Smrt Džordža Flojda: Kolin Pauel oštro kritikovao Trampa, Džonson kaže da nasilje nanosi štetu protestima

Kolin Pauel, vivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država, oštro je kritikovao predsednika Donalda Trampa zbog načina rešavanja krize zbog protesta izazvanih ubistvom nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda.

Istovremeno, britanski premijer Boris Džonson rekao da je „razbojničko ponašanje“ pojedinaca tokom vikenda nanelo štetu protestima protiv rasizma.

Pauel, koji je republikanac i nekadašnji načelnik generalštaba američke vojske, kritikovao je Trampa što je pretio izvođenjem trupa na ulice da „brzo reše problem“.

On je dodao i da će na predstojećim predsedničkim izborima u novembru glasati za Džoa Bajdena, demokratskog kandidata.

Ubrzo je usledio Trampov odgovor u kojem je kazao da je Paul „vrlo precenjen“.

• Stripadžije iz Veselog četvrtka na udaru zbog crnog kauboja i antirasizma
• Milo za drago – pojedine zemlje sad kritikuju Ameriku zbog ljudskih prava
• Mural koji je postao simbol borbe protiv rasizma

Pauel je jedini Afroamerikanac koji se do sada našao na fukciji načelnika generalštaba.

Flojd je umro pošto mu je beli policajac Derik Čovin prilikom hapšenja skoro devet minuta držao koleno na vratu dok je ležao na zemlji.

Čovin je otpušten i optužen za ubistvo, a još trojica policajaca koja su takođe ostala bez posla, terete se za saučesništvo i podstrekivanje.

Širom Amerike dvanaesti dan zaredom održani su veliki mirni protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti, a povod je bio smrt Afroamerikanca Džordža Flojda.

Desetine hiljada ljudi šetalo je ulicama glavnog grada Vašingtona, a policija je blokirala sve prilaze Beloj kući. Masovne demonstracije održane su i u Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu i San Francisku.

Protesta je bilo i u Madridu, kao i širom Britanije, a u Bristolu su demonstranti srušili statuu Edvarda Kolstona, poznatog trgovca robovima.

Šta je rekao Džonson?

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da su pojedinci „razbojničkim“ ponašanjem i sukobima sa policijom naneli štetu protestima protiv rasizma.

On je istakao da ljudi imaju pravo da protestuju, ali da nasilje predstavlja „izdaju“ načela za koja se demonstranti zalažu.

Tokom vikenda u gradovima širom Velike Britanije hiljade ljudi je izašlo na ulice kako bi mirno protestovali protiv rasizma.

U nedelju je tokom protesta u Londonu povređeno osam policajaca, a privedeno je 12 demonstranata.

Džo Edvards, funckioner londonske policije, istakao je da su protesti uglavnom bili mirni, a da su se pripadnici bezbednosnih snaga suočili sa sporadičnim scenama nasilja koje je potpuno neprihvatljivo.

Većina ljudi u Londonu je uhapšeno zbog narušavanja javnog reda i mira.

„Ljudi imaju pravo mirno da protestuju, ali bi trebalo da poštuju i pravila o distanciranju, ali ne smeju da napadaju policiju“, napisao je Džonson na Tviteru.

„Sliku o ovim demonstracijama narušili su pojedinačni razbojnički potezi i oni predstavljaju izdaju načela zbog kojih su se ljudi okupili. Moraće da odgovaraju“, dodao je premijer.

Šta je rekao Kolin Pauel?

Kolin Pauel je u razgovoru za televiziju CNN rekao da ustav mora da se poštuje, a da je predsednik Donald Tramp daleko od toga.

„On laže kada govori o određenim stvarima, a to mu prolazi zato što ljudi ne veruju da će on odgovorati za to“, rekao je Pauel.

Dodao je da Trampova retorika predstavlja opasnost za američku demokratiju i dotakao se predstojećih predsedničkih izbora.

„Sigurno da ni na koji način ne mogu da podržim predsednika Trampa ove godine“, istakao je Pauel.

„Veoma sam blizak Džou Bajdenu u socijalnim i političkim pitanjima. Sarađujem sa njim 35, 40 godina. A on je sada kandidat i glasaću za njega“, poručio je Pauel.

On ni pre četiri godine nije glasao za Trampa na predsedničkim izborima.

Pauel je podržao američke generale koji su prethodnih dana kritikovali Trampa.

General Martin Dempsi prošle nedelje je kazao da su Trampove izjave narušile odnost građana i vojske.

Džejms Matis, bivši ministar odbrane, optužio je Trampa da namerno stvara podele u društvu.

Šta se dešavalo na protestima u SAD?

Najviše ljudi okupilo se u glavnom gradu SAD, Vašingtonu, a mnogi su nosili plakate na kojima je pisalo „Crni životi su važni“.

Demonstranti su se okupili blizu Kapitola i u parku Lafajet blizu Bele kuće.

Mjuriel Buzer, gradonačelnica, poželela je dobrodošlicu okupljenima i rekla da svi zajedno prisustvom na skupu šalju poruku Donaldu Trampu, predsedniku SAD.

U ponedeljak su federalne snage bezbednosti ispalile suzavac na demonstrante da ih rasteraju kako bi Tramp mogao da poseti obližnju crkvu.

„Ako može da zauzme Vašington, može i svaku saveznu državu, a onda niko od nas neće biti bezbedan“, kazala je ona.

„Ne sme tako da se odnosi prema našim vojnicima. Ne bi trebalo da traži od njih da sklanja američke građane“, dodala je gradonačelnica.

Ona je zatražila da se federalne snage i pripadnici Nacionalne garde povuku iz grada, jer je njihovo prisustvo „nepotrebno“.

„Ovde sam jer nisam sebi smeo da dozvolim da ne dođem. Rasizam je dugo deo Amerike“, rekao je za BBC Erik Vud, jedan od demonstranata.

Demonstrantkinja Krisal Belindžer kazala je da se nada da će ovaj put pokret uspeti u namerama.

„Osećam da je nešto drugačije kod ovog protesta… Nadam se da će poruka o solidarnosti i jednakosti da dopre do svih“, poručila je ona.

Lokalne vlasti u Vašintgonu u međuvremenu su ukinule brojne zabrane kretanja koje su uvedene početkom nedelje. Broj privedenih demonstranata je u opadanju.

Kako je Džordž Flojd umro?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.

Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Čovin, belac, kako drži koleno na vratu Flojdu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.

10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule proteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. februar 2012.

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međunarodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policajaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

28-godišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

28-godišnjka studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]