Srbija, bankarstvo i rast cena: Poskupljenje bankarskih usluga – šta treba da znate

Rast cena u Srbiji neće zaobići ni bankarski sektor, a moguće je da će klijenti pojedinih banaka od avgusta morati da izdvoje više novca.

Niz banaka u Srbiji podiže cene, ali i uvodi nove naknade, javlja RTS.

Međutim, iz više od trećine banaka koje posluju u Srbiji za BBC na srpskom kažu da ne planiraju da koriguju cene usluga u narednom periodu.

Prema podacima NBS, u Srbiji posluju 22 banke, a svaka od njih samostalno formira cene usluga.

„Pošto ne postoji jednoznačan cenovnik bankarskih usluga, treba znati da poskupljuju pojedine usluge u nekim bankama, a ne sve usluge u svim bankama“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) za BBC na srpskom.

U pisanom odgovoru za BBC, iz Narodne banke Srbije (NBS) podsećaju da banke moraju da obaveste klijente o promeni cenovnika najmanje 60 dana pre početka primene novih tarifa.

• Šta prvi skok kamatne stope u 11 godina u evrozoni znači za Srbiju
• „Ne znam na čemu sam“: Kako sudska odluka menja sporove građana i banaka u Srbiji
• Da li banke u Srbiji menjaju poslovnu politiku prema ruskim državljanima

Međutim, kako banke još nisu objavile nove cenovnike na sajtovima, a pregled izmena dostavljaju direktno klijentima, u ovom trenutku „nemoguće je precizirati“ koje će usluge sve poskupeti i u kojim bankama, kaže pravnik Dejan Gavrilović iz udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

„Zato svaki klijent treba pažljivo da pročita tekst izmena koje im banka predlaže“, savetuje Gavrilović za BBC na srpskom.

BBC je kontaktirao 22 banke u Srbiji sa upitom o promenama cenovnika.

Njih sedam – API, NLB, Adiko, Erste, Mobi banka, Prokredit banka i Srpska banka ne planiraju poskupljenje usluga od avgusta, rečeno je u pisanim odgovorima.

Ostale banke nisu odgovorile na upit do objavljivanja teksta.

Koliko koštaju bankarske usluge?

Banke samostalno formiraju cenovnike, koje svaka objavljuje na svom sajtu.

Međutim, o planiranim promenama cenovnika obaveštavaju direktno klijente, pa ovi podaci za sada nisu javno dostupni.

U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banke imaju obavezu da o promenama naknada informišu svoje korisnike pismenim putem najmanje 60 dana pre početka primene novog cenovnika.

Banka klijentu dostavlja predlog izmena ugovora, objašnjava Dejan Gavrilović.

„Tekst koji se odnosi na promenu cena mora da sadrži opis usluga i dve kolone sa cenama – u prvoj se navodi stara cena, a u drugoj nova.

„Iz toga se jasno vidi koliko je neka usluga koštala, a koliko će koštati kada se cena promeni“, kaže.

Kako dodaje, izmene cenovnika koje banke šalju su „nekad na tri strane, a nekad i na 60 strana“ i tu su pobrojane sve usluge banke.

Gavrilović savetuje klijente da se informišu o spisku usluga koje koriste i da obrate pažnju na njihove cene.

„Većina građana koristi osnovne usluge – održavanje tekućeg računa, usluge elektronskog bankarstva i bankomat“, podseća.

Narodna banka Srbije proglasila je osam banaka za sistematski najznačajnije u 2021, a to su Banka Inteza, Unikredit, NLB Komercijalna, OTP, Rajfajzen, AIK, ERSTE banka i Poštanska štedionica.

U svih osam banaka, otvaranje osnovnog tipa tekućeg računa za rezidente besplatno, utvrdili su BBC novinari.

Ukoliko ne spadate u neku od povlašćenih kategorija, poput mladih, ili ste preneli zaradu u ove banke, mesečna cena vođenja računa kreće se od 100 dinara u Poštanskoj štedionici do 220 dirana u Intezi i NLB banci.

U većini banaka, uspostavljanje usluge elektronskog bankarstva besplatno je i nema mesečne naknade.

Međutim, neke i naplaćuju i ovu naknadu – Poštanska štedionica 50 dinara mesečno nakon isteka promotivnog perioda, a AIK banka 70 dinara mesečno.

