Devojka hoda ulicom

ARMEND NIMANI
Početak grejne sezone u Srbiji početak je perioda pogoršanog kvaliteta vazduha

S dolaskom zime, Smederevci – čiji grad je ovih dana bio jedan od najzagađenijih na svetu – sve više brinu o tome kakav vazduh udišu.

„Izvodim ga na ličnu odgovornost i to uglavnom po centru grada. Kada se zimi, u popodnevnim časovima, pomeša i dim od grejanja, ne možeš ni da prošetaš ni da raširiš veš na terasi“, kaže Neda Gogić, majka jednoipogodišenjeg dečaka, za BBC na srpskom.

Smederevo već godinama muči zagađenje vazduha, a najveći izvori su gradske kotlarnice na mazut, individualna ložišta, saobraćaj, ali i najveći poslodavac u gradu – železara u vlasništvu kompanije HBIS grupa.

Lokalni aktivisti najavljuju niz akcija zahtevajući od gradskih čelnika da preduzmu mere kako bi kvalitet vazduha u gradu i zimi bio na prihvatljivom nivou.

Iz lokalne samouprave, javnog preduzeća Grejanje Smederevo i HBIS grupe, međutim, nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o zagađenju i merama koje preduzimaju.

Kakva je situacija u Smederevu?

Kada u grad na Dunavu dođe zima i kotlarnice na mazut krenu da rade punom parom, Jelena Trajkovska decu sve ređe izvodi napolje.

Petogodišnja Anđela i dvogodišnji Aleksandar će tako šetnje Smederevom zameniti igranjem u stanu.

„Trudimo se da nam deca što više borave na svežem vazduhu, ali kada dođe zima, trudimo se da nam šetnje budu što kraće“, kaže Trajkovska za BBC na srpskom.

Podaci dva poznata svetska sajta koja se bave merenjem zagađenosti vazduha, Air Visual i World’s Air Pollution Real-time Quality index, pokazuju da se Smederevo sredinom decembra našlo na listi najzagađenijih gradova na svetu.

Isto je bilo i krajem prošle i početkom ove godine.

Količina suspendovanih čestica u vazduhu 17. decembra bila je nekoliko desetina puta veća od dozvoljene. , podaci su Agencije za zaštitu životne sredine.

Sve do 2016. godine, zagađenost vazduha u Smederevu se nije merila.

BBC
Koncentracija suspendovanih čestica u Smederevu je nedavno bila 22 puta viša od dozvoljene

Prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2018, koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, u Smederevu je tokom prošle godine vazduh bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 i tolerantne vrednosti suspendovanih čestica PM2.5.

Prema istom izveštaju, kvalitet vazduha u Smederevu je u 2018. bio loš čak 146 dana, a u Beogradu 132.

U gradu postoji nekoliko merača, ali ne rade svi.

Merači locirani u selima Radinac i Ralja u blizini Železare postavljeni su 2010, ali onaj u Raduncu ne radi ne rade od 2012. godine, pokazuju podaci iz Nacrta plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo iz 2017. godine i godišnjeg izveštaja Zavoda za javno zdravlje Pančevo o kvalitetu vazduha u Smederevu za 2018. godinu.

Merač u centru grada nije radio od 2014. do 2017. godine. Podaci sa tri merne stanice – Carina, Gimnazija i Ralja – ne prikazuju se u sistemu merne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Gradska uprava nije odgovorila na pitanja BBC-ja o broju i ispravnosti merača u Smederevu.

Merenje zagađenja vazduha u sopstvenom domu
The British Broadcasting Corporation

Zagađivači – kotlarnice i individualna ložišta

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (6 odsto).

U Nacrtu plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo navodi se da su i kotlarnice najveći zagađivači vazduha. U gradu postoji 12 kotlarnica na mazut.

Iz budžeta Grada za 2019. izdvojena su sredstva sa prelazak dve kotlarnice na novo ekološko gorivo. Početkom novembra kotlarnica dečijeg vrtića je sa lož-ulja prešla na pelet.

„Primetan je sezonski trend koncentracija čađi i PM10, gde su u periodima od oktobra do marta-aprila povećane vrednosti, što ukazuje na izvore koji potiču od sagorevanja raznih fosilnih goriva, uz već prisutni uticaj saobraćaja“, navodi se u ovom nacrtu.

