Fenomen izvinjavanja pred kamerama u Rusiji uzima sve više maha – oproštaj za svoje postupke javno traže demonstranti, tiktokeri, TV zvezde, ali i državni službenici.
BBC objašnjava kako se u Rusiji formirala kultura pokajničkih video-obraćanja i kako policija koristi sram i krivicu za progon političkih neistomišljenika.
- „Veliki brat” vreba demonstrante na ulicama Moskve
- „Stasala je generacija koja ne zna za strah” – kako su se zatalasali protesti u Rusiji
- Da li protesti zbog Navaljnog ugrožavaju Putina
Na dan skupa podrške ruskom opozionaru Alekseju Navaljnom 23. januara, povodom njegovoh hapšenja po sletanju u Rusiju, stanovnica Pskova Jekaterina Beljajeva okačila je dva video-snimka na društvenu mrežu TikTok.
Prvi video je necenzurisan i na njemu se čuje kako ona kroz prozor automobila viče: „J***ni policajci“.
Na drugom snimku, Beljajeva na ivičnjak ispred zgrade Federalne službe bezbednosti stavlja paket sa kompletom posteljine sa natpisom Oprati do sutra, aludirajući na istraživanje tima Navaljnog o mogućoj umešanosti ruskih bezbednjaka u trovanje, koji su mu otrov navodno stavili u donji veš.
„Na mom kanalu ranije nije bilo političkog sadržaja, ali je u januaru TikTok postao mesto na kojem sam mogla da čujem istinite vesti, za razliku od javnog servisa“, objašnjava Beljajeva vlastiti postupak.
„Bila sam revoltirana kršenjem ljudskih prava u slučaju Navaljnog – ne doživljavam ja njega kao političara koji treba da bude na čelu države, nego mi ga je bilo žao, onako ljudski“.
Iako je Beljajeva ubrzo obrisala snimke, izgleda da je već bilo kasno – na društvenim mrežama počela su da joj stižu pitanja gde se to mogu pogledati snimci o federalnom pranju veša.
To ju je navelo na sumnju da se policija zainteresovala za obrisane sadržaje.
Policija je na kraju uspela da pribavi ove snimke kontaktirajući TikTok, a video su delili po internet grupama koje mahom okupljaju stanovnike Pskova.
Devojka je ubrzo dobila i poziv na informativni razgovor.
Na ispitivanju je bilo troje policajaca, a Beljajeva je optužena za uvredu službenog lica.
„Na mene su vršili psihološki pritisak, ali to nije ništa novo, stalno to rade.
„Posle pismenih objašnjenja i saslušanja, potpukovnik mi je, čini mi se, rekao – pa, Kaća, hajde da se izviniš pred kamerom“.
U sobu je ušla devojka sa profesionalnom kamerom, za koju su rekli da je iz MUP-ove službe za odnose sa medijima.
„Ma daj da te snimimo, to će ti biti plus na sudu, a i dobro je za karmu“, uporno ju je ubeđivao policajac.
- Aleksej Navaljni – najglasniji Putinov kritičar
- Spotovi podrške Putinu, a učesnici nekad i ne znaju šta snimaju
- Aleksej Navaljni krivi Putina za trovanje
Video njenog izvinjenja policija je kasnije objavila na društvenim mrežama, uz propratni tekst:
Na društvenim mrežama često srećemo smele korisnike.
Neki im se dive, ali zapamtite, u životu nije uvek sve tako.
Dok jurite za hajpom, što je zamka u koju je lako upasti u ovim turbulentnim vremenima, ne zaboravite da svako od nas snosi odgovornost. Evo jednog primera iz Pskova.
Beljajeva je pristala i izvinila se pred policajcima koji se spominju u prvom obrisanom videu.
„Zatim mi je rekao: ‘Hajde još jedan da snimimo za FSB, šta, nije ti valjda teško’?“.
Devojka kaže da joj je postalo neprijatno.
„To je bilo psihički teško, posebno pred FSB-om…
„Ništa loše nisam uradila.
„Okej, šala nije uspela, ali u tome nema elemenata krivičnog dela. Zašto sam, pobogu, dužna da se izvinjavam ako nisam nikoga lično uvredila?“, pita se Jekaterina u razgovoru za BBC.
Ipak, na kraju je snimila video.
Posle nekog vremena, snimci u kojima se Beljajeva izvinjava osvanuli su u gradskim internet grupama, iako joj je u policiji rečeno da su snimci isključivo za službenu upotrebu.
