Tamara ima 18. godina i od skoro je naučila da poskakuje na jednoj nozi.

„Presrećna je, stalno se hvali time“, kaže njena mama Dijana Kovačević Grbović.

Njena ćerka je jedna od dvadesetak polaznika škole sporta koju organizuje udruženje FROM u Beogradu.

Ovo udruženje bavi se promocijom sportskih aktivnosti osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

Istraživanja Unicefa pokazala su da fizička aktivnost kod dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju smanjuje hiperaktivnost, pojačava koncentraciju i pomaže im da razviju doživljaj pripadnosti grupi.

Srbija ima 7.186.862 stanovnika, od čega 17,6 odsto čine deca, ali broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije poznat, navodi se na sajtu Unicefa.

Kako izgleda trening

Za ćerku Lidije Stevanović, 18-godišnju Vanju, trener Dragan je jako važan.

Poznaju se još iz perioda kada je Vanja pohađala osnovnu školu.

Kada su Stevanovići čuli da je otvoreno FROM udruženje, poželeli su da Vanja krene tamo na vežbe, ali zbog njenih zdravstvnih problema, odnosno zbog operacija obe noge, upis na trening su odložili.

Onog trenutka kada je Vanja stala na noge, priključili su se.

U FROM-u su već dve godine.

„Nije uvek raspoložena da trenira, ali trener se trudi i uspeva da je motiviše i animira“, kaže Lidija.

Defektolog i trener Dragan Nikolić kaže da se treninzi planiraju prema mogućnosti svakog deteta ponaosob, a ne prema njihovim ograničenjima.

Uz vežbe koje služe da se pojača fizička izdržljivost, s decom rade i edukaciju psihomotorike, pa se sprovode aktivnosti koje će poboljšati opšte psihofizičko stanje.

„Time se može smanjiti nivo hiperaktivnosti, poboljšati koncentracija, dete usvaja i izvršava naloge, smanjuje agresiju i autoagresiju“, objašnjava Nikolić.

Dodaje da je to jako bitno kod dece koja imaju autizam, Daunov sindrom ili neke druge smetnje u razvoju.

Nikolić napominje da bavljenje sportom nije puko razvijanje mišića ni kod dece koja nemaju smetnje, već treba raditi na psihofičkom razvoju u celosti.

https://www.instagram.com/p/CMoq1h8pBYh/

Jedan od poslednjih treninga bio je inspirisan rođendanom jednog od polaznika.

Razgovarali su o tome kojeg je oblika torta, pa su pokušali da formiraju krug držeći se za ruke, jer je slatkiš bio tog oblika.

„Uz fizičku aktivnost, deca su pričala i oblicima“, kaže defektolog.

Vežbe koja dece izvode na trenizima nisu klasične, dodaje Lidija Stevanović.

„Jednom je pored zgrade u kojoj treniraju prošlo vatrogasno vozilo, pa je ceo trening bi posvećen tom vozilu“, opisuje majka.

Za rad sa decom koja dolaze na treninge u FROM potrebno je mnogo strpljenja, jer svako dete zahteva poseban pristup i često nisu svi uvek raspoloženi da vežbaju.

„Pre neki dan dogodilo se da je troje dece uspelo u isto vreme da počne i završi vežbu i to je zaista izvanredno“, kaže Lidija.

https://www.instagram.com/p/CLO_vfDptVE/

Šta je FROM

To je sportsko strukovno udruženje iz Beograda koje promoviše sportske aktivnosti kod osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

Na čelu škole je Dragan Nikolić po zanimanju defektolog koji trenira sa decom i mladima.

Uz Dragana, sa decom povremeno rade i njegove kolege defektolozi.

Ideja je nastala iz neophodnosti fizičke rekreacije i potrebe da se svakom detetu pruži ista mogućnost bavljenja telesnim razvojem.

„Sve vežbe koje radimo prilagođene su njihovim specifičnim motoričkim aktivnostima koje oni mogu da savladaju i razvijaju“, kaže Nikolić za BBC na srpskom.

Tako se deca uče fizičkoj izdržljivosti i rade na motornoj kontroli zglobova.

https://www.instagram.com/p/B3FPBykoMQ3/

Zašto su treninzi važni

Nikolić kaže da se radom i vežbanjem razvijaju i mogućnosti dece.

Neke pokrete koje nisu mogli da urade na početku, posle nekoliko treninga uspevaju.

„Mogu sami da hodaju, da urade čučanj, da skoče na jednu, pa na drugu nogu naizmenično“, kaže defektolog.

Majka Tamare Grbović koja u FROM-u trenira skoro četiri godine kaže da je stekla utisak da deca posle odlaze kući zadovoljna.