Saobraćaj i grejanje su najznačajniji izvori zagađenja suspendovanim česticama PM10, a značajan uticaj imaju i individualna ložišta.

Stručnjaci već godinama preporučuju gradskim vlastima da donesu niz mera kako bi se smanjilo zagađenje uzrokovano grejanjem.

Neke od preporučenih mera su širenje daljinskog sistema grejanja, gasifikacija, kontrola procesa sagorevanja u kotlarnicama, kontrola ispravnosti individualnih ložišta, optimizacija saobraćaja i pošumljavanje.

Nataša Rašković iz udruženja građana Pro.Tok21 veruje da ne postoji politička volja za rešavanje problema zagađenja vazduha.

„Dakle, trebalo bi da postoji neka jača politička volja, tako funkcioniše naš sistem, koja će onda da se spusti na te niže strukture i da oni onda počnu da čine nešto po tom pitanju, što je inače u opisu njihovog posla.“

Koliko zagađuje Železara?

Jedan od najvećih zagađivača je i Železara, navodi se u Nacrtu plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo.

„Specifična vrsta, količine i način proizvodnje u okviru zone stvara izuzetno veliki ekološki pritisak na sve elemente okruženja, te je reč o prostoru sa najvišim stepenom ugroženosti životne sredine.

„Rad železare Smederevo uslovljava negativne uticaje na kvalitet vazduha, prvenstveno u vidu emisije praškastih materija, kako na prostoru lokacije samog kompleksa, tako i u njenom neposrednom okruženju“, navodi se u nacrtu.

Sela u okolini Železare, Ralja, Radinac i Vranovo, decenijama su prvi na udaru zagađenja ovog industrijskog giganta.

Meštani upozoravaju ne samo na zagađenje vazduha, već i vode i tla, koje je alarmantno visoko, o čemu svedoče i Izveštaji o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u Srbiji Instituta za javno zdravlje Batut.

U njemu je Radinac već dve godine zaredom obeležen kao jedna od crnih tačaka u Srbiji po kvalitetu pijaće vode, sa procentom neispravnosti od 72,1 odsto za prošlu godinu.

Osim toga, kuće, vozila i saobraćajni znakovi u Radincu su već godinama prekriveni tamno-crvenom prašinom.

Krajem novembra prošle godine, građani Radinca i Vranova formulisali su zahteve u kojima traže ugradnju adekvatnih filtera na Železari, postavljanje mernih stanica i izmeštanje brda šljake.

Manje od mesec dana kasnije, usledio je i protest pred kapijom Železare, kada su građani sa transparentima i gas-maskama blokirali deo saobraćajnice i poslali poruku nadležnim institucijama da su im životi ugroženi.

Na nekima od transparenata pisalo je „Našoj deci treba čist vazduh“ i „Ako dišete, trebalo bi da brinete.“

Sve ovo, kao i brojni novinski članci o životu u okolini Železare, stiglo je i do Zaštitnika građana, koji je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva zaštite životne sredine i Gradske uprave grada Smedereva.

Početkom novembra utvrđen je niz nepravilosti u radu obe institucije, i to na štetu prava građana na zdravu životnu sredinu.

Naime, Ministarstvo je prošle godine podnelo dve prijave za privredni prestup protiv Železare jer ne vrši stalna merenja ispuštanja zagađujućih materija na dva dimnjaka pogona Aglomeracija, kao i zbog pogoršanja kvaliteta vazduha u okolini deponije šljake.

Međutim, Ministarstvo je, tvrdi ombudsman, načinilo propust jer, osim podnošenja prijave nije preduzelo i druge mere, poput zabrane rada pogona dok se ne otklone propusti.

Sa pogoršanjem kvaliteta vazduha u Smederevu, lokalni aktivisti najavljuju nove akcije.

BBC
Sa pogoršanjem kvaliteta vazduha u Smederevu, lokalni aktivisti najavljuju nove akcije.

Pored toga, Ministarstvo „je propustilo da nesumnjivo utvrdi da li je kompanija HBIS grupa preduzela ostale mere zaštite životne sredine predviđene Studijom o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu, a pre svega da li se sprovodi adekvatan monitoring uticaja objekata tog operatera na životnu sredinu, odnosno sva predviđena merenja,“ stoji u saopštenju.

