji, kao odgovor na Putinovu odluku da mobiliše stanovništvo, prikrivene nuklearne pretnje Zapadu i referendumu.

Tokom šest meseci rata, Evropa je prekinula većinu trgovinskih i finansijskih veza sa Rusijom.

Posle šest i po meseci sankcija, Evropskoj uniji preostaju dva aduta – gornja granica cene nafte i ograničenje cena ruskog gasa.

Prvom se protivi manjina, dok se drugom protivi većina u EU, jer se te mere teško sprovode.

Sastanak o uvođenju dodatnih sankcija počeo je u petak i trebalo bi da bude završen do samita lidera EU-27 u Pragu 6. ​​i 7. oktobra.

EU je već uvela embargo na rusku naftu, koji će stupiti na snagu od decembra.

SAD shvataju ozbiljno Putinovu nuklearnu pretnju

Putin je u obraćanju u sredu, 21. septembra, rekao da će teritoriju Rusije braniti svim sredstvima.

„Ovo nije blef“, rekao je ruski predsednik.

Samo dva dana dana ranije regioni Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom najavili su referendum o pripajanju Rusiji.

Ukrajina i njeni saveznici ovakav potez ocenjuju kao vežbu da se da lažni legitimitet nelegalnoj aneksiji.

„Opasan je presedan da Putin koristi ovakvu retoriku u kontekstu rata koji očigledno gubi unutar Ukrajine“, rekao je Džon Kirbi za BBC.

„Moramo ozbiljno da shvatimo ove pretnje jer smo pratili ruske aktivnosti i ne vidimo nikakve razloge da promenimo aš stav o strategiji odvraćanja.“

Kirbi je ocenio želju Rusije da pripoji delove Ukrajine kao „Putinov pokušaj da kroz izbore i politiku dobije ono što ne može da dobije vojno“.

„Ali to mu neće uspeti. Niko te regione neće priznati. Ono što treba da se desi je da Putin napusti Ukrajinu. On je taj koji mora da zaustavi ovaj rat“, rekao je Kirbi.

Rusija i Ukrajina: Koji su nuklarni kapaciteti Rusije
The British Broadcasting Corporation

Mobilizacija u Rusiji, Nemačka kaže da su „dezerteri dobrodošli“

U Rusiji je počelo uručivanje poziva za mobilizaciju, odnosno delimičnu mobilizaciju, kako je rekao Putin.

Prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, prvog dana se dobrovoljno prijavilo oko 10.000 ljudi.

Međutim, mnogi ne žele da idu u rat i pokušavaju na sve načine da odu iz zemlje ili da izbegnu poziv.

Nemački zvaničnici nagovestili su da bi mogli da pruže utočište Rusima koji beže od poziva za regrutaciju.

Ruski muškarci koji beže od poziva Vladimira Putina u vojsku biće „toplo dočekani“ u Nemačkoj, rekao je ministar pravde te zemlje.

U tvitu, Marko Bušman je izrazio dobrodošlicu „svima koji se protive Putinovom put i vole liberalnu demokratiju“.

Opširnije o mobilizaciji u Rusiji i protestima pročitajte ovde.

Od petka referendumi o pridruživanju Rusiji

Od petka, 23. septembra do utorka, 27. septembra, u četiri ukrajinska regiona koji su pod kontrolom ruskih i proruskih snaga – Donjeck i Lugansk na istoku, kao i Herson i Zaporožje na jugu – biće organizovani referendumi o pripajanju Rusiji.

Samoproglašena Donjecka Narodna Republika proglasila je četvrti i peti dan glasanja državnim praznicima, dok su vlasti Luganske Narodne Republike najavile da će rezultate glasanja objaviti 28. septembra.

Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

U televizijskom obraćanju u sredu, Putin je rekao da Rusija treba da podrži one u Ukrajini koji žele da „sami određuju budućnost“.

EU je saopštila da neće priznati rezultate glasanja.

Osim sumnji u nepristrasnost izjašnjavanja, postavlja se i pitanje bezbednosti održavanja narodnog izjašvanja.

Regionalna prestonica, grad Herson, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Zgrada centralne administracije bila je pogođena nizom projektila samo prošle nedelje. Tu je bezbedno glasanje nemoguće.

A potom je tu i glavni grad oblasti Zaporožje, koji ostaje čvrsto u ukrajinskim rukama, tako da bilo kakvo glasanje da se anektira čitava oblast nema nikakvog smisla.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.

Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni stao je u odbranu Putinove invazije na Ukrajinu, rekavši da su ruskog lidera „gurnuli“ u rat.

Osamdesetpetogodišnji italijanski političar je rekao da je trebalo da ruska vojska zameni vlast u Kijevu „pristojnim ljudima“ i da se zatim povuče.

Bivši predsednik italijanske vlade, koji je bio premijer u tri mandata, dugogodišnji je saveznik prvog čoveka Rusije.

Očekuje se da će njegova Berluskonijeva stranka doći na vlast kao članica desničarske koalicije posle parlamentarnih izbora u Italiji ovog vikenda.

Netačne teorije da ukrajinska vlada ubija ljude koji govore ruski na istoku zemlje kreirali su mediji u Moskvi, rekao je Berluskoni za italijansku TV stanicu.

Ovakvo medijsko izveštavanje, koje su gurale separatističke snage i političari nacionalisti u vladi Rusije, nisu ostavili Putinu drugo rešenje nego da pokrene ograničenu invaziju, rekao je on.

Više pročitajte ovde.


Šest meseci rata

Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata
The British Broadcasting Corporation

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.