Sport u 2021: Svemoćni Đoković, Jokić za istoriju – Ronaldo se vratio u Mančester, a Obradović u Partizan

Drugu godinu zaredom, korona virus i sport su se sudarili na terenima širom sveta, a u 2021. čini se da je sport ipak odneo pobedu jer nijedno veliko takmičenje nije odloženo ili otkazano.

Olimpijske igre u Tokiju su održane bez navijača zbog pandemije, dok je na Evropskom prvenstvu bilo publike, negde manje, negde više, ali londonski Vembli u finalu je bio krcat kao u najbolja vremena.

Navijače u Srbiji u godina na izmaku redom su oduševljavali teniser Novak Đoković, vaterpolisti, košarkaš Nikola Jokić i onda kao šlag na torti, fudbaleri direktnim plasmanom na Svetsko prvenstvo u Kataru koje će biti i najveći sportski događaj u 2022.

Od regionalnih sportista i sportistkinja istakle su se kosovske džudistkinje na olimpijskim igrama i, tradicionalno, hrvatski fudbaleri na EP i kvalifikacijama za Mundijal.

Košarkaši Slovenije napravili su veliki uspeh plasmanom u polufinale Olimpijskih igara.

• One su osvajale olimpijske medalje: Da li postoji „žena u muškom sportu“
• Podela olimpijskog zlata – fer plej ili farsa
• Domović Bulut za BBC: Zašto nikad nisam odbio Srbiju i kako smo postali basket sila

Ljubitelji Formule 1 bili su svedoci fantastične sezone i trijumfa Maksa Verštapena, a u 2021. srpski, balkanski i svetski sport ostao je bez nekoliko velikih imena.

Olimpijske igre pred praznim tribinama

Korona virus je 2020. uspeo da odloži održavanje najvećeg sportskog događaja na svetu, ali godinu dana kasnije nije bilo pomeranja.

Olimpijske i Paraolimpijske igre u Tokiju održane su uz poštovanje pandemijskih mera, a to je značilo i neće biti publike na tribinama.

To je zaista bila šteta, jer da su navijači bili tu, videli bi neke zaista istorijske trenutke koje su priredili neki od 11.000 sportista učesnika.

Jedan od njih svakako je bila i zlatna medalja vaterpolista Srbije, predvođenih Filipom Filipovićem i Dušanom Mandićem, koji su odbranili tron iz Rio de Žaneira 2016.

„Ja sam samo jedan od najboljih momaka, jedan od 13 veličanstvenih, i velika mi je privilegija biti deo ove ekipe, a onda i biti kapiten na kraju ove divne epizode, na kraju najlepšeg i za neke od nas posebnog plesa“, rekao je Filipović, koji se u Tokiju oprostio od reprezentacije.

Srbija je mogla da se podiči i zlatnim medaljama tekvondistkinja Milice Mandić i karatistkinje Jovane Preković.

Balkan je još jednom pokazao da mu je sport jedan od najjačih aduta.

Sportisti i sportistkinje iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije i sa Kosova osvojili su ukupno 25 medalja.

Posle 45 godina dominacije sportista iz Severne Amerike u sprintu, na najbržoj trci na Igrama došlo je do svojevrsnog presedana.

U najpopularnijoj atletskoj disciplini, 100 metara, zlato je pripalo Italijanu Marselu Džejkobsu, uz dvostruko obaranje evropskog rekorda.

Pamtiće se potez skakača u vis Mutaza Ese Baršima iz Katara i Đanmarka Tamberija iz Italije da podele zlatnu medalju.

To se nije desilo od desetoboja i petoboja na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912 , a odluka je izazvala brojne i oprečne komentare među ljubiteljima sporta.

Dok su jedni tvrdili da je ovo „najveća farsa na Olimpijskim igrama“, drugi smatraju da su dvojica atletičara poslala snažnu poruku u duhu olimpizma, fer pleja i prijateljstva.