Smatra da oni tamo jačaju i samopouzdanje, jer im je telo jače, bolje koordinišu pokrete i to ih čini srećnijim.

„Posle treninga, rekvizite koje su koristili vraćaju na mesto, tako da sala ostaje spremna za vežbače koji dolaze posle njih“, priča ponosno Dijana.

O tome koliko njena ćerka voli ove treninge, svedoči i to što, kako kaže, nikada nisu zakasnili na vežbe.

Koliko dece sa smetnjama u razvoju ima u Srbiji?

Precizne podatke bi trebalo da pruži Registar dece sa smetnjama u razvoju koji u ovom trenutku razvija Institut za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu.

Prema rečima doktorke Snežane Plavšić iz ovog Instituta, registar bi trebalo da bude upotpunjen do septembra ili oktobra 2021. godine.

„Metodologija prikupljanja podataka podrazumeva procenu funkcionalnosti dece i primenu međunarodne klasifikacije funkcionalnosti, invalidnosti i zdravlja.

„Neophodna je dodatna edukacija lekara, koja je trenutno u toku, kako bi mogli da procenjuju i unose podatke u registar“, kaže ona.

Stvaranje registra, odnosno unos podataka, obaveza je propisana Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

„Za sada su uneti podaci o 120-oro dece u registar“, rekla je Plavšić za BBC na srpskom.


Zašto je bitan razgovor sa trenerom

Najbolje je popričati sa osobama koje rade u ustanovama zdravstvene zaštite pre nego što dete započne sa redovnom fizičkom aktivnošću, navodi se na sajtu Udruženja za sport medicinu sporta.

„Pokušajte da dobijete savete od profesionalaca sa iskustvom u fizičkoj aktivnosti osoba sa posebnim potrebama“, ističe se.

Ove ljudi mogu više da kažu o obimima i tipovima aktivnosti koje mogu biti odgovarajuće za vaše dete.


Psihomotorni razvoj i vežbe

Kod dece se najpre razvija krupna motorika, pa tek onda fine motoričke veštine.

Krupna motorika:

  • Na ranom uzrastu razvoj motorike je osnova za razvoj drugih funkcija, pre svega senzornih i kognitivnih
  • Kašnjenje u držanju glave, sedenju i hodanju uglavnom je povezano sa usporenim psihofizičkim razvojem
  • Opšti nivo reagovanja deteta i koordinisanost pokreta tela mnogo su značajniji faktori od pojedinačnih pokazatelja
  • Teškoće deteta (neusklađeni, nesvrsishodni i neusmereni pokreti) na uzrastu do dve godine mogu biti u vezi sa zaostajanjem u telesnom i/ili mentalnom razvoju
  • Neke od teškoća – poremećaj kontrole glave, nedovoljan tonus, nemogućnost održavanja uspravnog položaja/ravnoteže, cerebralna paraliza – mogu biti organski uslovljene
  • Stereotipni pokreti karakteristični su za poremećaje iz autističkog spektra

Fina motorika:

  • Zaostajanje u razvoju fine motorike ne mora biti alarmantan znak, već je pokazatelj da te funkcije treba uvežbavati kroz igru
  • Vežbanjem fine motorike razvija se i detetova pažnja, budnost i premeštanje pažnje
  • Ako dete ne poseže za predmetom, a izostaju i reakcije na zvuke, to može ukazivati na potrebu kontrole sluha ili vida
  • Interesovanje za određenom vrstom aktivnosti ukazuje na sklonosti koje bi trebalo podržavati kupovinom igračaka ili materijala za omiljene igre
  • Pred polazak u školu, dete dostiže zrelost koordinacije finih pokreta ruku sa pokretima očiju, koja je preduslov za uvežbavanje čitanja i pisanja
  • Kašnjenje u razvoju hvatanja predmeta prstima, udruženo sa ostalim indikatorima, ukazuje nazaostajanje u kognitivnom razvoju i moguću mentalnu retardaciju
  • Takva deca veoma dugo imaju stisnutu šaku, a razvoj hvata je najčešće pođednako usporen kod obe ruke

*Izvor: Unicef


Pogledajte i video o Marku koji obilazi svet u kolicima

Marko je osoba sa invaliditetom, ali ga to ne sprečava da putuje i o tome piše na blogu.
The British Broadcasting Corporation

Planovi za budućnost

Nikolić je nedavno dobio priznanje za rad i promociju sporta kod osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

https://www.instagram.com/p/CPqen4bJUQV/

Planira da u narednom periodu prikupe sredstva i obezbede sportsku salu koja će deci biti stalno na raspolaganju, jer ove trenutno koriste dobrom voljom ljudi iz Bokserskog saveza „Braća Ribać“ i centra za borilačke sportove „Zvonko Ostojić“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.