Rusija i Ukrajina: Ukrajina i Rusija razmenjuju optužbe za napad na zatvor pod kontrolom proruskih separatista

Ukrajina poziva da se Ujedinjenim nacijama i Crvenom krstu izda dozvola da istraže smrt ukrajinskih zarobljenika u vojnim zatvorima na okupiranim teritorijama, dok Rusija nastavlja sa napadima širom zemlje. Rusija i Ukrajina razmenjuju optužbe za napad na zatvor u Jelinovki pod kontrolom separatističke Donjecke Narodne Republike (DNR), gde je poginulo više od 50 ukrajinskih zarobljenika.

Proruske vlasti DNR kažu da je zatvor pogođen u ukrajinskom napadu, dok zvanična Ukrajina tvrdi da se mesto našlo na meti Rusije kako bi uništili dokaze o mučenju i ubijanju.

U granatiranju je poginilo 40, a ranjeno je 130 zatvorenika, tvrdi ministarstvo informisanja samoproglašene DNR.

U kaznenom zatvoru Jelenovka smešteni su ukrajinski ratni zarobljenici, među kojima i pripadnici kontroverznog puka Azova, uhapšeni tokom borbi za lučki grad Marijupolj.

Ukrajinska vojska je negirala da je izvršila napad i optužila Rusiju za granatiranje zatvora.

Dok Ukrajinci pokušavaju da povrate kontrolu nad gradom Hersonom, na jugu zemlje, koji je već prvih dana rata pao u ruke ruskih snaga, Rusi sprovode ofanzivu na Bahmut u Donjeckoj oblasti.

• Rusija od početka rata zaradila 97 milijardi dolara na izvozu energenata, EU najveći kupac
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
• Može li Ukrajina da pomogne da se prehrani svet uprkos ratu

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, došao je u crnomorsku luku Odesu kako bi nadgledao prvu isporuku ukrajinskih žitarica posle sporazuma sa Rusijom, uz posredovanje Turske i UN.

Gasrpom, ruski egergetski gigant, gigant prekida isporuku gasa Letoniji – to je poslednja u nizu evropskih zemalja koja se suočava sa ovakvom odlukom.

Još nije jasno da li će sledeće nedelje biti organizovan razgovor šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara, što bi bio njihov prvi od početka rata.

Iz Stejt departmenta saopštili su da je Moskva prihvatila zahtev za telefonskim razgovorom, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova naveli su ranije da će se Lavrov odazvati kad bude imao vremena, dodajući da mu je raspored pun.

Dan 157. – najnovije

• Ukrajinska vojska gađala deo Donjecke oblasti pod proruskom kontrolom, vlasti otcepljenog regiona tvrde da su ubili ukrajinske vojnike koji su bili u zatvoru
• Ukrajina okrivljuje Rusiju za napad i poziva da se omogući istraga koju bi sprovele Ujedinjene nacije i Crveni krst
• Ruska ofanziva na Bahmut u Donjeckoj oblasti, Ukrajinci žele da povrate Herson na jugu
• Britanski ministar odbrane Ben Volas tvrdi da su „propali ruski planovi A, B i C“ u ukrajinskom ratu i da bi predsednik Vladimir Putin mogao ponovo da pokuša da promeni strategiju
• Britanski obaveštajci tvrde da su plaćenici iz odreda Vagner dobili zadatke za određene delove linije fronta, odnosno da se koriste kao regularna ruska vojska
• Američki Senat usvojio rezoluciju kojom se poziva Stejt department da prizna Rusiju kao „državnog sponzora terorizma“
• Isporuka gasa Severnim tokom u Evropu smanjena na jednu petinu kapaciteta od srede, saopštio je Gasprom – više o tome pročitajte ovde
• Ruski energetski gigant prekida isporuku gasa Letoniji.
• Očekuje se da krenu prvi brodovi sa ukrajinskim žitaricama iz crnomorskih luka, Zelenski došao u Odesu

Napad na zatvoru Jelinovki – šta znamo do sada

Upozorenje: Detalji koji slede mogu biti uznemirujući

Ukrajina poziva da se Ujedinjenim nacijama i Crvenom krstu omogući da istraže smrt više od 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika, koji su poginuli u napadu na zatvoru na okupiranoj teritoriji.

Iz Crvenog krsta su zvanično zatražili da im se omogući pristup zatvoru kako bi pomogli u evakuaciji i lečenju ranjenih.

Ukrajina i Rusija razmenjuju optužbe za napad.

Na snimcima, koje su objavili nepotvrđeni ruski izvori, vide se razbijeni kreveti na sprat i ugljenisana tela.

Ostaje nejasno šta se tačno dogodilo u zatvoru u Jelinovki, koji je pod kontrolom separatističke, proruske Donjecke Narodne Republike.

Ukrajina tvrdi da je Rusija izvršila napad u nameri da uništi dokaze o mučenju i ubijanju, dok je predsednik Zelenski opisao je incident kao „namerni ruski ratni zločin“.

Rusija kaže da su kamp pogodile ukrajinske rakete.

Među zatvorenicima su bili pripadnici bataljona Azov, koje je Rusija nastojala da prikaže kao neonaciste i ratne zločince.

Zarobljeni su dok su branili lučki grad Marijupolj na jugu Ukrajine.

U petak, nakon napada na zatvor, ruska ambasada u Velikoj Britaniji napisala je na Tviteru da „pripadnici Azova zaslužuju da budu pogubljeni, ali ne streljanjem ili vešanjem, jer nisu pravi vojnici“ i da „zaslužuju ponižavajuću smrt“.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je zatvor napadnut Himars raketama američke proizvodnje, a Ukrajinu su optužili „namernu provokaciju“.

