Dva dana pošto je Moskva optužila Kijev za napad na njenu crnomorsku flotu, Rusija je u ponedeljak pokrenula masovne raketne udare širom Ukrajine, među kojima i glavni grad Kijev, uzrokujući nestanke struje i vode.
„Pogođene su i lokacije energetske infrastrukture, što je izazvalo prekide u snabdevanju strujom i vodom u nekoliko okruga“, rekao je Vitalij Kličko gradonačelnik Kijeva.
I delovi Harkova su bez struje, posle granatiranja, izjavio je Igor Terehov, gradonačelnik Harkova.
U ponedeljak su takođe prijavljeni raketni udari u centralnoj Vinjičkoj oblasti, kao i Dnjepropetrovsku i Zaporožju na jugoistoku i Lavovu na zapadu Ukrajine.
- Moskva i Kijev postigli dogovor o nesmetanom izvozu ukrajinskih žitarica
- Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
- Kuda plove brodovi sa žitaricama iz Ukrajine
Posle napada na Crnomorsku flotu u krimskom lučkom gradu Sevastopolju, Rusija je napustila sporazum o izvozu žita što je izazvalo kritike širom sveta.
Odgovor traži i Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, koji se pita „zbog čega neki ljudi negde u Kremlju odlučuju da li će biti hrane na stolovima u Egiptu ili Bangladešu“.
„Ukrajina je bila i može da nastavi da bude jedan od garanta sigurnog snabdevanja sveta hranom“, navodi Zelenski.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena optužila je Rusiju da koristi zalihe hrane kao „oružje“ u sukobu s Ukrajinom.
Evropska unija poziva Moskvu da povuče odluku o napuštanju sporazuma o izvozu žita, koju je donela samo nekoliko sati posle napada za koji je optužila Ukrajinu.
Dan 251.
- Napadi na Ukrajinu, granatiran i Kijev
- Rusija napustila sporazum o izvozu žita na neodređeno vreme
- Administracija američkog predsednika optužila Rusiju da koristi zalihe hrane kao „oružje“
- Evropska unija poziva Moskvu da povuče odluku o napuštanju sporazuma o izvozu žita
- Rusija optužuje Ukrajinu za „masovni napad dronom“ na Crnomosku flotu
- Ukrajinske vlasti najavljuju produžetak restrikcija struje
Rusija napustila sporazum o izvozu žita
Rusija je objavila da obustavlja učešće u sporazumu koji je uz međunarodno posredovanje omogućio Ukrajini da izvozi žito iz crnomorskih luka.
Ovu odluku Moskva je donela nekoliko sati pošto je optužila Ukrajinu za napad dronovima na Crnomorsku flotu u Sevastopolju na Krimu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova rekao je da Rusija „koristi lažni izgovor“.
Bez iznošenja dokaza, Rusija je takođe optužila britanske trupe da su umešane u napad na Crnomorsku flotu, kao i da su minirale gasovode prošlog meseca.
Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva je saopštilo da su ruske tvrdnje „laži epskih razmera“.
Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da su bespilotne letelice korišćene u napadu u subotu gađale brodove obuhvaćene dogovorom o žitu.
Navodi se da je povlačenje iz Crnomorske inicijative „u vezi sa dejstvima ukrajinskih oružanih snaga, koje su predvodili britanski stručnjaci i da su te akcije bile usmerene protiv ruskih brodova koji su obezbeđivali funkcionisanje pomenutog humanitarnog koridora“.
Zelenski traži oštar odgovor svetskih sila
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, tvrdi da je Rusija još u septembru donela odluku da namerno zaoštri krizu sa hranom kada je blokirala kretanje brodova sa ukrajinskom hranom.
On je istakao da se „od septembra do danas u koridoru kojim se izvozilo žito nakupilo 176 brodova“, koji ne mogu da prođu zadatom trasom.
„Ovo je hrana za više od sedam miliona ljudi.
„Neki prevoznici žita čekaju više od tri nedelje.
„Alžir, Egipat, Jemen, Bangladeš, Vijetnam – ljudi u ovim i drugim zemljama mogu da gladuju zbog još jednog zaoštravanja namerno izazvane krize sa hranom“, rekao je Zelenski.
On sada zahteva oštar odgovor međunarodne zajednice, odnosno Ujedinjenih nacija i članica grupe G20.
SAD: Rusija koristi zalihe hrane kao oružje
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena je reagovala na rusku obustavu „sporazuma o izvozu žita“, optužujući Moskvu da koristi zalihe hrane kao „oružje“ u sukobu sa Ukrajinom.
