Vakcina

Getty Images

Ruski zvaničnici najavljuju da će Rusija do kraja 2020. proizvesti 200 miliona doza vakcine protiv virusa korona, međutim, mnogi veruju da su šanse za to male.

Sredinom jula, Kiril Dmitriev, direktor ruskog Fonda za direktne investicije, koji finansira razvoj vakcine, saopštio je da će masovna proizvodnja vakcine početi u avgustu.

Već krajem godine, Rusija bi trebalo da proizvede 200 miliona doza za upotrebu širom sveta, najavio je.

Čudno – ovako najavu vidi Anton Gopka, direktor firme ATEM Kapital koja se bavi ulaganjima u zdravstvo.

„Za mesec dana su uspeli da završe prvu fazu testiranja, što je rekord, ali čudna je najava da će vakcina biti spremna za jesen, jer druga faza testiranja traje makar nekoliko meseci“, kaže Gopka za BBC na srpskom.

„Vakcina je spremna“, rekao je i zamenik ministra odbrane Ruslan Tsalikov u intervjuu ruskim novinama.

Međutim, rusko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da su ispitivanja i dalje u toku, prenosi BBC na ruskom.

„U toku je druga faza testiranja vakcine“, rekao je Aleksej Kuznecov, asistent ministra zdravlja Rusije.

Univerzitet Sečenov, gde se vakcina testira, objavio je da je do sada 38 volontera primilo vakcinu i da će biti pod nadzorom pola godine.

Tek nakon toga, Institut Gamalej, koji razvija vakcinu, treba da odluči o daljem toku testiranja.

Svetlana Zavidova, direktorka ruske nevladine organizacije Udruženje organizacija za klinička ispitivanja, takođe je skeptična prema ovim najavama.

„Prva faza testiranja počela je u junu i ne mogu da verujem da mogu da prikupe sve podatke o bezbednosti i efikasnosti vakcine do avgusta“, kaže Zavidova za BBC na srpskom.

Dokle je Rusija zapravo stigla sa testiranjem vakcine protiv virusa korona?

Ubod igle

Getty Images

Novinar ruskog BBC servisa Oleg Boldirev kaže da ovo nije prvi put da zvaničnici „trče pred rudu govoreći da je sve spremno“, iako nije.

Uprkos najavama u novinskim naslovima, Boldirev ističe da se za sada zna da je Rusija tek završila prvu fazu testiranja.

„Sigurno je da je završena samo prva faza testiranja, uz možda deo druge faze, ali to znači da nisu gotove sve tri faze testiranja“, kaže.

Proces testiranja nove vakcine sastoji se od četiri faze, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

SZO je objavila da se trenutno na svetu 140 vakcina nalazi na pretkliničkim testovima, 10 u prvoj i 9 u drugoj fazi, a četiri vakcine su stigle do treće, finalne faze ispitivanja.

Grafikon prikazuje broj istraživanja po fazama testiranja, izvor: SZO

BBC

Vakcinu protiv virusa korona u Rusiji razvija Ministarstvo odbrane u saradnji sa Institutom Gamalej – nacionalnim istraživačkim centrom za epidemiologiju i mikrobiologiju.

Razvoj vakcine finansira Fond za direktne investicije.

Prva grupa od 38 volontera primila je vakcinu u drugoj polovini juna, saopštilo je i rusko Ministarstvo odbrane.

Volonteri su razvili antitela i prošli bez negativnih efekata u prvih 28 dana nakon primanja vakcine, piše u saopštenju i dodaje se da će volonteri 42 dana nakon primljene doze morati da se vrate kako bi se obavila dalja testiranja.

Međutim, direktor Fonda za direktne investicije Dmitriev ranije je najavio da će druga faza testiranja vakcine biti gotova već početkom avgusta, a da će treća faza biti sprovedena ne samo u Rusiji, već i u drugim zemljama.

Dmitriev je najavio i da će masovna proizvodnja vakcine početi na jesen.