Istovremeno, navodi se da su gradske vlasti Smedereva načinile propust jer nisu usvojile Plan kvaliteta vazduha, i pored toga što je dokument izrađen i što je dobio potrebnu saglasnost od resornog Ministarstva.

Preporuke ombudsmana su da Ministarstvo razmotri druge mere, poput već pomenute privremene zabrane rada stacionarnog izvora zagađivanja, i utvrdi da li Železara preduzima ostale korake u zaštiti životne sredine, dok Grad treba što pre da usvoji Plan kvaliteta vazduha.

O zagađenju vazduha se, i pored insistiranja opozicije, nikada nije diskutovalo ni u Skupštini grada.

Krajem prošle godine, odbornik Demokratske stranke Perica Đorđević je tri puta podnosio zahtev da se dnevni red proširi tačkom o aerozagađenju.

Vladajuća Srpska napredna stranka sva tri puta je odbila njegov predlog.

Mnogi, poput Đorđevića, smatraju da lokalne vlasti ne potežu pitanje zagađenja vazduha sa menadžmentom Železare, zato što je ona najveći poslodavac u Smederevu.

Đorđević kaže za BBC na srpskom da njegov predlog nije prošao u Skupštini jer „SNS nije dozvolio da se digne prašina uglavnom zbog Železare i kineskih vlasnika, niti da se svali krivica na grad.“

U julu je objavljena vest da HBIS grupa priprema investiciju od 120 miliona dolara za izgradnju novog postrojenja aglomeracije u selu Radinac.

Predsednik kompanije Vang Laniju je tada rekao da će se Železara pretvoriti u ,,zelenu, inteligentnu, modernu fabriku za uštedu energije, a očuvanje životne sredine će dostići napredni, svetski nivo.“

Pres služba HBIS Grupe nije odgovorila na pitanja BBC-ja na srpskom do objavljivanja ovog teksta.

Pitanje odgovornosti i političke volje

Smederevo je sve samo ne izolovan slučaj kada je reagovanje lokalnih vlasti na aerozagađenje u pitanju.

Mirjana Jovanović, menadžerka projekata programske oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), objašnjava za BBC na srpskom da vlasti u Srbiji prepoznaju zagađenje vazduha kao problem, ali da im on nije prioritetan iz nekoliko razloga.

„Rešavanje tog problema je poduhvat koji zahteva učešće velikog broja aktera sa lokalnog i nacionalnog nivoa.

„Pitanje kvaliteta vazduha je pitanje koje se tiče i ministarstva koje je zaduženo za životnu sredinu, ali isto tako i ministarstava koja ‘duže’ energetiku, javno zdravlje i socijalna pitanja, EU integracije, finansije i privredu, induistriju i standarde, državnu upravu itd“, kaže Jovanović.

Autoput u Srbiji

BBC
Autoput u Srbiji

Drugi razlog je, navodi ona, što rešavanje problema iziskuje velike investicije, bilo da se radi o industriji ili o individualnim domaćinstvima, koja doprinose zagađenju korišćenjem zastarelih uređaja za grejanje i nisko-kvalitetnih goriva.

„Ovakve investicije nisu politički popularne i stoga vazduh teško dolazi na dnevni red prioriteta donosioca odluka“, kaže Jovanović i dodaje da investicije podrazumevaju pritisak na privredu da primenjuje standarde, i primeni najbolje dostupne tehnologije,recimo da ugrade filtere.

Ona kaže i da su sami građani odgovorni za visok stepen aerozagađenja, pogotovo tokom zime.

„Ako pogledate izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine, videćete da PM čestice koje tokom zime najčešće izbacuju kvalitet vazduha u 3. kategoriju, zapravo najvećim delom potiču od individualnih ložišta – kotlovi, smederevci, peći i ostali uređaji koje svi koristimo u kućama“.

„Treba imati u vidu da preko 50 odsto domaćinstava ima ovakve uređaje i koristi ih za grejanje. Ovo je posledica toga što u Srbiji ne postoji standard za te uređaje, oni su neefikasni“.

