hleb

BBC

Dok u svetu rastu cene hrane, ali i zabrinutost da je neće biti dovoljno, građani Srbije osećaju poskupljenje u džepu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje „najtežu zimu u poslednjih 70 godina“.

„Neće biti dovoljno hrane, moraćemo da razmišljamo kako da preživimo“, rekao je on sredinom maja.

Poslednjih meseci, iz pojedinih prodavnica u Srbiji stižu slike opustošenih rafova sa brašnom, uljem i šećerom, ali razlog nije nestašica, već povećana potražnja za proizvodima, o čemu je BBC već pisao.

Tridesetogodišnja Anja Šušak Miljković, koja živi u Beogradu sa mužem i ćerkom, kaže da ovakve najave i prizori u radnjama čine da oseti „strah“.

„Osećam egzistencijalni strah povodom toga šta ćemo da jedemo ako se mračan scenario obistini, a onda prevlada zdrav razum i shvatim da verovatno nećemo doći u takvu situaciju“, kaže ona.

Razloga za strah od nestašica doista nema, jer Srbiji ne prete problemi oko snabdevanja hranom, kaže Ljubiša Kolarić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Hrana se proizvodi u dovoljnoj meri, a prvenstveno pšenica i kukuruz“, navodi Kolarić.

Ipak, treba očekivati nova poskupljenja, smatra Vlado Kovačević, viši saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i docent na Poljoprivrednom fakultetu u Bijeljini.

„Građani Srbije treba da očekuju da će cene nastaviti da rastu, zato što se svako dešavanje na svetskom tržištu hrane preliva i u naš region“, navodi.

Cene hrane na globalnom nivou su u poslednjih godinu dana porasle za skoro 30 odsto, đubrivo je poskupelo više od 50 odsto, a ulje za više od 60 odsto, procena je Ujedinjenih nacija (UN).

Vlasti u Srbiji su ograničile cene pojedinih životnih namirnica – šećera, brašna, ulja i svinjskog buta.

Podaci UN-a pokazuju da se u poslednje dve godine, zbog pandemije kovida i rata u Ukrajini, udvostručio broj ljudi u svetu koji su u riziku da neće imati dovoljno hrane – sa 135 miliona, koliko ih je bilo 2019. godine, na 276 miliona.

Ministarstva trgovine i poljoprivrede nisu odgovorile na upite BBC novinara do objavljivanja teksta.

Šta Srbija proizvodi, a šta uvozi?

Napomena: Klikom na ikonice u donjem levom uglu interaktivne mape možete detaljno videti odakle Srbija izvozi i uvozi voće i povrće


Srbija proizvodi žitarice, uljarice, mleko, meso, voće i povrće, ali ih i uvozi kada je tako jeftinije.

Procenjuje se da se u Srbiji koristi oko 3,5 miliona hektara zemljišta, podatak je Republičkog zavoda za statistiku.

Profesor Kolarić kaže da nije iskorišćen pun poljoprivredni potencijal.

„Iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je između 70 i 80 odsto, sa tendencijom smanjenja, zato što seosko stanovništvo sve više odlazi u gradove“, ističe.

  • Brašno i ulje

Pšenica i kukuruz su osnova proizvodnje hleba, a proizvodnja ulja se najviše oslanja na suncokret, podseća profesor Kolarić.

U Srbiji ne samo da se u zemlji proizvode dovoljno žitarica svake godine, već ih već decenijama i izvozi.

„Za zadovoljenje sopstvenih potreba, Srbiji je potrebno oko 1,7 miliona tona zrna pšenice, a višak od oko jedan milion može da izveze“, smatra.

Vlada Srbije je u martu zabranila izvoz pšenice, da bi u aprilu relaksirala meru i ograničila izvoz, uz obrazloženje da je „snabdevenost domaćeg tržišta stabilna“.

  • Voće i povrće
„Najvažnija stvar je da ne prestane da se jede voće i povrće."

AlexRaths/Getty Images

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), skoro 90.000 hektara je zasađeno povrćem, a najviše se gaje krompir, paprika, pasulj, kupus i paradajz.

Među povrćem i voćem koje Srbija najviše uvozi kako bi podmirila potrebe stanovništva nalaze se isti ti proizvodi – krompir iz Holandije i Francuske, paradajz i paprika iz Albanije i Severne Makedonije.

Vlado Kovačević objašnjava da je tako isplativije u određena doba godine.

„Na proleće, najveći deo paradajza koji kupujemo dolazi iz Srbije, a tokom zimskog perioda se uvozi iz zemalja koje imaju topliju klimu, a zbog toga i manje troškove proizvodnje, u koje spada zagrevanje staklenika“, kaže.

Voće se uzgaja na više od 185.000 hektara, a najzastupljenije su šljiva, jabuka, malina i višnja, pokazuju podaci PKS.

U 2021. godini, najviše je vredeo uvoz citrusa – 75 miliona evra, pokazuju podaci PKS.

