Rusija i Ukrajina: UN pozvale Moskvu da povuče trupe, u Evropi se održavaju akcije solidarnosti sa Ukrajincima

U danu kada se obeležava godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, a kraj sukoba nije na vidiku, niti se razgovara o eventualnim mirovnim pregovorima, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poručio je da će „ovo biti godina pobede Ukrajine“.

Dok je skupština UN na posebnoj sednici usvojila rezoluciju kojom se Rusija poziva da prekine neprijateljstva i povuče trupe iz Ukrajine, Američki institut za proučavanje rata (ISV) u redovnoj analizi konstatuje blago napredovanje Rusa u tri pravca na istočnom frontu: u Bahmutu, kod Avdijevke i kod Marinke.

Kijev je saopštio da Rusija pojačava napade na frontu sa namernom da iscrpi ukrajinske snage.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski obratio se Ukrajincima na dan prve godišnjice rata.

„Milioni nas su 24. februara napravili izbor: ne bela zastava, već plavo-žuta zastava. Ne bekstvo, već susret. Susret sa neprijateljem. Otpor i borba“,

„Ovo je bila godina bola, žaljenja, vere i jedinstva. I ovo je godina naše neuništivosti. Znamo da će ovo biti godina naše pobede!“, rekao je Zelenski.

Dopisnik BBC-ja iz Rusije Stiv Rozenberg analizirao je da li će od ishoda rata u Ukrajini zavisiti i politička sudbina predsednika Rusije Vladimira Putina – više pročitajte ovde.

• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner

Na današnji dan, pre godinu dana, Rusija je započela invaziju u punom obimu na susednu Ukrajinu, što je izazvalo najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Od tada su desetine hiljada ljudi poginule, čitavi gradovi su uništeni i milioni su pobegli iz zemlje.

Više o tome čitajte ovde.

Kina je predstavila mirovni dokument, pozivajući zaraćene strane za pregovarački sto.

Ukrajina: „Naših 10 velikih pobeda u godini rata“

Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je listu 10 najvećih pobeda Oružanih snaga i građana u prvoj godini rata.

Prema ukrajinskoj vojnoj komandi, na tom spisku su između ostalog:

• uspešna odbrana Kijeva, Černigova, Sumija i Harkova u februaru-aprilu 2022.
• masovni otpor civila ruskoj vojsci na teritorijama koje je Moskva privremeno okupirala
• povlačenje ruskih trupa iz Kijevske, Černigovske i Sumske oblasti u martu-aprilu 2022.
• uništenje vodećeg broda ruske Crnomorske flote, raketne krstarice „Moskva“ – u aprilu 2022. (o tome pročitajte ovde)
• izbacivanje ruskih jedinica sa Zmijskog ostrva u Crnom moru – jun 2022 (više o tome pročitajte ovde)

Dan 366.

• Više od 8.000 civila poginulo u Ukrajini od početka rata – Ujedinjene nacije
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• U novoj rezoluciji, UN pozvale Rusiju da odmah povuče trupe iz Ukrajine
• „Ovo će biti godina naše pobvede“, poručio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski
• Kina predstavila mirovni plan, pozivajući Rusiji u Ukrajinu za pregovarački sto
• Ruski parlament potvrdio suspenziju sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja
• Putin je napravio veliku grešku suspendujući sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, kaže Bajden
• Šta je sve Putin rekao u obraćanju Federalnoj skupštini pročitajte ovde.
• BBC Tim za proveru činjenica je analizirao govor ruskog predsednika što možete pročitati ovde
• Ukrajinske vojne vlasti tvrde da je od početka rata Rusija izgubila oko 143.000 vojnika
• Grupa profesora Univerziteta u Beogradu traži da se Putinu oduzme počasni doktorat, piše list Danas

Kina poziva zaraćene strane na pregovore

Kina je pozvala na nastavak mirovnih pregovora kako bi se okončao rat u Ukrajini, pošto se i dalje predstavlja kao neutralna strana u sukobu.