U najpopularnijim sportovima nije bile iznenađenja – košarkaši Sjedinjenih Američkih Država osvojili su zlato, dok su u fudbalu trijumfovali Brazilci.

• Od sreće do očaja, od tuge do radosti – „It’s coming to ROME“
• Dan kada je Italija stala zbog fudbala
• Eriksen prvi put u javnosti: „Dobro sam – momci, igrajte za Dansku“
• Fudbal je vratio osmeh na lice Italije – kako su dočekani prvaci Evrope

Italijanski fudbaleri na vrhu Evrope

Kao i Olimpijske igre, EP u fudbalu je odloženo za godinu dana.

Fudbal je na kraju ipak bio jači od virusa, a prvi put u istoriji takmičenje je održano u 11 evropskih zemalja.

Počelo je – jezivo.

Kristijan Eriksen, danski reprezentativac, kolabirao je u uvodnim minutima utakmice sa Finskom u prvom kolu grupne faze.

Zahvaljujući brzoj reakciji kapiten Simona Kjera, a onda i lekarskog tima, Eriksen je reanimiran i smešten u bolnicu gde se oporavio, ali je taj nemili događaj verovatno označio i kraj njegove igračke karijere.

A kada su se učesnici EP i javnost oporavili od šoka, takmičenje je nastavljeno u velikom stilu.

Bilo je tu dobrih utakmica, kvalitetnog fudbala i ponekog iznenađenja.

Ipak, u finalu su se našle dve ekipe koje su najviše i pokazale – Engleska i Italija.

Finale je odigrano na londonskom stadionu Vembli, a posle penala Italija je slavila sa 3:2 pa se sa tribina, umesto God save the Queen čulo Frateli d’Italia.

Za najboljeg igrača turnira proglašen je italijanski golman Đanluiđi Donaruma.

Trijumf na EP za Italiju je došao ka svojevrstan melem na ranu pošto je ova zemlja u proleće i leto 2020. najžešće bila pogođena pandemijom u Evropi.

„Stalno nam je vaša slika bila pred očima, bili ste nam u srcima – bol onih koji su patili.

„Svi koji su pali na kolena zbog pandemije“, napisao je kapiten Italije Đorđo Kjelini na Tviteru.

Srbija na Mundijalu, Mitrović u 90. minutu utišao Lisabon

Retki su sportski pregledi godine u Srbiji u kojima fudbalski uspesi zauzimaju centralno mesto.

Ova godina je jedan od tih izuzetaka.

Kada je 3. marta Dragan Stojković Piksi imenovan za selektora reprezentacije Srbije, obećao je napadačku igru i direktan plasman na Svetsko prvenstvo.

Na debiju fudbalskog majstora pala je Republika Irska u Beogradu (3:2), a onda je stigao Portugal sa Kristijanom Ronaldom.

Srbija se vratila sa ivice ponora i deficita od 0:2 na krilima Aleksandra Mitrovića, a onda je završnici meča Ronaldu nije priznat, ispostaviće se, regularan gol.

Ljut zbog odluke sudija, Ronaldo je bacio traku kada je napustio na teren, što je kasnije pokrenulo veliku humanitarnu akciju.

• Borba za Mundijal je gotova, ko će na čelo Fudbalskog saveza Srbije
• Fudbalski umetnik – pet stvari koje je Dragan Stojković Piksi dao reprezentaciji
• Kome će biti uplaćeno milion evra od plasmana fudbalera Srbije na Svetsko prvenstvo

I tada, u martu 2021, bilo je jasno da će Srbija protiv Portugala u Lisabonu u poslednjem kolu voditi presudnu bitku za Mundijal.

Ali verovatno niko nije mogao pretpostavi da će meč u Lisabonu 14. novembra izgledati kao triler dostojan režije maestralnog Alfreda Hičkoka.