Kada je u pitanju podizanje novca sa bankomata, u nijednoj od osam banaka nema dodatne naknade za podizanje novca na bankomatima matične banke.

Za podizanje sa bankomata drugih banaka u zemlji, najniža naplata je 50 dinara za Dina karticu Poštanske štedionice, a najviša je 210 dinara za debitnu karticu Banke Inteza, i to pod uslovom da ne podižete visoku svotu novca.

Gavrilović ističe da posebno treba obratiti pažnju na uvođenje novih naknada.

„To mogu biti naknade za usluge koje su do sada bile besplatne, kao i za nove usluge koje do sada nisu postojale, a sada se uvode.

„Na primer, u praksi smo se susreli sa time da neke banke uvode potpuno nove provizije za plaćanje na rate“, navodi.

Banke su obavezne da objave nove cenovnike na sajtu, ali tek od dana kada promena cene počne da važi.

U tom slučaju, nisu u obavezi da daju uporedni pregled starih i novih cena, koje dostavljaju direktno klijentima.

NBS ima specijalizovani sajt Tvoj novac, na kojem građani mogu da uporede cene usluga u različitim bankama i za različite pakete.

Postupak je sledeći – na sajtu se odabru opcije platni račun, fizičko lice i da li želite poređenje za dinarski ili devizni račun, kao i banke u kojima želite da uporedite ove usluge.

Možete odabrati i samo jednu banku, ili najviše četiri.

Građani ne treba da strahuju od rasta cena bankarskih usluga, kažu iz Udruženja banaka Srbije.

„Značajan deo usluga i dalje se može koristi po ranijim cenama, a neke su i besplatne“, navode.

Privreda i inflacija: Zašto cene svega rastu

Kako klijenti mogu da se zaštite od rasta cena?

Uz obaveštenje o planiranim izmenama cena, banka je dužna da obavesti klijenta kako može da raskine ugovor ukoliko ne želi da prihvati predlog izmene cena, kažu iz Narodne banke Srbije.

Kako dodaju, klijent ima pravo da pre dana početka primene predloženih izmena raskine ugovor.

Pri raskidu ugovora, nema obavezu da „plaća naknadu i druge troškove“, kažu iz NBS.

Kako podsećaju, u Srbiji trenutno posluju 22 banke, pa korisnici mogu da traže alternativu, ako im novi uslovi ne odgovaraju.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva primećuje da „ne postoji regulativa“ koja ograničava banke u tome za koliko će podići cene usluga, kao i ni koliko često će to raditi.

„To znači da, u teoriji, banke mogu da dižu cene usluga za 100 ili 200 odsto, i to svakog meseca“, kaže.

Iz NBS podsećaju da je praksa centralnih finansijskih institucija slična i u drugim zemljama.

„NBS, kao ni druge centralne banke u svetu, svojim propisima i odlukama ne utvrđuju visinu naknade koju naplaćuju banke“, navode iz ove institucije.

Kako dodaju, ukoliko klijenti smatraju da se banka ne pridržava propisa i odredaba ugovora, klijenti mogu upute pritužbu Narodnoj banci.

Obrazac za pritužbe popunjava se onlajn, na sajtu NBS.

Zašto poskupljuju bankarske usluge u Srbiji?

Jedni kažu da usluge banaka poskupljuju zbog opšte inflacije, a drugi tvrde da je poskupljenje neopravdano.

Talas opšteg poskupljenja i rast inflacije, pojave povezane sa rastom cena, a koja je trenutno viša od 10 odsto, pogađaju i bankarski sektor, kažu iz Udruženja banaka Srbije.

„Rastu cene zakupa poslovnog prostora, poskupljuju energenti, postoji potreba za povećanjem plata zaposlenih u bankama“, objašnjava Vladimir Vasić iz UBS-a.

Kako dodaje, banke izdvajaju značajne sume novca za održavanje IT sistema i ulaganja u bezbednost klijenata na internetu.

„Zato cene bankarskih usluga ne mogu ostati na istom nivou“, kaže Vasić.

Gavrilović smatra da „ne postoji“ ekonomska opravdanost za povećanje cena bankarskih usluga, a naročito kada se radi o elektronskom bankarstvu.

Kako primećuje „banka korisnicima elektronskog bankarstva podiže cenu usluga, koje klijentu omogućavaju da sve radi sam i tako uštedi vreme banci“.

„Jednostavno se radi o želji banaka da zarade više u situaciji ekonomske krize“, smatra on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]