U dokumentu od 12 tačaka, Peking je naglasio protivljenje upotrebi nuklearnog oružja.

U prvoj tački se poziva na poštovanje suvereniteta svih država.

Peking poziva i da se napusti „hladnoratovski mentalitet“ tako što će ukinuti „sve jednostrane sankcije koje nije odobrio Savet bezbednosti UN“.

U dokumentu se između ostalog traži i da se odmah prekinu neprijateljstva, da počne rešavanje velike humanitarne krize, kao i da se zaštite sva nukelarna postrojenja.

Amerika i njeni saveznici kritikuju Kinu što odbija da osudi rusku invaziju.

Ruski predsednik Putin se u sredu sastao u Moskvi sa visokim kineskim spoljnopolitičkim zvaničnikom Vang Jijem i rekao da je saradnja sa Pekingom „važna za stabilizaciju međunarodne situacije“.

Najviši kineski diplomata Vang Ji izneo je stavove o pristupima „političkom rešenju“ u Ukrajini, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Portparolka Marija Zaharova dodaje u saopštenju da se nije razgovaralo o posebnom „kineskom mirovnom planu“.

Vang je tokom vikenda na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da će Kina uskoro objaviti dokument koji se odnosi na mirno rešenje sukoba u Ukrajini.

Ukrajinska otpravnica poslova (diplomata nižeg ranga koja vrši dužnost ambasadora) u Pekingu, Žana Leščinska, rekla je da dokukment pokazuje želju Kine da bude uključena u globalne napore da se zaustavi rat u Ukrajini.

Ali je rekla i da Kina treba da razgovara sa obe zemlje, dodajući da do sada nije razgovarala sa Ukrajinom.

Da li je bezbednost Moldavije ugrožena?

Saopštenje ruskog Ministarstva odbrane o navodnom planu Ukrajinaca da izvedu vojnu akciju u Pridnestrovlju i da za to optuže Rusiju, uznemirila je lokalno stanovništvo, a moldavske vlasti primoralo da reaguju.

„Državni organi ne potvrđuju informacije koje je jutros objavilo Ministarstvo odbrane Rusije.

„Pozivamo na smirenost i da slušate samo proverene informacije organa Republike Moldavije“, navodi se u saopštenju moldavskih vlasti.

Rusija je i u nekim ranijim slučajevima najavljivala slične „sabotaže“ Kijeva, kao što je upotreba hemijskog oružja ili „prljavih bombi“.

Nijedna od tih tvrdnji nije potvrđena.

Moldavske vlasti smatraju akcije Rusije pokušajem destabilizacije situacije u zemlji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je početkom februara rekao da bi Moldavija mogla da postane „sledeća Ukrajina“.

Moldavska predsednica Maja Sandu je sredinom februara rekla da je Ukrajina Kišinjevu predala obaveštajne dokumente iz kojih proizilazi da Rusija priprema „subverzivne akcije“ u Moldaviji.

„Oduzeti Putinu počasni doktorat“ – grupa profesora beogradskog Univerziteta

Grupa profesora Univerziteta u Beogradu objavila je inicijativu da nadležna tela i Senat Univerziteta pokrenu postupak oduzimanja počasnog doktorata predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, piše list Danas.

Putin je dobio počasni doktorat 16. marta 2011. godine jednoglasnom odlukom Senata Univerziteta, a na inicijativu Pravnog fakulteta u Beogradu „za izuzetan doprinos od nacionalnog značaja“.

„Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu, užasavajući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih, i besomučno uništavanje suverene zemlje, u navedenim okolnostima ‘izuzetan doprinos od nacionalnog značaja’ kao razlog za dodelu počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem sa kojim je počasni doktorat Univerziteta u Beogradu ovom licu dodeljen“, piše u inicijativi grupe profesora.

Dodaje se da „dodela počasnog doktorata uopšte nije imala nikakvu naučnu, već isključivo političku motivaciju“.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]