Rezultat na Da Luž stadionu bio je 1:1, igrao se 90. minuta, a lopta je letela sa desnog krila pravo na glavu Mitroviću.

Srpski napadač se poklonio i poslao je u mrežu, otvorivši Orlovima vrata pobede i plasmana na Svetsko prvenstvo.

„Verovatno će čuka (srce) da mi stane.

„Velika pobeda, ostvarili smo plasman sa debelom tačkom.

„Došli smo da igramo fudbal, bili smo bolji i nadigrali smo Portugal. Izdominirali smo 90 minuta.

„Vratilo se sve, i za Škotsku (propuštena prilika za plasman na Evropsko prvenstvo), sa kamatom“, rekao je odmah posle meča Aleksandar Mitrović.

Pored Srbije, od balkanskih zemalja na Mundijal se plasirala i Hrvatska, dok je Severna Makedonija izborila baraž.

• Dva proleća u Evropi i plasman na Mundijal – da li srpski fudbal doživljava renesansu
• Zašto u sportu potcenjujemo autsajdere
• Kako protiv šovinizma i rasizma u srpskom sportu – „pođimo od sebe“

Evropsko proleće srpskih klubova

Tamo gde je stala reprezentacija Srbije, krajem godine nastavili su klubovi – Crvena zvezda i Partizan.

Crveno-beli su osvojili prvo mesto u grupi Lige Evrope, sa bugarskim Ludogorecom, portugalskom Bragom i danskim Midtjilandom i direktno se plasirali osminu finala.

To je najveći Zvezdin uspeh na evropskoj sceni od 1991. kada je beogradski klub osvojio Kup evropskih šampiona.

„Ovo je veliki uspeh kluba, svih koji rade u klubu, a pre svega veliko hvala stručnom štabu, koji su od 00 do 24 uz momke, koji su tu i kada boli i kada ne boli“, rekao je trener Dejan Stanković posle plasmana u osminu finala.

Evropsko proleće izborio je i Partizan, koji se plasirao u šesnaestini finala Lige Konferencije, UEFA takmičenja koje je ove sezone imalo premijerno izdanje.

Crno-beli su u konkurenciji belgijskog Genta, kiparskog Anortozisa i estonske Flore zauzeli drugo mesto.

Partizanov rival na proleće biće najtrofejniji češki klub Sparta iz Praga.

„Pokazali smo karakter uz brojne probleme, evropsko proleće je opet kod nas. Ponosan sam na momke koji su imali jednu tešku polusezonu, prvi smo na tabeli, izborili smo evropsko proleće“, rekao je Aleksandar Stanojević, strateg crno-belih.

U domaćoj Superligi ovu godinu je obeležilo uvođenje VAR tehnologije koja se u najjačim evropskim ligama već primenjuje nekoliko godina.

• Nepodnošljiva lakoća postizanja poena – kratak vodič kroz Jokićevo umeće
• „Hoće neko na basket“: Da li je Jokić najbolji srpski košarkaš svih vremena
• Svetislav Pešić vodi košarkaše Srbije – navijači priželjkuju reprizu zlata iz Istanbula i Indijanapolisa

Jokićeva dominacija u NBA ligi, Evropa se poklonila Miciću

Centar Denver Nagetsa odigrao je sezonu i snova i proglašen je za najkorisnijeg igrača košarkaške NBA lige.

Iz reketa, polaganjem na prvi ili drugi obruč, za tri poena, dodavanje iza glave, driblinzi i fore koji bacaju protivnike u očaj – sve to je Jokić radio prošle sezone.

On je postao prvi srpski košarkaš koji je proglašen za MVP-a u NBA ligi.

Ujedno je tek treći Evropljanin koji je dobio ovakvo priznanje u NBA ligi posle Nemca Dirka Novickog (2006. godine) i Grka Janisa Adetokumboa (2019. i 2020. godine).