Revoltirana devojka ponovo je otišla u policiju da pita zašto su to uradili.
„Potpukovnik sa kojim sam razgovarala iskolačio je očima“, prepričava.
„Pokazala sam mu jednu od grupa na društvenoj mreži VKontakte na kojoj su se našla moja izvinjenja.
„Prvo je počeo nešto da trabunja o montaži, a zatim je obećao da će to srediti, međutim snimci i dalje nisu uklonjeni“.
Ovo što se dogodilo Jekaterini Beljajevoj samo je jedan u nizu slučajeva izvinjenja pred kamerama koja su u 2021. u Rusiji postala uobičajena praksa.
- Putinov prijatelj i oligarh Rotenberg tvrdi – palata na Crnom moru je moja
- Luksuz, buđ i lažni zidovi „Putinove palate“
- Mračna strana života milijardera
„Poprilično ponižavajuća praksa“
Antropološkinja Aleksandra Arhipova, viša naučna istraživačica Škole za savremene humanističke studije, kaže za BBC ruski servis da je cilj ovakvih snimaka stavljanje na stub srama.
„Rituali krivice i srama pojavljuju se u kulturama kada niknu sumnje u postojeće norme koje je onda potrebno hitno zaštiti. Tada se ne poručuje samo da je kršenje tih normi loše, nego se time poručuje i kako će proći oni koji su ih narušili“, objašnjava Arhipova.
Fenomen objavljivanja pisanih izvinjenja u Rusiji najčešće povezuju sa Kavkazom, a naročito Čečenijom i njenim liderom Ramzanom Kadirovim.
Ipak, dodaje Arhipova, ovakava praksa nije poznata samo na Kavkazu i u Rusiji.
Sociolog Aleksej Titkov, saradnik Moskovske više škole društvenih i ekonomskih nauka, objavio je rad o tome kako su ove ritualne krivice i srama koristile zaraćene strane oružanih sukova u Ukrajini.
Primera radi, u februaru 2014. u ukrajinskom gradu Ljvov, pripadnici specijalnih jedinica MUP-a Ukrajine morali su na kolenima da traže oproštaj od stanovnika na mestu gde su se održavali protesti tokom Narandžaste revolucije.
U oktobru iste godine, luganska televizija prikazala je snimke javnog bičevanja lokalnih kozaka.
Sociološkinja Irina Kosterina, programska koordinatorka Fonda Genriha Belja i ekspertkinja za severni Kavkaz, saglasna je da sam postupak javnih izvinjenja nije otkriće Kadirova.
„Ono postoji u mnogim kulturama, posebno u takozvanim kulturama časti, gde čast uživa posebno mesto među moralnim vrednostima“, objašnjava Kosterina.
„Tu spadaju, na primer, mnoge azijske zemlje u kojima se smatra strašnim i ponižavajućim kad neko okalja ugled“.
Tema pokajanja pred kamerama počela je aktivno da se obrađuje u Rusiji zbog onog što se događa u Čečeniji.
Prvi slučaj javnih izvinjenja koji je imao odjeka dogodio se u decembru 2015. godine Ajšati Inajevoj, zaposlenoj u rehabilitacionom centru.
Inajeva je poslala glasovnu poruku na Vocapu, u kojoj se požalila na razmetljivost Kadirova i siromaštvo Čečena.
Na kraju, dobila je poziv da se sastane lično sa Kadirovim i čečenskim službenicima.
Taj sastanak su emitovali na čečenskoj nacionalnoj televiziji „Grozni“.
Žena pognute glave koja je jedva odvajala pogled sa poda, kazala je da joj se pomutio um i povukla je izgovorene reči.
Kroz nekoliko dana još jednog Čečena stavili su pred kameru.
Adam Dikajev snimljen je kako hoda na traci za trčanje bez pantalona i peva pesmu Moj najbolji drug je predsednik Putin.
Tako je kažnjen jer je kritikovao ponašanje Kadirova na društvenoj mreži Instagram.
„Kadirov dosta vremena provodi na Instagramu i polaže velike nade u vizuelni način komunikacije kao sredstvo ideološke vladavine u republici“, objašnjava sociološkinja Kosterina.
„Ovo je mera moralnog zastrašivanja ljudi jer je sam postupak prilično ponižavajući. Vidi se da oni to ne rade dobrovoljno, nego prinuđeno“.
Kosterina napominje da se po ljudima koji se nađu u tim pokajničkim klipovima vidi da su ih tukli: „Ili ćeš pristati na taj ponižavajući postupak ili ti sledi još više ponižavajuće fizičko nasilje“.