„Da bi vakcina bila bezbedna, potrebno je da znamo da je testirana na hiljadama ljudi“, upozorava Zavidova.

U Rusiji će se proizvoditi i vakcina sa Univerziteta Oksford?

Medicinska radnica ubrizgava sadržaj iz šprica u ampulu

Univerzitet Oksford

Ruski zvaničnici saopštili su i da su postigli dogovor sa multinacionalnom farmaceutskom i biotehnološkom kompanijom Astrazeneka, koja radi na razvoju vakcine sa britanskim Univerzitetom Oksford.

Ruska farmaceutska kompanija Arfarm trebalo bi da, zajedno sa Astrazenekom, u Rusiji proizvodi vakcinu razvijenu na Univerzitetu Oksford.

„To je veliki vetar u leđa za kompaniju Arfarma koja sarađuje sa Gamalej institutom na razvoju vakcine“, kaže Boldirev.

Ruski Fond za direktne investicije i ruska kompanija Arfarma, poznata širom sveta na polju proizvodnje medicinskih sredstava, uložili su skoro 50 milijardi evra u izgradnju nove fabrike vakcina u centralnoj Rusiji, objašnjava Boldirev.


Dokle je stigao razvoj vakcine na Univerzitetu Oksford?

Cejms Galager, dopisnik iz oblasti zdravstva

Prvi rezultati testiranja vakcine na korona virus na kojoj rade stručnjaci sa Univerziteta Oksford pokazuju da je ona bezbedna za ljude i da izaziva reakciju imunog sistema.

U testiranjima učestvuje 1.077 ljudi, a nakon što su dobili vakcine, njihovi organizmi počeli su da razvijaju antintela i T-ćelije koje se bore protiv korona virusa.

Rezultati su veoma obećavajući, ali je još rano za tvrdnju da je vakcina dovoljna zaštita, zbog čega će se sprovesti još obimnija testiranja.

Nije bilo opasnih nuspojava od uzimanja vakcine, međutim, 70 procenata ljudi na ispitivanju se žalilo na temperaturu ili glavobolju.

Istraživači kažu da bi se to moglo rešiti paracetamolom.

Završena faza studija ne može da pokaže da li vakcina može sprečiti ljude da se razbole ili bar da ublaži njihove simptome ako se razbole od Kovida-19.

Više od 10.000 ljudi učestvovaće u narednoj fazi ispitivanja u Velikoj Britaniji.

Međutim, studija je proširena i na ostale zemlje, jer je nivo korona virusa u Velikoj Britaniji nizak, pa je teško znati da li je vakcina efikasna.

U velikom ispitivanju u Americi trebalo bi da učestvuje 30.000 ljudi, kao i 2.000 u Južnoj Africi i 5.000 u Brazilu.

Moguće je da će se vakcina protiv korona virusa pokazati efikasnom pre kraja godine, ali neće biti široko dostupna.

Široko rasprostranjena vakcinacija može se, najranije, očekivati sledeće godine, čak i ako sve ide po planu.


Međutim, Boldirev dodaje da još nisu poznati detalji ugovora između Arfarme i Astrazeneke.

„Za sada deluje da je Astrazeneka, koja traži partnere za proizvodnju širom sveta, bila privučena izgradnjom ove fabrike, iako još uvek ne znamo detalje“, kaže.

Nova fabrika Arfarme u centralnoj Rusiji, bila je prvenstveno je namenjena za proizvodnju ruske vakcine Instituta Gamalej.

Arfarma sada zna da, ako ne dođe do razvoja ruske vakcine sa Instituta Gamalej, oni će moći da proizvode vakcinu sa Astrazenekom„, smatra Boldirev.

I Gopka saradnju ruske Arfarme i Astrazeneke vidi kao dobru vest.

„Potrebni su ogromni kapaciteti da bi se proizvela vakcina za upotrebu u širom sveta i Astrazeneki su potrebni partneri“, kaže.

