Dok su iz ukrajinskih luka isplovila još dva broda natovarena sa žitom, iz nuklearne elektrane u Zaporožju kažu da je reaktor čiji je rad obustavljen zbog curenja radioaktivnog materijala ponovo pušten u pogon.
Ukrajinske snage ponovo su granatirale most Antonovski u Hersonu, gradu koji je pod ruskom kontrolom, javila je ruska novinska agencija Interfaks.
Most je jedna od ključnih meta ukrajinskih snaga poslednjih nedelja, jer je za Ruse to jedini prelaz na teritoriju koju su zauzeli na zapadnoj obali reke Dnjepar.
Dok traju neprijateljstva, u otcepljenim ukrajinskim oblastima pod kontrolom proruskih snaga pripremaju se za referendum o pripajanju Rusiji.
Jevgen Balicki, šef administracije Zaporoške oblasti, koju je ustanovila ruska vojska na okupiranim teritorijama, potpisao je ukaz o pripremama za referendum o „ponovnom ujedinjenju sa Rusijom“.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poručuje da „ako na okupiranim teritorijama bude referenduma, onda neće biti pregovora sa Rusijom“.
- Ko može da ima nuklearno naoružanje
- Kako proceniti rizik od atomskog rata
- Rat u Ukrajini – kakav je rizik od nuklearnog oružja
Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel izvinila se zbog činjenice da je njen izveštaj, koji optužuje ukrajinsku vojsku da ugrožava civile, izazvao „bol i gnev“, ali dodaje i da ostaje pri nalazima – više o izveštaju pročitajte ovde.
Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik, sada zamenik predsednika nacionalnog Saveta za bezbednost, rekao je da će Rusija postići planirane ciljeve, kao i da Zapad ima dugoročni plan da uništi Rusiju.
On tvrdi da je rat u Gruziji 2008. godine bio pokušaj Sjedinjenih Država, njenih saveznika i NATO-a da se uništi Rusija.
Dan 166. – najnovije
- Još dva broda natovarena žitom isplovila su iz ukrajinskih luka, u okviru sporazuma postignutog sa Rusijom uz posredovanje UN i Turske.
- „Zapad ima dugoročni plan da uništi Rusiju“, tvrdi Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik
- Nestabilna situacija oko nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi
- Ukrajinske snage ponovo su granatirale most Antonovski u Hersonu, koji je pod ruskom kontrolom, javila je ruska novinska agencija Interfaks
- Ukrajinci ljuti na Amnesti internešenel, iz međunarodne organizacije kažu: „Ostajemo pri izveštaju“
- Ako na okupiranim teritorijama bude organizovan referendum o pridruživanju Rusiji, pregovori sa Ukrajinom neće biti mogući, kaže Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik
- Peticija: Zabraniti svim Rusima ulazak u Rusiju u narednih 50 godina
- U Ukrajini je do sada poginulo 5.327 civila, a više od 7.000 je ranjeno – UN
- Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 10 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka rata, a u zemlju se vratilo 4,2 miliona
„Svaki napad na nuklearnu elektranu je samoubilački“, kažu UN
Nuklearna elektrana Zaporožje je najveća u Evropi.
Nalazi se gradu Energodar, na jugoistoku Ukrajine uz levu obalu reke Dnjepar.
Rusi su je zauzeli na početku rata u Ukrajini, ali su zadržali ukrajinske zaposlene.
Ruske snage trenutno drže fabriku i okolna područja, blizu teritorije pod kontrolom Ukrajine.
Sastoji se od šest reaktora sa vodom pod pritiskom i skladišti radioaktivni otpad.
Tokom vikenda, Ukrajina i Rusija su se međusobno optuživale za granatiranje elektrane, što je izazvalo upozorenja Međunarodne agencije za atomsku energiju o „veoma realnom riziku od nuklearne katastrofe“.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je danas da je „svaki napad na nuklearnu elektranu samoubilački“.
Referendum kao novi kamen spoticanja
„Zaporoška oblast je postavila kurs za ponovno ujedinjenje sa Rusijom i povratka više neće biti, nikada više nećemo biti deo Ukrajine“, rekao je ranije Vladimir Rogov, koji ima funkciju člana glavnog saveta u lokalnoj administraciji.
Zaporoška oblast je na jugoistoku Ukrajine. Osim grada Zaporožja, sve važnije gradove, poput Berdjanska, Melitopolja i Energodara gde se nalazi nuklearna elektrana, zauzela je ruska vojska.
Da ovo nisu samo političke poruke, potvrđuje informacija da je Jevgen Balicki, šef administracije Zaporoške oblasti, potpisao ukaz o pripremama za referendum o „ponovnom ujedinjenju sa Rusijom“.
Pripreme za ovaj referendum traju već duže vreme u delu regiona koji su okupirali ruske trupe, a koji ne obuhvata regionalni centar – grad Zaporožje.
Oni su 23. jula na teritoriji koju kontroliše Rusija počeli da formiraju izbornu komisiju za održavanje ovog referenduma.
Da bi to uradile, proruske vlasti će zatražiti pomoć od Centralne izborne komisije Ruske Federacije.
Referendum bi trebalo da bude održan na jesen, ali nije saopšten konkretan datum.
Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da bi takvi referendumi značili kraj bilo kakvih pregovora sa Rusijom.
„Ako okupatori budu krenuli [putem] ovih kvazireferenduma, onda će zatvoriti svaku mogućnost pregovora sa Ukrajinom i slobodnim svetom“, rekao je Zelenski, citiraju ga ukrajinski mediji.
Ukrajinci gađali ključni most preko Dnjepra kako bi zaustavila ruske trupe
Ukrajinske snage ponovo su granatirale most Antonovski u gradu Hersonu pod ruskom kontrolom na jugu, javila je ruska novinska agencija Interfaks.
Most je i ranije oštećen i proruske vlasti u Hersonu su počele obnovu.
Most je jedan od samo dva prelaza ruskih snaga na teritoriju koju su zauzele na zapadnoj obali reke Dnjepar u južnoj Ukrajini u, kako Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u toj zemlji.
Bio je ključna meta ukrajinskih snaga poslednjih nedelja.
Ukrajinci koriste američke rakete visoke preciznosti, pokušajući da ga unište u mogućoj pripremi za kontraofanzivu za ponovno zauzimanje područja na jugu koji su sada pod kontrolom Rusije.
Kiril Stremosov, zamenik šefa gradske administracije Hersona koga je postavila Rusija, rekao je Interfaksu da nije bilo „kritične štete“ od poslednjeg granatiranja.
On nije rekao koliko će to odložiti njegovo planirano ponovno otvaranje.
Peticija: Zabraniti ulazak Rusima na 50 godina
U Ukrajini je pokrenuta onlajn peticija da se svim Rusima zabrani ulazak u narednih 50 godina.
Do sada ju je potpisalo 25.000 ljudi.
To znači da će predsednik Zelenski biti u obavezi da razmotri ovaj predlog.
Autori peticije podsećaju da rat sa Rusijom traje već osam godina.
„Nažalost, za ovih osam godina vlasti nisu uspele da zaštite Ukrajinu od diverzanata, agenata i špijuna koji su sve ovo vreme stizali zahvaljujući bezviznom režimu sa Rusijom. Platili smo to hiljadama života“, navodi se u peticiji.
Predlaže se da se napravi izuzetak za one koji su se borili na strani Ukrajine u rusko-ukrajinskom ratu.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