Pomorandže, limun, mandarine i klementine najviše dolaze iz Grčke, Turske, Španije i Argentine.

Banane su uvezene za 58 miliona evra, i to iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije.

Lubenice su se u 2021. godini najviše uvozile iz Grčke, a dinja iz Španije.

mekintoš jabuke

Thinkstock
To je ukus unikatan slatkog voća rane jeseni
  • Mleko i meso

Stočarstvo spada u slabije karike srpske poljoprivrede, a profesor Kolarić ocenjuje da je „devastirano“.

„Konstantno opada broj grla svih vrsta domaćih životinja, što je direktna posledica neredovnih ulaganja i malih subvencija“, kaže.

Smatra da su dosadašnja državna ulaganja u poljoprivredu „minimalna“ i da „mogu samo da pokrenu proizvodnju, bez postizanja vrhunskih rezultata i prinosa“.

Kovačević kaže da odnos biljne i stočarske proizvodnje u Srbiji nije idealan.

„Okvirno iznosi 70:30 u korist biljne proizvodnje, a trebalo bi da bude 50:50″, navodi.

Dodaje da opadanje stočarstva negativno utiče na plodnost zemljišta, koje „takođe opada“.

Zašto treba očekivati dalji rast cena?

Nadiya and her son Dmytro standing in one of their wheat fields.

Nadiya Stetsiuk

Rat u Ukrajini poremetio je lance snabdevanja žitaricama, a oko 20 miliona tona zarobljeno je u zemlji koja se takođe naziva žitnicom Evrope.

Kovačević kaže da Srbija ne uvozi žitarice iz Ukrajine, pa je ovaj poremećaj ne pogađa direktno, ali itekako ima posledice koje se osećaju i u Srbiji.

„Indirektan efekat te situacije je smanjena ponuda na svetskom tržištu, zbog čega raste cena ovih proizvoda“, kaže.

Kako podseća, poljoprivreda je specifična po tome što najčešće nije moguće momentalno nadomestiti ono što na tržištu nedostaje – za uzgoj hrane je potrebno vreme.

„Zbog toga se očekuje da će se rast cena hrane nastaviti“, dodaje.

Kovačević podseća da će posledice rata osećati duže vreme, jer „deo zemlje u Ukrajini nije zasejan zbog rata, što bi se moglo osetiti sledeće godine“.

Dodaje da na svetsku ponudu utiču i politike pojedinačnih država.

Indija je sredinom maja zabranila izvoz pšenice i time izazvala novi skok cena na globalnom nivou, a ovu odluku kritikovale su države-članice G7.

„Ograničenja izvoza imaju snažan uticaj na svetsko tržište, a dovode i do panične kupovine, čak i u situacijama kada proizvoda ima dovoljno“, kaže Kovačević.


Koliko građani Srbije troše na hranu?

Građani Srbije na hranu troše trećinu mesečnih prihoda, pokazuju podaci PKS iz 2019. godine.

Prema istraživanju Eurostata, u Evropskoj uniji se na hranu troši daleko manje – oko 13 odsto mesečnih prihoda.


Zašto se cena hrane tako brzo menja?

empty fridge

Getty Images

Čak i male promene na svetskom tržištu hrane brzo se prelivaju na pojedinačne države, objašnjava Kovačević.

Glavni razlog je što je kupovina hrane neodložna.

„Potrošači mogu da odlože kupovinu nameštaja ili automobila, ali hleb, ulje i druge namirnice će kupiti, kolika god da je cena“, kaže stručnjak.

U poslednjih godinu dana, poskupljenje hrane premašilo je opšti rast cena od 7,9 odsto – potrošačke cene porasle su porasle za 9,6 odsto, podatak je Republičkog zavoda za statistiku iz aprila 2022. godine.

Anja Šušak Miljković kaže da je njena porodica već preduzela mere štednje – manje idu u restorane i ređe naručuju hranu putem dostave.

Garderobu i obuću ne kupuju, „osim ako je to neophodno“.

„Zaista me je strah kako ćemo da finansiramo sve što predstoji – račune, kiriju, namirnice koje svakoga dana poskupljuju i sve što treba jednoipogodišnjem detetu“, kaže Anja.

Radi u prodavnici prehrambenih proizvoda, koju je otvorila sa mužem, a primećuje da i većina mušterija vodi računa koliko troši.

„Tek nekolicina ljudi ulazi u radnju i kupuje, a da ne pitaju šta koliko košta“, kaže.

Anja dodaje da su se „cene poslednjih meseci menjale nekoliko puta, a mnogi primete kada neki proizvod poskupi dvadesetak dinara“.

U poslednjih godinu dana, u Srbiji su najviše poskupeli voće, povrće, mleko, meso, riba i kafa, a među razlozima su suše, rast cena energenata, kao i znatno uvećanje troškova proizvodnje hrane, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.


Pogledajte video: Šta je inflacija

Šta je inflacija
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.