Aktivisti zahtevaju promene

Sa pogoršanjem kvaliteta vazduha u Smederevu, lokalni aktivisti najavljuju nove akcije.

Pokret Tvrđava – koji je krajem prošle godine protestovao ispred Železare i održao performans pod maskama na centralnom smederevskom trgu – sada planira niz novih akcija pod imenom PVO (Protiv Vazdušna Odbrana).

Aktivisti ovog pokreta su na Fejsbuk stranici objavili prva dva predloga: vodeni top i biciklističke staze koje bi olakšale saobraćaj i omogućile građanima da na posao idu – biciklom.

Dok su biciklističke staze čest predlog širom Srbije, vodeni topovi su nešto novo. Dizajnirani su da emituju sitne kapljice vode koje sakupljaju prašinu i ostale štetne čestice iz vazduha.

„Stanovišta smo da bi ovakav top imao najbolji efekat ako bi se se svakog dana kretao oko Železare, putevima [okolnih sela] Radinca, Vranova i Ralje, zbog velike prašine koja nastaje u procesu aglomeracije i skladištenja šljake“, napisali su aktivisti na Fejsbuku i naveli da se nadaju da će topove kupiti rukovodstvo HBIS grupe.

Iz budžeta Grada za 2019. izdvojena su sredstva sa prelazak dve kotlarnice na novo ekološko gorivo.

BBC
Iz budžeta Grada za 2019. izdvojena su sredstva sa prelazak dve kotlarnice na novo ekološko gorivo.

Kolja Krstić iz Pokreta Tvrđava kaže za BBC na srpskom da će aktivisti predstavnicima grada i menadžmentu Železare izložiti još neka rešenja, poput sadnje drveća i njihovih ideja kako rešiti problem sa individualnim ložištima.

„Ukoliko ne budu imali sluha, radikalizovaćemo sve, ali mislim da će ipak imati sluha. Videćemo u kom pravcu će ići razgovori, I šta je to što oni mogu da urade“, kaže Krstić.

Nezadovoljni građani se u proteklih godinu pridružuju inicijativama koje za cilj imaju vršenje pritiska na lokalne vlasti i podizanje svesti o efektima aerozagađenja.

Udruženje Pro.Tok21 je tako pokrenulo kampanju Crveni bedževi, koja za cilj ima podizanje svesti o zagađenju vazduha i njegovim posledicama.

Akcija koja je privukla najveću pažnju bila je Dućan svežeg vazduha u julu kada su građani dobijali tegle za svežim vazduhom da ih čuvaju za ,,crne dane,“ odnosno za zimu.

Članovi udruženja i građani koji ih prate na reverima noce srvene bedževe, svojevrsne alarme za uzbunu.

Nataša se nada i da će u skorijem periodu Pro.Tok21 u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom formirati mrežu građanskog merenja zagađenja vazduha, gde građani, koji pristanu da u dvorišta ili na terase postave merače, prave tabele sa podacima kako bi se pokrila što veća površina grada i informacije objavljivale na dnevnom nivou.

BOŠ je ovaj projekat otpočeo u februaru, i do sada se 40-ak građana aktivno uključilo u merenje kvaliteta vazduha u domaćinstvima.

Mirjana Jovanović kaže da je Smederevo jedan od potencijalnih gradova za instalaciju 20 novih merača.

Cilj je ne samo merenje zagađenja već i aktivno uključivanje građana i kreiranje argumentovanog pritiska javnosti na nosioce javnih ovlašćenja da unaprede kvalitet vazduha.

„Svakako hoćemo da pokušamo da u narednom periodu povežemo sve ove gradove i ljude koji se u njima bave zagađenjem vazduha, i napravimo jedan koordinisani pritisak javnosti na donosioce odluka kako na javnom tako i na lokalnom nivou, i na taj način `poguramo` kvalitet vazduha malo više na listi prioriteta“, objašnjava Jovanović.

Pro.Tok21 planira da Smederevcima ponovo poklanja tegle sa čistim vazduhom, a Dragan i Nataša planiraju da upute i nove zvanične dopise lokalnoj samoupravi.

„Sada je možda baš prilika da jedna tegla čistog vazduha krasi police, s obzirom na to da grejna sezona počinje – trebaće nam svež vazduh“, kaže Nataša.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.