Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podneo je ostavku da bi mogla da bude formirana tehnička vlada zadužena za sprovođenje izbora.
Zaev, posle dve godine i sedam meseci na premijerskoj funciji, podneo ostavku da bi bila formirana tehnička vlada koja će pripremiti vanredne parlamentarne izbore 12. aprila.
On je to uradio u skladu sa dogovorom lidera vodećih stranka u zemlji, postignutom pošto Severna Makedonija u oktobru 2019. treći put nije dobila datum za početak pregovora sa Evropskom unijom.
„Vlada radi od 8.30, potpisao sam ostavku, u skladu sa dogovorom (za izbore) i Zakonom o vladi Verujem da će veoma brzo da stigne u parlament čime može da počne procedura za izbor prelazne vlade“, rekao je Zaev, a prenosi agencija Beta.
- Kako su Srbi i Makedonci ponovo postali prijatelji
- Ko na Balkanu ne želi „Mali Šengen“
- Prve dame balkanske – ko su i šta rade
U 100 reči
Pošto parlament usvoji ostavku Zaeva, šef države Stevo Pendarovski daće mandat za formiranje tehničke vlade ministru unutrašnjih poslova i potpredsedniku SDSM Oliveru Spasovskom.
Posle toga, parlament bi do ponoći trebalo da potvrdi novi kabinet u kojem opozicija ima dva ministra i tri dopunska zamenika ministara.
„Pržinski model“, koji je prvi put primenjen 2016, takav je da se tehnička vlada formira 100 dana pred izbore.
Opoziciji će pripasti mesto ministra policije i ministra za rad, kao i dopunske zamenike ministara za finasije, poljoprivredu i za administraciju.
Glavni cilj ovog modela je da stvori „klimu međusobnog poverenja na političkoj sceni“ i smanji mogućnost nepravilnosti u predizbornom i izbornom procesu.
U 300 reči
Prošlog oktobra, Zaev je sa ostalim političkim liderima u Severnoj Makedoniji postigao dogovor o održavanju izbora, pošto nije ispunjeno jedno od glavnih obećanja – početak pregovora o članstvu u EU.
Zaev je taj potez čelnika Unije, posebno Francuska koja je blokirala odluku, opisao kao „istorijsku grešku“.
„Razočaran sam i ljut i znam da se celokupno stanovništvo oseća tako“, poručio je Zaev tada.
Makedonci ce sada „odlučiti kojim će putem ići“, rekao je Zaev.
Ovakva odluka EU donela je i različite reakcije unutar same Unije.
Donald Tusk, tadašnji predsednik Evropskog saveta izjavio je u oktobru da je Severna Makedonija uradila sve što je EU tražila.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker kazao je da se radi „o teškoj istorijskoj grešci, jer ogromna većina zemalja članica podržava otvaranje tih pregovora“,
Ipak, nisu se samo senke spoljnopolitičkih problema nadvile na vladu sada već bivšeg premijer Zaeva.
Na unutrašnjem planu, makedonska vlada se već nekoliko meseci bori sa političkim skandalima poput hapšenja specijalne tužiteljke Katice Janeve zbog optužbi za korupciju i pranje novca.
Janeva je važila za blisku saradnicu Zaeva, a na funkciju je imenovana upravo da bi se borila protiv kriminala i korupcije.
U vreme mandata Zaeva, 2018. godine postignut je istorijski dogovor sa Grčkom o promeni naziva države u Severna Makedonija, posle čega je vlada u Atini podigla zabranu za prijem severnog suseda u NATO i EU.
Deo građana negodovao je zbog ovakvog sporazuma, ali je jedan od argumenata vlade bio da će taj sporazum otkloniti prepreke za početak pregovora za članstvo u EU.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Severnoj Makedoniji pokazuju da je popularnost Zaeva opala, a da opoziciona partija VMRO-DPMNE ima blagu prednost u odnosu na vladajuću Socijaldemokratsku stranku.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
