Stanovnik Marijupolja dobija glasački listić pre nego što će ubaciti glas u mobilnu kutiju tokom nepriznatog referenduma u okupiranim ukrajinskim teritorijama, Marijupolj 25. septembar

REUTERS/ALEXANDER ERMOCHENKO
Stanovnik Marijupolja dobija glasački listić pre nego što će ubaciti glas u mobilnu kutiju tokom nepriznatog referenduma u okupiranim ukrajinskim teritorijama, Marijupolj 25. septembar

Dok u Rusiji traje mobilizacija, četiri ukrajinska regiona pod ruskom okupacijom sprovode referendum koji ne priznaju zapadne sile, a dve strane nastavljaju sa oružanim sukobima u Hersonu.

Ukrajinske snage su gađale hotel u Hersonu, prilikom čega je stradalo dvoje ljudi, među kojima je i Oleksej Žuravko, bivši proruski član ukrajinske Vrhovne rade, prenela je ruska agencija Interfaks pozivajući se na ruske izvore.

Iz Kijeva su potvrdili da su izvršili napade na mete u regionu Hersona, ali nisu naveli da li je pogođen hotel.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su ruske snage pogodile vojne i civilne objekte na 35 lokacija tokom prethodna 24 sata i da su uz pomoć dronova gađali centar južnog grada Odese, prenosi agencija Rojters.

Glasanje na referendumu, koje zapadne sile ne priznaju, u Lugansku, Donjecku, Hersonu i Zaporožju ušlo je u treći dan i trajaće do 27. septembra, a prema svedočenju stanovnika nekih od ovih oblasti naoružani ruski vojnici idu od vrata do vrata po glasove.

Stanovnica Melitopolja rekla je za BBC da su dvojica lokalnih „kolaboracionista“ došla u pratnji ruskih vojnika u stan njenih roditelja da im daju glasački listić.

„Otac je zaokružio da se protivi pripajanju Rusiji, a majka je pitala šta će se desiti ukoliko budu protiv, a oni su odgovorili ‘Ništa’, ali je ipak zabrinuta“.

Vladimir Putin smenio je generala Dmitrija Bulgakova, zamenika ministra odbrane zaduženog za logistiku, a na njegovo mesto doći će Mihail Mižincev, koji je predvodio rusku opsadu ukrajinskog grada Marijupolja.

Širom Rusije nastavljaju se protesti protiv mobilizacije 300.000 rezervista, koju je ruski predsednik Putin naredio u sredu. Prema informacija grupa za zaštitu ljudskih prava u subotu je uhapšeno više od 700 demonstranta.

Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbijaju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora, prema novom zakonu koje je Putin danas potpisao.

Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski pozvao je ruske vojnike u Ukrajini da se predaju i obećao da će dobiti „civilizovan“ tretman od ukrajinskih vlasti.

„Bolje je da se predaju Ukrajincima, nego da poginu od našeg oružja“, rekao je Zelenski.

Vladimir Putin je upozorio da Moskva raspolaže „različitim oružjem za masovno uništenje“, a Josep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, rekao je za BBC da ruski predsednik „ne blefira“ i da ove pretnje treba shvatiti ozbiljno.

„Sigurno je ovo težak momenat za Rusiju, jer je njihova vojska saterana u ćošak, a Putinova reakcija pretnjama upotrebom nuklearnog oružja je veoma loša“, ocenio je Borelj.

Diplomata je pozvao sve strane da pronađu diplomatsko rešenje, jer će se „u suprotnom, završiti rat, ali nećemo dobiti mir, već novi rat“.


Iako Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da se već prvog dana javilo 10.000 dobrovoljaca, ima i onih koji napuštaju zemlju, jer ne žele da učestvuju u ratu.

Deo Rusa zaputio se u Beograd, koji je od februara jedina neprekinuta vazdušna veza Rusije sa Evropom.

Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Dan 214.