Ukrajina negira da je izvršila bilo kakve raketne ili artiljerijske udare.

Gasprom obustavlja isporuku gasa Letoniji

Iz kompanije Gasprom, ruskog energetskog giganta, saopštili su da se prekida dotok gasa Letoniji – poslednjoj u nizu evropskih zemalja koja se suočavaju sa takvom odlukom.

Gasprom optužuje Letoniju da je prekršila uslove kupovine, međutim, kompanija nije dala objašnjenje navodnih prekršaja.

Letonija se oslanja na uvoz gasa iz susedne Rusije, ali gas čini samo 26 odsto energetske potrošnje te zemlje.

Države Evropske unije optužuju Rusiju da gas koristi kao oružje u obračunavanju sa sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi.

NATO je ojačao snage u Letoniji i njenim baltičkim susedima Estoniji i Litvaniji, jer taj region vidi kao novo potencijalno žarište sa Rusijom.

Etnički Rusi su velika manjina u baltičkim državama. Te države – koje su nekada bile deo Sovjetskog saveza – planiraju da prekinu uvoz gasa iz Rusije sledeće godine.

Gasprom je velikim rezom prekinuo dotok gasa u Evropu preko Severnog toka, smanjujući kapacitet na 20 odsto.

EU odbija zahteve Rusije da zemlje članice plaćaju gas u rubljama, a ne u evrima. EU kaže da ne u ugovorima ne postoji takav uslov.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru i sve strožih zapadnih sankcija, Gasprom je obustavio dostavu gasa Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj, Danskoj i Holandiji zbog toga što gas nisu kupovale u rubljama.

EU sada pokušava da poveća uvoz iz drugih mesta, poput tečnog naftnog gasa iz Norveške, Katara i Amerike.

Institut za proučavanje rata: Rusi su se možda usredsredili na Bahmut

Američki institut za proučavanje rata (ISV) procenjuje da će se ruske trupe verovatno koncentrisati na ofanzivu na Bahmut, smanjujući intenzitet pokušaja da zauzmu Seversk.

Ukrajinski Generalštab je izvestio o napadima ruske vojske na Bahmut, ali da su odbijeni.

ISV vidi udare na ukrajinske položaje u blizini Harkova kao moguće znake priprema za novu ofanzivu na drugi najveći ukrajinski grad sa severa i severoistoka.

U jugozapadnom sektoru fronta, u Hersonskoj oblasti, Rusi, prema ISV, verovatno gube teritoriju.

Zašto je važan most u Hersonskoj oblasti?

Ukrajinska vojska je nekoliko dana zaredom granatirala Antonovski most, strateški važan most koji povezuje desnu i levu obalu Dnjepra u oblasti Hersona koju je zauzela ruska vojska.

Prvi put most je pogođen 19. jula, da bi usledili novi napadi, a za poslednji Ukrajinci kažu da je bio „filigranski precizan“.

Saobraćaj na Antonovskom mostu preko Dnjepra u Hersonskoj oblasti sada je obustavljen, rekao je predstavnik proruske administracije u Hersonu Kiril Stremusov.

Iako su prethodnih dana govorili da most nije oštećen, lokalne proruske vlasti sada priznaju da je potrebna popravka.

„Most je oštećen, ali nije nije uništen. Sada ima novih rupa“, rekao je Stremusov za rusku državnu agenciju TASS.

Snimak posledica najnovijeg granatiranja:

Ось як виглядає зараз Антонівський міст після удару ЗСУ. Відео опублікувало херсонське видання «Мост» pic.twitter.com/YmGe4LhVV9

— hromadske (@HromadskeUA) July 27, 2022

Ako most bude uništen, ruske jedinice u gradu će ostati bez logističke podrške.

Ruske snage su već u prvim danima rata uspeli da zauzmu Herson i uspostave vlast.

Ključni faktor uspeha tada je bila kontrola mostova, koji su, u prisustvu tako velike vodene prepreke kao što je reka Dnjepar, od strateškog značaja za brzinu ofanzivnih dejstava.

Iako je ukrajinska vojska uspela da zaustavi dalje napredovanje na Nikolajev i čak da odbaci Ruse, zadržala je uporište na desnoj obali Dnjepra.

Postoje samo tri prelaza preko Dnjepra u Hersonskoj oblasti: Antonovski most, u blizini Hersona, železnički most Antonovski udaljen šest kilometara i brana kod hidroelektrane u Novoj Kahovki na oko 70 kilometara.

Kahovsku hidroelektranu Rusi su zauzeli odmah 24. februara – u njenoj blizini počinje Severnokrimski kanal, čija je deblokada bila jedan od glavnih ciljeva Rusije.

Antonovski most se smatra ključnim – najveći je i najbliži Hersonu.

Ovaj most je izgrađen 1985. godine, dužina je 1.366 metara, širina 25 metra.

Most prelazi preko Dnjepra i njegove leve pritoke Konke.

Ruska vojska je uspela da zauzme ovaj most drugog dana rata – 25. februara.

Zašto ukrajinska vojska nije digla u vazduh Antonovski most u prvim danima invazije jedna je od misterija te etape rata.

Većina vojnih posmatrača rekla je da je uništavanje mostova bilo deo odbrambenih planova za jug Ukrajine i uvežbavano je tokom vežbi.

Mogući razlog što je Antonovski most opstao 24. i 25. februara mogao bi biti opšti haos prvih dana rata, kao i teško kretanje civila preko njega.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk