Srbija i CERN: Osnivač u redu za punopravno članstvo

U simulaciji Velikog praska i mnogim drugim eksperimentima Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) učestvuju i naučnici iz Srbije – zahvaljujući pridruženom članstvu u toj organizaciji.

Do kraja 2018. Srbija bi trebalo da postane punoporavna članica ove naučne organizacije – po drugi put.

Kao jedna od republika Jugoslavije, Srbija je bila među osnivačima ove organizacije 1954, ali ju je napustila 1961, iz „ekonomskih razloga“, priča za BBC na srpskom Petar Adžić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om.

Posle više od 50 godina, u martu 2012. Srbija se vratila u CERN, sa statusom pridružene članice na putu ka punopravnom članstvu.

Prema rezoluciji Saveta CERN-a iz 2010, svaka država koja aplicira za članstvo mora da prođe kroz period pridruženog članstva koji može da traje minimalno dve, a maksimalno pet godina, kažu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za BBC na srpskom.

Kako objašnjavaju, ponovnim članstvom Srbija će biti prva država iz regiona koja pristupa CERN-u. Na punopravno članstvo čekaju Kipar i Slovenija, dok je Hrvatska u fazi aplikacije za pridruženo članstvo.

Punopravno članstvo pružiće nove mogućnosti, prava, ali i odgovornosti, saglasni su sagovornici BBC-ja na srpskom.

Možda i najvažnije – naučnici, inženjeri, studenti, ali i drugi stručnjaci dobiće mogućnost da se zaposle u ovoj organizaciji.

Korist za buduće naučnike

Srbiji će punopravno članstvo doneti veće kvote za stipendije, više mesta u stručnim školama koje organizuje CERN, veće kvote za programe obrazovanja studenata, đaka, kao i nastavnika u školama, kažu za BBC na srpskom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ipak, kako dodaju, naučnici neće osetiti velike razlike, jer im status „pridruženog člana na putu ka punopravnom članstvu“, koji Srbija trenutno ima, već daje brojne mogućnosti.

„Pridruženo članstvo, samo po sebi, pruža dosta mogućnosti i naša država ga je solidno iskoristila“, kažu u tom Ministarstvu.

• Šetnja po mesecu: Priča onih koji su tamo bili
• Devet činjenica – koliko dugo živimo

Za razliku od pridruženih članica, punopravne imaju specijalni status, pravo glasa u Savetu, učestvuju u osmišljavanju programa, kontrolišu udeo u budžetu, dele odgovornost u odlukama i aktivnostima ove organizacije…

Petar Adžić kaže da punopravnim članstvom država dobija pravo glasa i učešće u donošenju odluka, ali i niz drugih mogućnosti.

„Sada će ne samo naučnici, već i specijalisti svih vrsta i profila, ali i manuelni radnici moći da se zaposle u CERN-u“, kaže Adžić za BBC na srpskom.

Kako dodaje, intezivnijim pristupom i prisustvom u CERN-u pruža se šansa da se „angažovanjem većeg broja stručnjaka istraživačkog i tehničkog profila bar za nijansu uspori odlazak visokoškolskih kadrova iz naše sredine“.

„Postdiplomci bi ostali vezani za naše univerzitete i naučne institucije na kojima su zaposleni.

Pruža im se i mogućnost da nastave usavršavanje, da se bave istraživanjima u sredini koju bi mogli da smatraju svojom i gde postoje vrhunski uslovi, pa u skladu sa tim mogu na duži period da planiraju svoju istraživačku budućnost“, objašnjava Adžić.

Naučna Evropska unija

Članstvo u CERN-u se, prema njegovim rečima, može tretirati kao „članstvo u EU po naučnoj osnovi“.

„Naši istraživači stiču pravo da ravnopravno učestvuju na konkursima za finansijska sredstva iz budžeta EU i CERN-a sa ostalim kolegama iz Uniji.

Letnje škole za studente i diplomce, godišnje i višegodišnje stipendije, zatim doktorske i postdoktorske stipendije, kao i različite forme finansijskih podrški za specijalizacije u CERN-u, predstavljaju možda i najveću korist za naše istraživače“, priča Adžić.