„Da budem iskren, svaki trener mi je dao slobodu da uradim moju stvar, svaki mi je dozvolio da prikažem svoje veštine“, rekao je Jokić.

„Možda je najviše u mene verovao kondicioni trener Felipe (Ajhenberger). On mi je stalno govorio da sam MVP. Pre dve godine, prošle godine…

„Bio je prvi čovek koji mi je to ‘stavio’ u glavu“, dodao je.

Momak iz Sombora je prošle sezone prosečno beležio 26,4 poena, 10,8 skokova i 8,3 asistencije, uz sjajne procente šuta.

Ono što je Jokiću pošlo za rukom u NBA ligi, u Evropi je uradio Vasilije Micić, košarkaš istanbulskog Efesa.

Turski klub je prošle sezone, prvi put u istoriji, osvojio titulu šampiona Evrope, a Micić je prosečno beležio 16,1 poena, 2,6 skokova, 4,8 asistencija i 1,2 ukradene lopte po meču.

• Đoković 20, Federer 20, Nadal 20 – ko je najbolji
• Đoković odgovorio na kritike: Znam kad si mali i nebitan u svetu
• Đokovićev nastup u Melburnu i dalje neizvestan: „Ako ispuni uslove, sjajno – ako ne, bićemo razočarani“

Đokovićeva sezona iz snova

Prvi teniser sveta imao je maestralnu sezonu u kojoj je osvojio tri grend slem trofeja i stigao do brojke 20, čime se izjednačio sa Švajcarcem Rodžerom Federerom i Špancem Rafaelom Nadalom.

Đoković je još u januaru najavio da otvara sezonu lova na rekorde.

Prvi i najznačajniji koji je premašio jeste broj nedelja na vrhu ATP liste.

U martu je prestigao do tada Rodžera Federera čijih 310. nedelja na čelu je bilo dugo nedodirljivo.

Đoković se od tada nije ni sklanjao sa liderske pozicije, a na njoj će sigurno ostati najmanje do januara 2022. čime će stići do brojke od 357 sedmica kao prvi reket sveta.

Drugo dostignuće predstavlja broj puta koliko je takmičarsku godinu završavao na prvom mestu.

Ovo mu je ukupno sedmi put u karijeri po čemu se izdvojio ispred svog idola, Pita Samprasa koji je šest puta bio na pol-poziciji.

To je ostvario osvajanjem mastersa u Parizu, a pored tog, oborio je i rekord i po broju mastersa (37) – jedan više od Nadala.

Tokom sezone, pored teniskih pitanja, novinare širom sveta zanimalo je da li se Đoković vakcinisao protiv korona virusa.

Jasan odgovor srpski teniser nije dao, pa se i dalje ne zna da li će u januaru u Melburnu braniti trofej Australijan open gde je imunizacija glavni uslov za učešće.

• Maks Verštapen – kako je rastao novi svetski šampion Formule 1
• Kosovska džudistkinja Majljinda Keljmendi: „Želim da me pamte kao dobru sportistkinju, ali, još važnije, kao dobrog čoveka“
• Kako je srpski olimpijac čistio Divčibare od smeća

Drama u završnici sezone Formule 1

Ljubitelji Formule 1 bili su svedoci verovatno najuzbudljivije završnice sezone u 21. veku.

Maks Verštapen, vozač Red Bula, pobedio je u poslednjoj trci u sezoni u Rijadu i Saudijskoj Arabiji, postao šampion i prekinuo četvorogodišnju dominaciju Luisa Hamiltona iz Mercedesa.

Holandski i britanski vozač su vodili veliku borbu tokom cele sezone, a na kraju je u Rijadu, posle nekoliko incidenata na stazi, sve odlučeno u poslednjem krugu.

Hamilton i Verštapen su u trku u Rijadu ušli bodovno poravnati.

Do poslednjeg kruga vozilo bezbednosti je bilo na stazi, a onda je direkcija trke odlučila da se bezbednosno vozilo povuče i da se dozvoli trka između Hamiltona i Verštapena.