  • Volodomir Zelenski pozvao je ruske vojnike da se predaju i obećao da će dobiti pošten tretman
  • Srbija ne može da prizna rezultate referenduma u okupiranim ukrajinskim oblastima, kaže Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije
  • Pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina upotrebom nuklearnog oružja treba „shvatiti ozbiljno“, kaže Josep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku
  • U četiri ukrajinske oblasti pod proruskom kontrolom u toku je glasanje na nepriznatim referendumima o pripajanju Rusiji – više o referendumima pročitajte ovde
  • Ruski predsednik potpisao je zakone prema kojim ruskim vojnicima koji dezertiraju preti 10 godina zatvora, a strancima koji se bore za Rusiju olakšava se procedura za dobijanje državljanstva
  • Putin smenio generala koji je bio zadužen za logistiku, a na njegovo mesto dolazi general koji je komandovao opsadom Marijupolja
  • Na protestima protiv mobilizacije širom Rusije uhapšeno više od 700 ljudi u subotu – grupe za zaštitu ljudskih prava
  • U Izjumu je završena ekshumacija tela iz masovne grobnice
  • Od početka rata, poginulo je više od 9.000 ukrajinskih boraca, saopštilo Ministarstvo odbrane Ukrajine
  • Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da je poginulo više od 61.000 ukrajinskih vojnika, a da je istovremeno život izgubilo 5.937 ruskih vojnika
Delovi Ukrajine pod kontrolom ruske vojske

BBC

Kako protiču nepriznati referendumi?

Glasanje za pripajanje Donjecka, Luganjska, Zaporožja i Hersona Rusiji ušlo je u treći dan.

Ukrajinski izvori tvrde da vojnici idu od vrata do vrata i prikupljaju glasove.

„Morate usmeno da se izjasnite i vojnik obeleži odgovor na listu koji zadržava“, kaže stanovnica Energodara u Zaporoškoj oblasti za BBC.

Biće „veoma teško“ da se zaustavi održavanje referenduma, jer su ljudi u četiri okupirane oblasti pod pritiskom da „glasaju ispravno“, smatra Aleksandar Rodnjanski, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Ukoliko se ti regioni pripoje Rusiji, Moskva će pronaći povod da proširi ratna dejstva, dodaje on.

„Ruska vojna doktrina je vrlo jasna – svaki napad na Rusiju njoj otvara mogućnost za upotrebu oružja za masovno uništenje, nuklearnog oružja ili bilo čega što žele da koriste“, tvrdi Rodnjanski.

U Hersonu, na jugu Ukrajine, ruski vojnici čuvaju kutije na glasačkim mestima u centru grada.

Učastok v Donecke

Reuters

Glasanje od vrata do vrata je „zbog bezbednosti“, navode ruski državni mediji.

„Glasanje na biračkom mestu biće omogućeno samo 27. septembra“, navodi ruska državna agencija TASS.

Stanovnica Melitopolja rekla je za BBC da su dvojica lokalnih „kolaboracionista“ došla u pratnji ruskih vojnika u stan njenih roditelja da im daju glasački listić.

„Otac je zaokružio da se protivi pripajanju Rusiji, a majka je pitala šta će se desiti ukoliko budu protiv, a oni su odgovorili ‘Ništa’, ali je ipak zabrinuta“.

Iako nema dovoljno dokaza za ove tvrdnje, prisustvo naoružanih ljudi koji sprovode glasanje je u suprotnosti sa tvrdnjama Moskve da je ovo slobodan ili pošten proces.


Srbija ne priznaje referendume, lider Srpske desnice posmatrač glasanja

Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije, poručio je u nedelju da Beograd neće moći da prihvati rezultate referenduma u četiri ukrajinske oblasti pod kontrolom ruskih snaga.

„To bi bilo potpuno suprotno našim nacionalnim i državnim interesima, očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica“, istakao je Selaković na konferenciji za novinare, prenosi televizija N1.