Kritike zbog načina razvoja vakcine u Rusiji

Osim kontradiktornih najava ruskih zvaničnika o tome u kojoj fazi su istraživanja o vakcini, ruski mediji pisali su i da je pre volontera, koji su primili test doze vakcine, vakcinu primio i deo osoblja Instituta Gamalej.

„Naučnici sa kojima su novinari ruskog BBC servisa razgovarali kažu da učešće zaposlenih u vojsci ili na institutima koji razvijaju vakcinu nije samo po sebi problem ‘kada se radi o početnim istraživanjima'“, kaže Boldirev.

Ipak, dodaje, sa stanovišta zvaničnih procedura, takav vidi testiranja nije prihvatljiv.

„Ovo može da smanji šanse da se, ukoliko se i kada razvije vakcina u Rusiji, ta vakcina prodaje van zemlje“, kaže Boldirev.


Vakcina i hakerski napapad

Sredinom jula, bezbednosne službe Velike Britanije, Sjedinjenih Država i Kanade objavile su da je hakerska grupa APT29 napala različite organizacije koje se bave razvojem vakcine protiv virusa korona.

Cilj je verovatno bio krađa informacija, saopštili su.

Britanski ministar spoljnih poslova Domik Rab optužio je Rusiju za „sabotažu“ razvoja vakcine.

„Jasno je da, dok svet pokušava da uspostavi saradnju kako bismo napravili vakcinu za ovaj strašni virus, Rusija pokušava da to sabotira“, rekao je Rab.

Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin odbacio je optužbe da su ruske službe pokušale da ukradu informacije o razvoju vakcine.

„Uopšte ne verujem u tu priču, nema nikakvog smisla“, rekao je gostujući u BBC programu Endru Mar šou.

Dodao je da je ruska farmaceutska kompanija Arfarma već pokrenula saradnju sa kompanijom Astrazeneka.


Srpski naučnik iz Njujorka objašnjava zašto su važni testovi na antitela korona virusa.
The British Broadcasting Corporation

Američki list Blumberg objavio je svedočenja neimenovanih izvora koji su tvrdili da su ruski milijarderi, ljudi na vodećim pozicijama i visoki zvaničnici u aprilu dobili dozu vakcine i pre nego što su počela zvanična ispitivanja.

Međutim, direktor Instituta Gamalej izjavio je da nije čuo za takve eksperimente, a rusko Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je vakcina testirana samo na volonterima koji su zvanično uključeni u proces testiranja.

„To je veoma neobično. Ne mogu da zamislim da se to dogodili bilo gde u svetu“, kaže Gopka.

Međutim, dodaje da veruje da se jeste dogodilo.

„Kiril Dmitriev, direktor Fonda za direktne investicije, rekao je da je primio vakcinu, a bilo je izveštaja i da je vakcina ponuđena zaposlenima u državnoj Sber banci“, kaže.

Boldirev naglašava da mnogobrojni izvori Blumberga tvrde da su vakcine primili u aprilu, što je najmanje mesec dana pre nego što su zaposleni na Institut Gamalej na sebi isprobali vakcinu.

„Da li to znači da su bogati i zvaničnici bili spremni da prime dozu nečeg o čemu niko ništa nije znao u tom trenutku? Istina je da ni to ne znamo sa sigurnošću“, kaže Boldirev.

Stav običnih ljudi u Rusiji kada je vakcina u pitanju, Boldirev opisuje jednom reči – nesigurnost.

„Dok zvaničnici najavljuju da će vakcina Rusiji doneti slobodu jer će konačno biti ublažene restriktivne mere, veliki broj naučnika upozorava da postoji mogućnost da vakcine uopšte ne bude“, kaže Boldirev.

Dodaje da neizvesnosti doprinosi i veličina populacije.

„Čak i kada budemo imali vakcinu, pitanje da li će biti dovoljno doza da bi se vakcinisao dovoljno ljudi kako bi se došlo do imuniteta krda u zemlji velikoj kao što je Rusija“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.