Predsednik Rusije Vladimir Putin želi da u novom, promenjenom ustavu brak bude definisan kao zajednica muškarca i žene.
Ovakav stav isključuje mogućnost uvođenja istopolnih bračnih zajednica.
Ova odredba nalazi se među amandmanima koje je predložio Putin, a o tome će se izjasniti i građani.
- Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
- Koliko su zaista saglasne Rusija i Srbija
- Ko je novi premijer Rusije Mihail Mišustin
Kritičari ovakve i slične Putinove poteze u vezi sa promenom ustava vide kao njegov pokušaj da zadrži vlast i posle isteka mandata 2024. godine.
U Putinovom paketu predloga nalazi se i proglas o tome da stanovnici Rusije veruju u Boga, kao i kazna za odricanje od bilo kog dela teritorije zemlje.
Ovaj teritorijalni amandman ojačao bi poziciju Rusije na Krimu – delu ukrajinske teritorije koja je aneksirana 2014. godine – kao i Kurilskim Ostrvima oko kojih se Kremlj spori sa Japanom od završetka Drugog svetskog rata, navodi Vladimir Maškov, stručnjak koji je učestvovao u pisanju predloga novog ustava.
Populisti će dobiti aplauze javnosti
Stiv Rozenberg, BBC dopisnik, Moskva
Zašto Vladimir Putin odjednom ima potrebu da sve ove stvari zapiše u ruski ustav?
To manje održava trenutno stav društva o pomenutim pitanjima, a više ima veze sa stvaranjem tema za debatu koje bi sakrile pravi razlog za promenu ustava. A to je pravna osnova za predsednika Putina da ostane na poziciji moći i posle 2024, ako ne kao predsednik, onda u nekoj drugoj ulozi.
Među predloženim promenama koje se nisu našle u centru pažnje državnih medija je i ubacivanje u ustav i malo poznatog tela koje se zove Državni savet.
Veruje se da bi Putin upravo iz tog tela mogao da crpi moć u budućnosti.
Ostali amandmani ojačaće moć predsednika.
Ali pošto je Putin odlučio da želi da građani Rusije glasaju o ovim predlozima, sada mora da pronađe način da motiviše ljude da budu uzbuđeni zbog ovih promena, a glasanje je zakazano za 22. april.
I tu stupaju na scenu populistički slogani i teme poput Boga, porodice i braka, kao i obećanja o penzijama i platama.
Putin je predloži i amandman o „istorijskoj istini“, kako bi se zaštitila „velika dostignuća naroda u odbrani Otadžbine“.
On tvrdi da se bori protiv stranih pokušaja da se umanji velika žrtva koju je SSSR podneo u Drugom svetskom ratu. U borbi protiv nacističke nemačke poginulo je oko 27 miliona stanovnika SSSR-a.
Putinu je ovo četvrti mandat na funkciji predsednika i dominantna je figura ruske političke scene u poslednjih 20 godina.
Njegov boravak na najvažnijim funkcijama u Rusiji obeležili su oživljavanje simbola iz sovjetskog vremena, konzervativne vrednosti i uticaj Ruske pravoslavne crkve.
Iznenadio je naciju u januaru kada je saopštio planove za promene ustava koje podrazumevaju i prenošenje određenih ovlašćenja sa predsednika na parlament.
Većina građana Rusija izjašnjavaju se kao pravoslavni hrišćani, ali država je zvanično i dalje sekularna.
Sadašnji ustav donet je 1993. godine kada je predsednik Boris Jeljcin prihvatio zapadnu demokratiju i kapitalizam.
Putin se bori protiv liberalizma sa Zapada, a doneo je i kontroverzni zabranu širenja „gej propagande“ među ruskom omladinom.
Ovu odluku osudili su mnogi ruski liberali i Evropski sud za ljudska prava smatrajući da će ona poslužiti kao pokriće za maltretiranje aktivista koji se bore za poboljšanje položaja LGBT populacije u Rusiji.
Predlog zakona o ustavnim promenama usvojio je donji dom ruskog parlamenta – Duma – u januaru.
Putinovi amandmani naći će se na dnevnom redu za dve nedelje, a većina poslanika podržava predsednika.
Građani će glasati 22. aprila, ali pre toga predlog zakona mora da bude usvojen i u gornjem domu parlamenta, a zeleno svetlo mora da da i Ustavni sud.
Konstantin Kalačev, politički analitičar, rekao je za BBC na ruskom da su ovi predlozi mešavina svega i svačega.
„Ispada da su nam preci ostavili u amanet veru u boga i ideju komunizma. A Putin predstavlja ogledalo za većinu Rusa“, rekao je Kalačev.
Brojne ugledne ličnosti iz društvenog i kulturnog života Rusije imenovane su u radnu grupu za ustav i upravo su one savetovale Putinu da predloži neke od amandmana.
Grigorij Golosov, politikolog, kritikovao je ove promene nazvavši ih političkim.
„Ustav koji sada imamo kaže nam da bi država trebala da bude oslobođena od bilo kakve ideologije. Zato mislim da su ove promene neprikladne“, zaključio je Golosov.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