Srbija ipak ima predstavnika među posmatračima na referendumu pošto se Miša Vacić, lider Srpske desnice i bivši zaposleni u Kancelariji za Kosovo i Metohiju pri Vladi Srbije, nalazi u Volgogradu,

Tamo je stigao kao međunarodni posmatrač na poziv administracije Vladimira Putina, saopštili su iz njegove političke organizacije.


Koja su pitanja na referendumu?

  • U nepriznatim samoproglašenim „narodnim republikama“ Lugansku i Donjecku pitanje na listiću je: „Da li podržavate da Rusija anektira republiku kao federalnu jedinicu?“
  • U Zaporožju i Hersonu, na listiću je pitanje „Da li ste za otcepljenje od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i postepenu aneksiju kao federalna jedinica Rusije?“
  • U Lugansku i Donjecku listići su štampani samo na ruskom jeziku
  • U Zaporožju i Hersonu listići su štampani na ruskom i ukrajinskom jeziku

Izvor: TASS


Glasanje je organizovano sa ciljem pripajanja ovih oblasti Rusiji, a iz Kremlja je poručeno da će, u slučaju da ishodi budu pozitivni, te teritorije biti smatrane ruskim.

„Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje“, poručio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, gde je prethodno održan referendum.

I tada su zapadne zemlje proglasile taj čin neligitimnim.

Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

Pripajanjem još 15 odsto ukrajinske teritorije, Rusija će moći da tvrdi da je njena teritorija napadnuta oružjem koje su NATO i druge zapadne zemlje dostavile Ukrajini.

Pozivanjem 300.000 dodatnih vojnika, Rusija može da brani liniju fronta dugu 1.000 kilometara.

Grad Herson, na jugu Ukrajine, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Zaporožje, glavni grad Zaporoške oblasti, čvrsto je u ukrajinskim rukama.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.

Ruskim vojnicima koji odbiju da ratuju preti 10 godina zatvora

Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbiju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora.

Putin je potpisao zakon koji predviđa strože kazne za vojnike – koji je parlament ranije ove nedelje odobrio.

Prethodni zakon je za dezertiranje predviđao pet godina zatvora.

Strože kazne sa nepoštovanje vojne discipline uvode se posle sve više izveštaja da neki ruski vojnici u Ukrajini odbijaju da ratuju, kao i da rezervisti napuštaju zemlju kako bi izbegli mobilizaciju.

Ruski predsednik je potpisao još jedan zakon koji strancima koji se bore na strani Rusije olakšava proceduru dobijanja ruskog državljanstva.

Strani državljani koji potpišu vojni ugovor od najmanje godinu dana moći će da apliciraju za državljanstvo bez uobičajenog uslova da moraju biti rezidenti zemlje pet godina, javljaju lokalni mediji.

Britanski vojnik koga su zarobili Rusi: ‘Tretirali su me gore nego psa’

Ejden Aslin borio se u Marijupolju na strani Ukrajine, kada su ga ruske snage zarobile u aprilu ove godine.

Pet meseci proveo je u samici, a Rusi su se prema njemu odnosili „gore nego prema psu“, kazao je on u intervjuu za list San.

Rekao je da su zatvorenici morali da pevaju rusku himnu svakog jutra.

„A ako je niste pevali kaznili bi vas, prebijali bi vas“, tvdri on.

Opširnije o Ejdenovoj ispovesti možete pročitati ovde.

Protesti širom Rusije, stotine demonstranata uhapšeno u subotu

A woman is arrested by Russian police

Getty Images

Stotine ljudi je uhapšeno na protestima protiv „delimične mobilizacije“ širom zemlje, javljaju organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Prema njihovim podacima, 724 ljudi je privedeno u 32 grada u subotu.

Neustavni protesti su zabranjeni zakonom u Rusiji.

Ali naređenja predsednika Putina o mobilizaciji civila izazvalo je velike proteste u gradovima, a ranije ove nedelje uhapšeno je više od 1.000 ljudi.