Čečenski publicisti Rizvan Ibrahimov i Abubakar Didijev 2016. godine pozvani su na sastanak Kadirova sa istoričarima i piscima na kojem su kritikovili njihov rad – na kraju su se izvinili pred kamerama.
Ibrahimov je kasnije saopštio da su ga pre sastanka mučili strujom.
A prošle godine se u pojedinim kavkaskim internet grupama pojavio video u kojem moderator jedne opozicione grupe seda na flašu.
Javna izvinjenja i sramoćenja u programima uživo postali su praksa i u drugim republikama severnog Kavkaza.
Opozicioni portal „Kavkaski čvor“, koji je blokiran u Rusiji, vodi posebnu hroniku u kojoj sakuplja takve slučajeve.
Hronika pokazuje da razlog za izvinjavanje ne mora biti samo kritika na račun Kadirova ili nekog državnog službenika, nego i prekršaji poput pucnjave u vazduh na svadbama, oštećenja školske ograde i bavljenje gatanjem i vračanjem.
Kako Rusija kontroliše internet
„Ne budi kao Vasja“
Postepeno je fenomen javnih izvinjenja zahvatio čitavu državu – u poslednjih nekoliko godina objavljeno je na desetine videa na kojima se Rusi kaju za svoje prestupe.
Poznate ličnosti počele su da traže oproštaj pred kamerama.
Zvezde kanala TNT su se 2017. izvinile stanovnicima Ingušetije zbog šale na račun lokalne eskort devojke.
Reper Gnojni snimio je video u kojem je zatražio oproštaj od Čečena, Kineza i Jermena.
Posle saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom javno se obratio i glumac Mihail Jefremov.
- „Hoćeš u carstvo nebesko? Padni na kolena i pokaj se!” – Strašan život dece u manastiru igumana Sergeja
- Ko je ruski istoričar osuđen za seksualno zlostavljanje
Fenomen nije zaobišao ni državne službenike – zaposleni u Ministarstvu prirodnih resursa Krasnodarskog okruga, Sergej Kravec, u februaru ove godine morao je da se izvini sudijama koje je optužio za korupciju.
Ova kultura ušla je u svakodnevicu i običnih Rusa – habarovski taksisti su 2017. terali putnike koji nisu imali da plate vožnju da se umiju zelenom tečnošću.
Kako je snimak postao viralan, nepoznate osobe pronašle su jednog od vozača i snimile video na kojem se on umiva istom tom tečnošću.
Mic po mic, metodu javnih izvinjenja usvojili su i služba za medije Ministarstva unutrašnjih poslova i Istražni odbor Rusije.
Prema zapažanjima antropološkinje Aleksandre Arhipove, snage bezbednosti se sa posebni žarom bore protiv lažnih vesti.
Od kako je počela pandemija korona virusa na takvim snimcima pojavljivali su se ljudi koji su polemisali o glasinama u vezi sa bolešću.
Jednu stanovnicu Irkutskog okruga, Jevgeniju Njekrasovu, u aprilu 2020. optužili su da širi lažne vesti jer je u fitnes grupi na Vocapu govorila o dijagnozi glavne lekarke lokalne bolnice.
Od žene su zatražili da se izvini lekarki.
Njekrasova je kazala medijima da je htela da joj se izvini lično, ali ju je policija nagovorila da snimi video jer se lekarka navodno nalazila u samoizolaciji.
Poput pskovske tiktokerke Jekaterine Beljajeve, koja se izvinila FSB-u za video o pranju veša, Njekrasova nije ni pretpostavila da će se snimak naći na lokalnoj televiziji i po internet grupama.
Ženu su kaznili u maju sa 30 hiljada rubalja zbog širenja lažnih informacija, a početkom 2021. kaznu su odložili.
Slične videe MUP je snimao i u drugim regionima – stanovnik Dmitrova javno se pokajao zbog onoga što je rekao na društvenim mrežama o obolelima u Uljanovskoj oblasti, dok se stanovnik Buguljme izvinio za poruke o zaraženima Kovidom-19 u Kazanju.
Arhipova i nekoliko njenih kolega su 2020. objavili rad „Putevi ruske infodemije“, u kojem su proučili pokajničke videe ljudi optuženih za širenje lažnih informacija.
„Pouzdano znamo za najmanje 15 takvih slučajeva u februaru, martu i aprilu 2020. godine.
