Misteriozne podvodne eksplozije, anonimni sajber napadi i suptilne onlajn kampanje za podrivanje zapadnih demokratija – sve to spada u „hibridne pretnje“.
BBC je posetio centar posvećen borbi protiv ovog relativno novog oblika ratovanja koji sve više zabrinjava NATO i EU.
„Radi se o manipulaciji informativnim prostorom.
„Radi se o napadima na infrastrukturu od ključne važnosti“, objašnjava Teija Tilikainen kad smo je zamolili da definiše hibridni rat.
Ona je direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji (Hybrid CoE), osnovanog u Helsinkiju, u Finskoj, pre šest godina.
Tilikainen kaže da je to neodređen format pretnje, a zemlje imaju problema da se izbore sa njim i zaštite od njega.
Ali te pretnje su vrlo stvarne.
- Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije
- Eksplozija gasovoda Severni tok raznela 50 metara cevi
- Ruska invazija na Ukrajinu: Šire se lažne fotografije i snimci
U septembru prošle godine, snažne podvodne eksplozije u Baltičkom moru napravile su zjapeće rupe u gasovodu Severni tok između danske i švedske obale.
Gasovod je napravljen da isporuči ruski gas do severne Nemačke.
Moskva je odmah negirala bilo kakvu odgovornost, ali sumnje zapada bile su usredsređene na potencijalni ruski motiv za dodatno lišavanje Zapada energije, kao kaznu za pružanje podrške Ukrajini posle ruske invazije iz februara prošle godine.
Do danas nije saopšteno ko je odgovoran za ovu sabotažu, kako je ovaj slučaj nazvan u Evropskoj uniji.
A zatim je tu i uplitanje u izborni proces.
Malo je ljudi bilo toga svesno u ono vreme, ali posle američkih izbora 2016. godine, istražitelji su zaključili da je došlo do koordinisanog ruskog uplitanja – koje je Moskva još jednom negirala – sa ciljem da se upropaste šanse Hilari Klinton za pobedu, a sve u korist Donalda Trampa.
Ovo je navodno izvedeno uz pomoć onlajn „botova“ – veštačkih onlajn naloga na društvenim mrežama koje kontrolišu sajber aktivisti bliski državi, radeći iz „fabrika trolova“ u Sankt Peterburgu.
Drugi metod je dezinformacija – namerno propagiranje alternativnog, lažnog narativa, često privlačnog povodljivijim segmentima stanovništva.
Ovaj fenomen se ubrzao posle ruske invazije na Ukrajinu, kad su milioni građana – ne samo u Rusiji, već čak i u zapadnim zemljama – prihvatili verziju Kremlja da je invazija nužan čin samoodbrane.
Da bi pomogli vladama da prepoznaju i zaštite se od ovih pretnji, NATO i EU su osnovali Hybrid CoE u Finskoj.
Ova zemlja je zanimljiv i možda prirodan izbor za sedište jednog takvog centra.
Decenijama je ostajala zvanično neutralna, još otkako je izgubila kratki zimski rat sa Rusijom 1940. godine.
Ali dve zemlje dele granicu koja je duga 1.300 kilometara i nervozna Finska počela je sve više da se približava Zapadu, što je kulminiralo prošle godine njenim podnošenjem zahteva sa prijem u članstvo NATO.
Jednog hladnog, snežnog jutra, posetio sam centar, smešten u poslovnoj gradi blizu ministarstva odbrane zemlje i nedaleko od sive zgrade ruske ambasade iz sovjetskog vremena.
Tamo direktorka Teija Tilikainen predvodi tim od oko 40 analitičara i stručnjaka za ovu temu sakupljenih iz velikog broja NATO i EU zemalja, među kojima je i jedan Britanac kog ustupa britansko Ministarstvo odbrane.
Ona objašnjava da je aktuelna oblast na koju se koncentrišu Arktik, gde su iscrtali mnogo potencijala za hibridne pretnje.
„Pojavljuju se novi izvori energije“, objašnjava ona.
„Javile su se nove mogućnosti za velike sile da krenu da štite sopstvene interese, a i ima mnogo manipulacije informacijama.
„Ruska zvanična verzija je da je Arktik specijalna oblast izvan sfere sukoba u kojoj se ništa loše ne dešava, a Rusija ipak tamo gomila vojsku.“
Možda ključne prepoznatljive karakteristike hibridnih pretnji su da skoro nikad ne uključuju pravi „kinetički“ napad – nekoga ko otvara vatru iz oružja.
One su mnogo suptilnije, ali često ništa manje opasne.
Takođe, po prirodi ih je teško pripisati bilo kome, što znači da je obično teško odrediti ko stoji iza takvih činova, kao što je masivni sajber napad iz 2007. godine na Estoniju ili prošlogodišnje eksplozije na gasovodu u Baltičkom moru.
Počinioci vode računa o tome da ostave što manje tragova za sobom.
Ima mnogo načina na koje neka zemlje može da naškodi drugoj a da se ne služi direktnom vojnom akcijom.
Ovo je najbolje ilustrovano u priručniku koji je sastavio centar, navevši pomorske hibridne pretnje – deset zamišljenih, ali izuzetno mogućih scenarija.
Oni variraju od tajnovite upotrebe podvodnog oružja do proglašavanja zone kontrole oko ostrva, plus blokiranje uskih moreuza.
Jedan stvarni scenario koji su detaljno proučili su akcije Rusije u Azovskom moru pred njenu invaziju na Ukrajinu.
Od oktobra 2018. godine pa nadalje, da bi ukrajinski brodovi mogli da otplove iz luka u Marijupolju i Berdjansku kroz Kerčki moreuz i napolje na Crno more, prvo su morali da stanu u red za inspekciju ruskih zvaničnika.
Ova odlaganja, kaže Juka Savolainen, direktor ranjivosti i otpornosti, mogla su da se oduže danima ili čak i dve nedelje, nanoseći štetu ukrajinskoj privredi.
Ali eksperti centra su najveća iznenađenja zatekli na polju dezinformacija.
- Finska želi u NATO, Rusija preti odgovorom
- Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
- Rat u Ukrajini bukti, ali i lažne vesti, fotografije i snimci
Pošto su uporedili i procenili brojna istraživanja javnog mnjenja širom Evrope, došli su do zaključka da u nekoliko zemalja članica NATO Rusija vodi u ratu informacijama u značajnim segmentima populacije.
U Nemačkoj, na primer, verzija Kremlja da je njegov napad na Ukrajinu bio neophodna reakcija na provokaciju NATO-a stiče sve veću popularnost tokom trajanja rata.
U Slovačkoj, više od 30 odsto anketiranih veruje da je rat u Ukrajini direktno izazvao Zapad.
U Mađarskoj, 18 odsto stanovništva za rat smatra krivom „represiju nad stanovništvom koje govori ruski u Ukrajini“.
Jakub Kalenski, viši analitičar iz Češke, služi se analogijom vode da ilustruje potrebu za suzbijanjem kampanje dezinformisanja iz Moskve.
„Ne bih ocenio ruske dezinformacije kao nešto posebno sofisticirane.
„Ne radi se o atraktivnosti poruke, već o načinu na koji postižu uspeh pukim brojevima. Nema razloga da se tim ljudima omogući pristup društvenim mrežama.
„Svako želi pristup pijaćoj vodi, ali ne dozvoljavamo im da truju vodu“, objašnjava on.
Tilikainen kaže da nije uloga centra da preduzima mere za borbu protiv hibridnih pretnji, već da procenjuje, informiše i potom obučava druge da urade ono što je neophodno da bi se Evropa zaštitila od ovog narastajućeg fenomena.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
