Woman sleeping

Getty Images

Uz duge smene na poslu i poduže spiskove svega onoga što još morate da uradite tokom dana – zadaci koje moramo i koje želimo da obavimo – nije lako održati neophodan nivo energije od jutra do mraka.

Zar ne bi bilo divno kad bismo mogli, usred dana, pritisnuti dugme za reset kao da smo kompjuter i da krenemo ispočetka, obnovljeni i osveženi za nastavak dana sa svim onim što nas još čeka?

To dugme — ili makar mehanizam koji ispunjava istu funkciju — postoji u obliku kratkih dremki koje su, prema sve većem broju naučnih dokaza, dragocena alatka za povraćaj budnosti i energije uz kojima započinjemo dan.

„Glavna korist od kratkih dremki je da one potiru fiziološke efekte koji se dešavaju u našem telu nakon što se probudimo“, objašnjava Gaj Medouz, specijalista za psihologiju sna i suosnivač londonske Škole spavanja.

Od trenutka kada se probudimo, „adenozin, hemikalija u mozgu koja je nusproizvod metabolizma, počinje da raste.“

„Što duže ostajete budni, u vašem mozgu se akumuliše više adenozina, povećavajući osećanje pospanosti“, kaže on.

Kad dremamo, „smanjujemo adenozin, apsorbujemo njegovu malu količinu kroz metabolizam i to nam onda pomaže da povećamo nivo energije, i čini da se osećamo svežije i budnije“, kaže Medouz.

To pomaže „da nam se popravi raspoloženje, da brže reagujemo na stimulanse, da smanjimo mogućnost pravljenja grešaka i da se usredsredimo i posvetimo više pažnje na ono što moramo da uradimo posle podne.“

A woman asleep in an office chair with post-it notes over her eyes

Getty Images

Koristi koje ističe Medouz odnose se konkretno na one koje pružaju sasvim kratke dremke, inače poznate i kao „dremke snage“ (power naps), zbog energije koju nam daju, čija bi dužina trebalo da varira od 10 do 20 minuta.

„Ali ako želimo da poboljšamo memoriju, kreativnost, naše perceptivne funkcije ili kognitivne procese, potrebna je duža dremka, i to ona do 90 minuta“, kaže Sara Mednik, istraživačica spavanja i autorka knjige Odremajte! Promenite život.

Kod najdužih dremki – onih između 60 i 90 minuta – ulazimo u REM fazu (skraćenica za brze pokrete oka), „istu vrstu sna koju imamo noću i zbog toga nam ono donosi iste koristi“, kaže naučnica koja istražuje efekte sna već više od 20 godina.

Naučite se dremanju

Hombre durmiendo

Getty Images

Ali zadržimo se na kratkom dremanju, budući da pronalaženje sat i po vremena usred dana nije dostupno svakome – ukoliko ne živimo u zemlji u kojoj je siesta sastavni deo kulture, kao što su Španija ili Grčka, gde radno vreme uzima u obzir ovaj običaj.

Kao što objašnjava Medouz, kratko dremanje je kao plivanje ili vožnja biciklom – to je veština koja zahteva obučavanje, ali koja, za kratko vreme i bez mnogo truda, može da se nauči.

„Ako želite da učite, namestite alarm da biste bili sigurni da se nećete uspavati.

„Ako budete vežbali spavanje u isto vreme svakog dana, vaše telo će se navići da poveže tu aktivnost sa određenim vremenom“, kaže on, dodavši da je potrebno oko tri meseca da od „osobe koja ne ume da drema postanete ona koja to radi s lakoćom“.

Važno je da se ne silite da spavate, već da se prosto namestite tako da vam bude udobno na krevetu, u fotelji ili na nekom drugom mestu za odmor, da zamračite prostoriju ili stavite masku na oči, i da pokušate da iskoristite taj trenutak da se umirite i odmorite.

Savetuje se i da pet minuta pre nego što zadremate prestanete da gledate u telefon ili čitate poštu, dišete smireno i možda popijete malo vode.

Ukratko, da se opustite i namestite tako da vam bude udobno.

Tonjenje u san bez svesti o tome

Neki ljudi kažu da im je nemoguće da spavaju 15 minuta usred dana zato što ne mogu da zaspu tako lako, ali, prema Medouzu, mi često zaspimo a da nismo ni svesni da to radimo.

A woman asleep at her desk

Getty Images

„Istraživanje u kojem je ljudima bilo omogućeno da spavaju (dok su im bile prikačene elektrode na glavu kako bi se procenilo u kojoj su tačno fazi sna) pokazala je da kad su prolazili kroz prvu fazu, koja je veoma laka, i potom bili probuđeni, upitani da li su bili budni ili su spavali, 65 odsto njih reklo je da je sve vreme bilo budno, iako nije.“

„To pokazuje da nismo baš najsvesniji da spavamo u toj fazi sna“, kaže ekspert.

Ali uz to, korist se ne stiče samo ako zaspimo već i iz proste činjenice da smo držali oči zatvorene na 10 do 20 minuta i odmarali.

Ova pauza je jednako korisna i za one koji su spavali dobro prethodne noći i za one koji nisu, iako ne treba zaboraviti da ne smemo da premašimo vreme (u slučaju kratke dremke 20 minuta, u slučaju duge 90 minuta) ako ne želimo da se osećamo letargično kad se probudimo.

Alternative

Jedna preporuka koja se javlja na više različitih internet sajtova jeste da se popije kafa pre odlaska na kratku dremku, jer efekti kofeina počinju da deluju otprilike 20 minuta posle njenog ispijanja, baš u vreme kad se probudite.

Mednik nikako ne misli da je to dobra ideja.

A woman meditating

Getty Images
For those that hate napping, there are many other ways of disconnecting that might work

„Ideja dremke upravo je da nam osveži energiju prirodnim putem.

„Popodnevna kafa je izuzetno loša za san“, kaže istraživačica.

Mednik i njene kolege sproveli su istraživanje 2008. godine uporedivši uticaj 200 miligrama kofeina (šolja kafe) i 60-90 minuta sna na testove memorije.

Iako je dremanje generalno gledano popravilo učinak na tim zadacima, kofein uopšte nije imao efekta, pa čak ni negativnog.

Međutim, istraživačica je primetila da ljudi koji nisu uspeli da se naviknu na dremanje nisu imali kognitivnih koristi.

„Ljudi ili vole dremke ili ih mrze.

„Za neke, dremanje je idealan način da se odmore i krenu ispočetka, ali za neke druge to je pogrešna vrsta odmora“, kaže ona.

Mednik u potonjem slučaju preporučuje da se potraži neka alternativa, kao što su šetnja, vežbanje ili meditacija.


Pogledajte i video o tome zašto vam duže spavanje vikendom produžava život

Nedostatak sna tokom nedelje nadoknadite vikendom
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.