„Rusija ponovo pokušava da iskoristi rat koji je započela kao povod za pretvaranje hrane u oružje, što će direktno uticati na zemlje kojima je potrebna hrana i na svetske cene hrane“, rekla je Adrijen Votson, predstavnica Saveta za nacionalnu bezbednost.
Sam Bajden je odluku o suspendovanju sporazuma nazvao „apsolutno nečuvenom“.
On je novinarima rekao da Rusija „nema razloga za to“.
„Svaka akcija Rusije kojom se nastoji da se poremeti izvoz žitarica je u suštini izjava da ljudi i porodice širom sveta treba da plaćaju više za hranu ili da gladuju“, rekao je Blinken.
Ruski ambasador u SAD odgovorio je na kritike.
„Reakcija Vašingtona na teroristički napad na luku Sevastopolj je zaista nečuvena.
„Nismo videli osudu nepromišljenih postupaka kijevskog režima“, naveo je Antonov.
Dodaje da se još jednom sve svelo na lažne optužbe da Rusija pogoršava problem sa nestašicom hrane.
„Nepravedno je osuđivati Rusiju.
„Ovo se dogodilo zbog nepromišljenih postupaka ukrajinskih vlasti“, navodi.
EU ohrabruje Rusiju da odustane od suspenzije sporazuma
Evropska unija je u nedelju pozvala Rusiju da poništi odluku o suspenziji učešća u sporazumu o izvozu žita.
„Odluka Rusije ugrožava glavni izvozni put preko potrebnih žitarica i đubriva za rešavanje svetske prehrambene krize izazvane ratom protiv Ukrajine“, napisao je na Tviteru Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.
Russia’s decision to suspend participation in the Black Sea deal puts at risks the main export route of much needed grain and fertilisers to address the global food crisis caused by its war against Ukraine.
The EU urges Russia to revert its decision.
— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) October 30, 2022
Reagovala je i Evropska komisija.
„Naglašavamo da sve strane treba da se uzdrže od bilo kakve jednostrane akcije koja bi mogla da ugrozi ‘Crnomorsku inicijativu’, koja već ima jasno pozitivan uticaj na pristup hrani za milione ljudi širom sveta“, navela je Nabila Masrali, portparolka Evropske komisije.
Ponovni napad na Crnomorsku flotu
Rusija je optužila Ukrajinu da je izvela masovni napad dronovima na Crnomosku flotu u krimskom lučkom gradu Sevastopolju u subotu rano ujutru, ali Kijev još nije preuzeo odgovornost.
Ruski zvaničnici su saopštili da je napad izveden sa devet dronova, a da je najmanje jedan ratni brod oštećen.
Zbog ovog napada, Rusija je saopštila da privremeno napušta sporazum koji je ranije ove godine, postignut uz posredstvo Turske i omogućava Ukrajini da izvozi žito iz luka.
„Rusija ne može da garantuje bezbednost civilnih teretnih brodova koji učestvuju u ‘Crnomorski inicijativi’, i obustavlja njenu primenu na neodređeno vreme“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Mihail Razvožaev, guverner Sevastopolja kojeg je postavila Rusija, navodi da se mornarica uspešno odbranila od napada.
Dodaje da je to bio najmasovniji napad otkako je Rusija počela invaziju na Ukrajinu u februaru, a da su sve bespilotne letelice oborene i da civilna infrastruktura nije oštećena.
U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane navodi se da je jedan brod pretrpeo manju štetu.
Rusija, takođe, tvrdi da su brodovi koji su bili na meti u subotu ujutru predviđeni za obezbeđivanje „koridora za žito“ kao deo međunarodne inicijative za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.
Kijev je poslednjih dana optužio Moskvu da namerno odlaže prolaz brodovima što je dovelo do toga da se stvori red od više od 170 plovila.
Sevastopolj je najveći grad na Krimu, a Rusija ga je anektirala 2014. godine.
Ruska Crnomorska flota je ranije bila na meti ukrajinskih snaga u aprilu ove godine kada je njen glavni brod, krstarica Moskva, potopljen.
Raketna krstarica sa 510 članova posade predvodila je pomorski napad Rusije na Ukrajinu, a njeno potonuće bilo je veliki simbolični i vojni udarac.
Šojgu: Delimična mobilizacija završena, planovi ispunjeni
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je predsednika Vladimiru Putina da je završena delimična mobilizacija, koja je u Rusiji trajala od 21. septembra, i da je regrutovano 300.000 ljudi.
„Ne planiraju se nikakvi novi zadaci“, uverava on.
Šojgu je rekao da je 82.000 mobilisanih već poslato u borbena područja u Ukrajini, a preostalih 218.000 nastavlja borbenu obuku na poligonima.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