„Snimci izvinjenja su postavljani na sajt MUP-a, a u minimum dva navrata emitovali su se na lokalnim televizijama“, navodi se u radu,
„Štaviše, na osnovu saopštenja za medije MUP-a lokalna štampa pisala je članke o tužnoj sudbini onih koji šire lažne vesti, pozivajući građane da ne budu kao Vasja – i ovo je još jedan primer rituala krivice i srama“, ističu autori.
Ko je Vladimir Putin – najdugovečniji lider savremene Rusije
Na meti policije našli su se i tiktokeri.
Tinejdžer iz Čite u junu se izvinio za video koji je zainteresovao policiju, a na kojem se vidi kako pali cigaretu na sveću u hramu.
„Jednostavno sam to uradio za sebe, iz čiste gluposti.
„Nikoga nisam hteo da vređam. Izgleda sam glup. Prvo kažem hop, pa tek onda skočim“, rekao je.
Kasnije mu je sud odredio društveno-koristan rad.
A u februaru policija je zadržala tiktokera koji je poluodeven plesao ispred Mamajevog Kurgana u Volgogradu.
Protiv blogera pokrenut je krivični postupak.
Na njegovom profilu pojavio se snimak sa najiskrenijim izvinjenjima, a lokalni odsek MUP-a objavio je još jedan zaseban video.
Antropološkinja Arhipova smatra da su izvinjenja pred kamarema postala najpogodnija mera za rešavanje problema van suda jer se vrlo lako sprovode:
„Nemamo zakon koji od Navaljnog pravi tabu temu, zato je nedopustivo osuditi čoveka jer je na snegu napisao Navaljni.
„Dakle, primeniće se nešto drugo.
„Isto tako nema zakona koji zabranjuje ruganje FSB-u, zato će se, ako neko to radi, primenjivati ovakvi ponižavajući video snimci“.
Sestre Hačaturijan: Suđenje koje je šokiralo Rusiju
„Nećeš podržavati onog koji bleji pred kamerom“
Do leta 2020. godine praksa javnih izvinjenja se toliko proširila da je usvojena i u inostranstvu.
Ruski portal Mediazona detaljno je pisao o tome kako je policija u Belorusiji masovno prisiljavala učesnike protesta protiv predsedničkih izbora na kojima je zvanično pobedio Aleksandar Lukašenko da se izvinjavaju pred kamerama.
Kada su u januaru u Moskvi i u drugim gradovima počeli protesti podrške Alekseju Navaljnom na kojima je bilo više hiljada ljudi, ispostavilo se da se ruskim snagama bezbednosti ipak dopao beloruski pristup.
Snimke izvinjenja učesnika mitinga 23. januara, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Istražni odbor Ruske Federacije počeli su da izbacuju jedan za drugim.
BBC je već pisao o tome da su video-snimke pravili demonstranti optuženi za napade na policiju tokom protesta u Moskvi.
Snimci se prave po ustaljenom obrascu, a najčešće imaju tri dela – na početku se gledaocima prikaže samo prekršaj, onda agresivno hapšenje i na kraju prestupnik koji se duboko kaje.
U pokajničkim snimcima, optuženici pozivaju ljude da ne dozvole sebi takve greške.
Sličan je snimak izašao sa osamnaestogodišnjim tiktokerom Konstantinom Lakejevim u glavnoj ulozi koji, u sada već dobro poznatoj sceni, napada automobil FSB-a na moskovskom Cvetnom bulevaru.
„Molim sve koji imaju veze sa ovim da mi oproste – i državni službenici, i policajci, ma svi koji i imaju i nemaju veze sa ovim.
„Ovako nešto više se nikada neće ponoviti“, govori mladić u videu.
Slične su video-snimke kačili i organi bezbednosti u drugim regionima – Krasnodarski kraj i Sankt-Peterburg.
A u emisiji „60 minuta“ na javnom servisu nedavno su prikazana izvinjenja rostovskog tinejdžera koji je na društvenim mrežama prokomentarisao ponašanje policije.
„Nisam shvatio da bi ovaj tekst i njegovo objavljivanje mogli da imaju dalekosežne posledice po društvo“, kaže tinejdžer u snimku postavljen ispred oglasne table „Tinejdžer i zakon“.
U pojedinim slučajevima klipove izvinjenja nisu objavile službe za medije snaga bezbednosti, nego provladini telegram kanali, kao što je kanal Kremljevska pralja.