Novinska agencija AFP javlja da je u Moskvi jedan demonstrant uzvikivao „Mi nismo topovsko meso“ dok je privođen.

U Sankt Peterburgu, drugom po veličini ruskom gradu, jedan od okupljenih je rekao novinarima: „Ne želim da idem u rat za Putina.“

Sedamdestogodišnja Natalija Dubova rekla je za AFP da se protivi ratu i da se „plaši za mlade ljude koji se šalju na front“.

Neki od uhapšenih u subotu su rekli da su im u pritvoru predati papiri za mobilizaciju i naređeno da se jave u centre za regrutaciju. Iz Kremlja su ranije ove nedelje branili ovakvu praksu rekavši da „nije protivzakonita“.

Sve više mladih Rusa pokušava da napusti zemlju

Na kopnenim granicama sve više mladih Rusa pokušava da napusti zemlju i izbegne mobilizaciju.

Na granici za Gruzijom kolona je duža od 30 kilometara, a ministarstvo unutrašnjih poslova je apelovalo na ljude da ne putuju.

Lokalni ruski zvaničnici priznaju da značajno veliki broja vozila koji pokušavaju da pređu granicu – skoro 2.500 automobila čeka na prelazu.

Ovo priznanje je promena u tonu Moskve, jer je Kremlj do sada navode o Rusima koji beže iz zemlje nazivao „lažnim“.

Veliki je pritisak i na granicu sa Finskom.

Broj Rusa se udvostručio u odnosu na prošlu nedelju, rekao je Mati Pitkaniti portparol granične policije.

Finska vlada je u petak saopštila planove o zabrani ulaska ruskim turistima.

„Cilj je da se značajno smanji broj ljudi koji dolazi u Finsku iz Rusije“, rekao je predsednik Sauli Niniste.

Još nekoliko susednih zemalja, poput Letonije, saopštile su da neće davati azil Rusima koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju.

Međutim, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišela kaže da bi Evropska unija trebalo da dozvoli ulaz ruskim državljanima koji beže iz zemlje.

On je za Politiko rekao da bi EU trebalo da „primi one koji su u opasnosti zbog svojih političkih stavova“.

Istražna komisija UN zaključila je da ruska vojska čini ratne zločine

Predsedavajući Istražne komisije UN Erik Moze rekao je su prikupljeni dokazi o ratnim zločinima koje je ruska vojska počinila u Ukrajini „u ogromnim razmerama“.

Prema njegovim rečima, reč je o silovanjima, mučenjima maloletnika i ubijanju civila.

Istražnu komisija UN osnovao je Savet za ljudska prava u martu, ubrzo posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Prema rečima Mozea, tim UN je obišao 27 naselja, razgovarao sa 150 žrtava i očevidaca i obišao mesta u kojima su držani zatvorenici na teritorijama koje je ukrajinska vojska povratila.

„Na osnovu prikupljenih dokaza, Komisija je zaključila da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini“, rekao je Moze.

Body recovered from mass grave in Izyum, 19 Sep 22

Getty Images
Ukrajina istražuje tela pronađena u masovnoj grobnici na obodu Izjuma

U gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, koji je oslobođen od ruske okupacije, završena je ekshumacija tela iz grobnica otkrivenih posle odlaska ruskih trupa.

Ekshumirano je ukupno 436 tela, većina njih ima tragove nasilne smrti, a 30 pokazuje znake mučenja, kaže Oleg Sinegubov, ukrajinski šef Harkovske oblasti.

„Većina su civili, 21 vojnici. Ima leševa sa užetom oko vrata, vezanih ruku, slomljenih udova i prostrelnih rana. Nekolicini muškaraca su amputirane genitalije“, dodao je.

Prema rečima Sinegubova, masovna grobnica u Izjumu nije jedina.

„Na ovom području pronađena su još najmanje tri takva mesta“, dodao je.


Rusija i Ukrajina: Koji su nuklarni kapaciteti Rusije
The British Broadcasting Corporation

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.