Dok su u Lankaster Haus, u blizini Bakingemske palate, ulazili predsednici vlada zemalja Zapadnog Balkana, Nemačke, Poljske i Grčke, svi pogledi neočekivano su bili upereni u – nebo.
Demonstracija preleta Kraljevske avijacije koja je tako obeležila svoj stoti rođendan privukla je daleko više pažnje nego defile lidera koji su u London došli po malo nade za svoju evropsku perspektivu.
Po nadu su došli kod dve domaćice skupa koje i same traže novu sigurnost za političku budućnost.
Tereza Mej je neposredno pred dolazak na fotografisanje sa liderima Balkana održala prvu sednicu prinudno rekonstruisane vlade, iznutra nagrižene unutarpartijskim sukobima o izlasku iz Evropske unije koji su kulminirali odlaskom Borisa Džonsona sa mesta šefa diplomatije i ostavkama još dva ministra.
Angela Merkel došla je u London posle napora da očuva stabilnost svoje vladajuće garniture.
Smrt Lorda Karingtona
U danu kada su se u Londonu sastali balkanski lideri, preminuo je jedan od Britanaca koji je pokušao da ih pomiri.
Lord Karington bio je poslednji živi član Čerčilove vlade, na Balkanu zapamćen kao posrednik koji je, zajedno sa portugalskim diplomatom Žozeom Kutiljerom, na Mirovnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji pokušao da spreči rat u Bosni i Hercegovini. Plan su najpre prihvatile sve strane, a onda ga je rukovodstvo Alije Izetbegovića odbilo.
U Britaniji ga pamte i kao poslednjeg ministra spoljnih poslova pre Borisa Džonsona koji je podneo ostavku.
Uz tradicionalne poruke o evropskoj budućnosti kojoj su verbalno svi posvećeni, i dodatak Deklaracije ministara unutrašnjih poslova o boljoj saradnji na planu bezbednosti, balkanski ministri u različitom raspoloženju su napustili London.
Srećniji su bili oni koji su nastavili u Brisel, gde se NATO na svom godišnjem skupu spremao da donese mnogo važnije odluke, poput dugoočekivanog poziva Makedoniji u punopravno članstvo.
Kako civilno društvo propituje balkanske šefove diplomatije
Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
Ima li Berlinski proces snage
Izostanak vesti iz Londona koje bi punile naslovne strane ne brinu predsednicu Vlade Srbije.
Ana Brnabić kaže da Berlinski proces ima snage u procesima infrastrukturnog povezivanja regiona, ekonomske saradnje i povezivanja mladih.
„Ne mislim da sve uvek treba da bude bombastična vest.
Mislim da, kada se nešto počne, treba da ostanemo posvećeni tome da bismo videli rezultate.“
Njen hrvatski kolega Andrej Plenković kaže da su teme i ovoga puta bile privreda, bezbednost, ali i pitanje ratnog nasleđa.
„U Deklaraciji sa Samita jasno piše formulacija kojom se nadležnost nad zločinima iz rata koji su počinjeni na teritoriji Hrvatske predaje upravo Hrvatskoj“, rekao je Plenković o dilemi koja periodično potresa region.
Najveće pohvale Makedoniji i Grčkoj
Vest sa Samita Zapadnog Balkana više nisu ni bele patike albanskog premijera Edija Rame.
Ipak, evropski lideri imali su i po koju pohvalu za kolege sa Zapadnog Balkana.
Angela Merkel ocenila je dogovor Grčke i Makedonije kao istorijski, ali i istakla da čvrsto stoji iza svoje ideje o Berlinskom procesu.
Niz samita ocenila je kao „zalog za budućnost“.
Zaokupljena brigama o stabilnosti svog kabineta, Tereza Mej „spakovala“ je kao poklon svojim gostima duplo više sredstava iz Fonda za konflikte, bezbednost i stabilnost.
„Napuštamo Evropsku uniju u martu, ali ostajemo posvećeni izgradnji stabilnosti i bezbednosti kako Zapadnog Balkana, tako i Evrope“, poručila je Tereza Mej.
Domaćin šestom samitu biće Poljska, i to na predlog Nemačke.
U Londonu je prisutan bio i Aleksis Cipras – Grčka se sprema za domaćinstvo Samita 2020. godine, ali aktuelnog premijera do tada čekaju veoma neizvesni izbori.
Balkanski lideri bar su se u Londonu navikli da se domaćini – lako menjaju.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