Dmitrij Piskunov, advokat OVD-Info i bivši šef severnokavkaskog ogranka Komiteta protiv torture, podseća da se Rusijom odavno raširila praksa snimanja samog hapšenja, kada maskirane snage bezbednosti drže osumnjičene, a oni tada priznaju krivicu.
Međutim, ovakva praksa se uglavnom koristila kada su u pitanju dela sa ozbiljnim medijskim potencijalom – redimo, prilikom istrage terorističkih napada, kaže advokat.
Što se tiče trenutnog talasa pokajničkih videa, prema mišljenju Piskunova, ovakvo sredstvo ne samo da učvršćuje dokaze o krivici čoveka koji sam prizna zločin, nego se može koristiti i u propagandne svrhe.
Sam čin izvinjenja neizbežno utiče na to koga ćemo javno podržati, podvlači antropološkinja Arhipova.
„Podržaćeš nesalomljivog opozicionara, ali nećeš podržati čoveka koji bleji pred kamerom i govori kako nije u pravu“, objašnjava.
Zapravo, za sada nema kampanje javne podrške onima koji su optuženi 23. januara, kao što je to bio slučaj sa krivičnim delima za masovne nerede 2012. i 2019. godine.
Zato će trend javnih izvinjenja samo rasti, smatra Arhipova i dodaje da možemo očekivati da će oproštaje tražiti i učesnici potencijalnih prolećnih protesta koje planira opozicija.
„Država počinje da se zasniva na moralnim i verskim normama“
Visoki ruski zvaničnici i bezbednosni službenici do sada nisu kritikovali praksu javnih izvinjenja, niti su procenjivali njenu zakonitost.
Prema rečima advokata OVD-Info Piskunova, u teoriji se prisiljavanje na izvinjenje, posebno ako dolazi od zaposlenog prilikom njegove realizacije, može klasifikovati kao zloupotreba službenog položaja ili njegovo prekoračenje.
Pored toga, Piskunov smatra da se ovakav pritisak može oceniti kao napad na slobodu govora.
U Rusiji slučajevi prisiljavanja na pokajničke snimke nisu istraženi.
Početkom godine, organizacija Pravna inicijativa zatražila je od Strazbura da proceni ovaj fenomen, te je uputila tužbu Evropskom sudu za ljudska prava (ESLjP) u slučaju stanovnika Ingušetije, Rustama Ljanova.
Stric Ljanova, Ibrahim, u jesen 2018. snimio je video poruku Junus-Beku Jevkurovu, tadašnjem prvom čoveku Ingušetije.
U snimku je kritikovao vlast zbog odluke, koja je potresla republiku, da deo ingušetske zemlje preda Čečeniji.
Ibrahim Ljanov živi u Evropi, a u Ingušetiji su, mesec dana nakon objavljivanja snimka, njegovog nećaka Rustama posetili naoružani ljudi u crnom.
Iz tužbe sledi da su ga strpali u kola, da mu nisu dali čak ni da se obuje, te da su mu stavili povez na oči, odvezli ga na saslušanje i zapretili okrutnim obračunom.
Posle ovoga zatražili su od njega da se pred kamerom izvini u stričevo ime Junusu-Beku Jevkurovu i predsedniku ingušanske vlade Zelihmanu Jevlojevu.
Onda su ga otmičari izbacili na benzinskoj stanici i posavetovali ga da se ne žali nadležnima, ali je on to ipak uradio.
Pitanje otmice muškarca u Rusiji nije ni pokrenuto.
Takođe, identitet otmičara i dalje nije poznat, iako barem jedan od njih, prema iskazu Ljanova, nije skrivao da pripada grupi policijske uprave Malgobek.
U tužbi se navodi da su otmičari prekršili pravo Ljanova na slobodu govora.
On i njegovi advokati smatraju da je prisiljavanje na izvinjenje imalo otrežnjujući efekat ne samo na porodicu Ljanova, nego i na sve one koji bi hteli javno da ustanu protiv postupaka ingušenskih vlasti.
Procvat kulture prisilnih izvinjenja i rituala krivice i srama predstavlja alarmantan signal društvu, smatra antropološkinja Arhipova.
„Brzo i lako pribegavanje okrutnim obračunima dovodi do loših posledica“, ocenjuje ona.
„To znači da društvo ka rešavanju problema ide putem moralnih pritisaka, a ne pravno, što dovodi do njegove arhaizacije.
„Ovo ukazuje da država počinje da se zasniva na moralnim i verskim normama, a ne na zakonu“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