Holanđanin je iskoristio svoje nove meke gume i zauzeo prvo mesto.

„Neverovatno! Celu trku sam se borio i čekao svoju šansu u finišu. Ovo je ludo, ne znam šta da kažem.

Nadam se da možemo 10, 15 godina da radimo ove stvari“, poručio je Verštapen posle trke.

• Željko Obradović posle 28 godina u Partizanu: „Dužan sam ovom klubu“
• Pet stvari koje u pola noći morate znati o Istanbulu i Indijanapolisu – Pešićevim zlatima
• Pet razloga za uspon slovenačke košarke

Povratak Željka Obradovića u srpsku košarku

Krajem juna prvo se u pojedinim medijima stidljivo pojavila vest da Željko Obradović, najtrofejniji košarkaški trener u Evropi, pregovara o preuzimanju Partizana.

Kako su prolazili dani, pa i sati, napetost i uzbuđenje su rasli među pristalicama crno-belih, a onda je 25. juna „pukla bomba“.

„Trideset godina kasnije. Sve za ljubav, sve za Partizan“, glasila je poruka na Tviteru kojom je beogradski klub potvrdio povratak Obradovića.

Čovek koji je u dosadašnjoj karijeri osvojio devet titula klupskog prvaka Evrope, a sa reprezentacijom Jugoslavije bio kontinentalni i svetski šampion, došao je u klub gde je završio igračku, a počeo trenersku karijeru 1991.

„Ono zbog čega sam se vratio je nešto što dolazi iznutra, to su emocije. Zaista se osećam veoma srećno i ponosno“, rekao je Obradović.

On je preuzeo klub posle sezone u kojoj Partizan nije osvojio nijedan trofej.

Dolazak Obradovića značio je i da Partizan ponovo ima najveće ambicije – osvajanje domaćih i regionalnih trofeja i povratak u Evroligu posle osam godina.

• Odlazak fudbalskog šmekera – preminuo legendarni igrač Partizana Momčilo Moca Vukotić
• Milenko Savović: Panker pod obručima
• Čovek zvani košarka – Dušan Ivković

Poslednji pozdrav Dudi, Moci, Cici i „Svetom Savi„

Sport u Srbiji i na Balkanu ostao je siromašniji za nekoliko istinskih veličina.

Dušan Duda Ivković, trofejni košarkaški preminuo je 16. septembra od „posledica vode u plućima i herpesa“.

Ivković će u košarkaškoj javnosti ostati upamćen kao najuspešniji selektor reprezentacije – tri puta je sa Jugoslavijom bio prvak Evrope i jednom šampion sveta.

Karijeru na klupi počeo je Radničkom, a deset godina kasnije preuzeo je prvi tim Partizana i tada je počeo njegov meteorski uspon.

Proslavljeni trener Duško Vujošević decenijama je poznavao Ivkovića i blisko sarađivao sa njim.

„Znao je da zaštiti integritet i ono što mi zovemo autoritet trenera na terenu, ali njemu je teren bio 24 sata svuda gde se nalazio.

„Bio je čovek herojskih karakteristika, a jako puno je uradio za srpsku, jugoslovensku i svetsku košarku“, navodi Vujošević za BBC na srpskom.

Prethodno su istog dana, 1. marta, prestala da kucaju srca Milenka Savovića i Zlatka Cice Kranjčara.

„Sveti Sava, Sveti Sava“, orilo bi se pod svodovima beogradske Hale sportova kada bi Milenko Savović napravio dobar potez, zakucao loptu u koš.

Savović je kao funkcioner kluba učestvovao u stvaranju generacije crno-belih koja je 1992. godine postala šampion Evrope u Istanbulu, a doprineo je da Željko Obradović tada postane trener – i ispiše istoriju.

Bio je van klišea – slušao je rokenrol i pank, voleo je mnogo da čita, a njegovi nekadašnji saigrači svedočili su da bi na svako putovanje nosio pregršt knjiga.

Zagreb je plakao tog 1. marta kada je objavljena vest da je Zlatko Kranjčar preminuo posle kratke i teške bolesti.

Dugo godina je bio kapiten fudbalera Dinama, čiji dres je nosio celu deceniju, a osvojio je titulu prvaka i dva kupa Jugoslavije.

Kasnije je zaplovio u trenersku vode i tamo je, pored ostalih vodio i Dinamo i reprezentacije Hrvatske i Crne Gore.

Poslednja tužna vest u godini na izmaku stigla je 3. decembra, kada je preminuo Momčilo Moca Vukotić.

Vukotić je dugo godina držao rekord u broju najviše utakmica u crno-belom dresu (791), pre nego što ga je prestigao Saša Ilić 2016.

„Moci dva spomenika treba da podignu, jedan na Teleoptiku (trening kamp Partizana), drugi ispred stadiona Partizana.

„One pre njega nisam gledao, možda malo Miloša Milutinovića na televiziji… Pamtim kad se vratio iz inostranstva pa zajedno sa Dragoslavom Šekularcem Šekijem pravio bravure u dresu OFK Beograda. Bio sam dete“, opisao je Dževad Prekazi, bivši igrač crno-belih.

Vukotić je sa Partizanom osvojio tri titule šampiona nekadašnje Jugoslavije – 1976, 1978. i 1983.

Svet fudbala u 2021. ostao je i bez Gerda Milera, nekadašnjeg golgetera minhenskog Bajerna i reprezentacija Zapadne Nemačke.

„Bez Gerda Milera, Bajern ne bi bio klub koji toliko volimo danas. Njegovo ime i uspomena na njega živeće večno“, rekao je Herbert Hajner predsednik Bajerna.

Čak 15 godina je igrao za Bajern, postigao je 547 golova na 594 utakmice.

• Mesi osvojio sedmu Zlatnu loptu
• Aleksandar Mitrović – čovek za golove i rekorde
• Ronaldo potpisao, pa poručio navijačima: „Mančester Junajted uvek u srcu, čeka nas sezona uspeha“

Mesi i Ronaldo promenili klubove

Letnji prelazni rok doneo je i dva transfer zemljotresa čiji akteri su bila dvojica najboljih fudbalera današnjice – Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo.

Mesi je krajem jula napustio Barselonu kada mu je istekao ugovor, pošto jedini klub u kojem je do tada igrao nije mogao da realizuje finansijsku stranu ugovora o novoj saradnji.

Argentinski fudbaler potpisao je sa francuskim klubom ugovor na dve godine, uz mogućnost produžetka saradnje za još 12 meseci.

Prošao je sve mlađe kategorije čuvene Barselonine škole fudbala La Masija, a sa tim klubom osvojio je čak 35 trofeja, među kojima i četiri Lige šampiona.

Tek što se smirilo evropsko fudbalsko tle, krajem avgusta je usledio novi transfer potres.

Portugalac Kristijano Ronaldo je, posle tri relativno uspešne godine u Juventusu, rešio da promeni klub.

Najpre se pominjao odlazak u Mančester Siti i kada je delovalo da je sve gotovo, usledio je obrt – Portugalac se vratio u crveni deo grada – u Mančester Junajted u čijem dresu je najpre i stekao svetsku slavu.

„Mančester Junajted je klub koji je uvek imao posebno mesto u mom srcu.

Jedva čekam da zaigram na Old Traford i nadam se veoma uspešnoj sezoni koja je pred nama“, bile su prve su Ronaldove reči po povratku u Junajted.

Na izmaku godine, Crvenim đavolima baš i ne ide dobro, pošto zauzimaju tek šesto mesto u Premijer ligi.

Kako je vatrogasac iz Srbije pretvorio Ronaldov bes u humanitarno delo

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]