Lidija Živković, naučna saradnica sa Instituta za fiziku, već 17 godina, uz trogodišnji prekid, radi sa CERN-om.

• Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
• Kako je Singapur dobio najbolje matematičare

Ona učestvuje u eksperiment ATLAS. To je uz CMS jedan od dva detektora na kojima radi nejaviše ljudi iz Srbije, kako u domaćim laboratorijama, tako i direktno u CERN-u.

• ATLAS je najveći detektor na Velikom hadronskom sudaraču (LHC), najvećem i najsnažnijem akceleratoru čestica na svetu. Neka od pitanja na koja se traži odgovor na ovom detekotoru su: Koji su osnovni elementi materije? Koje su osnovne sile prirode? Može li biti veća osnovna simetrija našeg univerzuma?

• CMS je je detektor opšte namene na Velikom hadronskom sudaraču. Ima širok fizički program koji se kreće od proučavanja standardnog modela do traženja dodatnih dimenzija i čestica koji mogu napraviti tamnu materiju. Iako ima iste naučne ciljeve kao ATLAS eksperiment, koristi različita tehnička rešenja i drugačiji dizajn magnetnog sistema.

Lidija je više od godinu dana provela u CERN-u u Ženevi, o trošku te organizacije i kaže da će ovo članstvo naučnicima otvoriti mogućnost za više takvih boravaka.

„Sama činjenica da će Srbija postati punopravna članica na neki način će doprineti tome da ljudi više obrate pažnju da postoji mogućnost saradnje sa CERN-om i onda će možda i istraživanja više usmeriti na oblasti koje se rade u Ženevi“, kaže za BBC na srpkom Lidija Živković.

„Naučnici, ne bankari“

Ona je jedna od oko 80 naučnika iz Srbije koji, prema podacima Ministarstva, na neki način sarađuju sa CERN-om.

Svi oni su uglavnom sa Instituta za fiziku, Fizičkog fakulteta u Beogradu, Instituta za nuklearne nauke Vinča i Departmana za fiziku Univerziteta u Novom Sadu.

Među njima su i studenti, a da će članstvo biti značajno i za njih smatra Slavica Kovačević, studentkinja beogradskog Fizičkog fakulteta.

„Studentima mnogo znači mogućnost učešća u projektima u jednom od najvećih centara, kakav je CERN. Odlazak u svetske laboratorije, jedan je od razloga što ljudi i upisuju fiziku.

Svi mi želimo da postanemo naučnici, a ne da radimo u banci“, kaže Kovačević za BBC na srpskom.

Prednost za privredu

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja naplaćuje članarinu državama, a od visine učešća u budžetu organizacije zavise i sredstava kojima države raspolažu.

„Nije dozvoljeno da država izvuče iz CERN-a veća sredstva od uloženih, ali se u slučaju manjih država, kao što je Srbija, ne isključuje i takva mogućnost. Tim pre ako odgovarajući tenderi imaju poseban značaj za CERN“, kažu u Ministarstvu prosvete.

I srpska privreda mogla bi da ima koristi od ovog članstva, a koliku, zavisiće od organizacije u državi, dodaju u toj instituciji.

„Jedan od razloga za uvođenje pridruženog članstva je prilika da se država prilagodi uslovima članstva i da se osposobi da koristi te beneficije, ne samo u nauci, nego i u industriji“, objašnjavaju.

Kako dodaju, do sada su srpske firme donekle koristile te prednosti i u državu vratile „pristojnu sumu novca“, posle dobijanja određenih poslova na tenderima u CERN-u.

„Jedna od misija te organizacije je obrazovanje i trening stručnjaka različitih profila, pri čemu se očekuje da oni svoje znanje i iskustvo prenesu u matične institucije države članice.

U CERN-u je, uostalnom zaposleno više inženjera, nego fizičara“, kažu u ministarstvu.

„U periodu punopravnog članstva prethodne Jugoslavije, kompanije Ivo Lola Ribar i Minel su, uz fabriku Rade Končar iz Zagreba, ostvarile prihod od 2,7 miliona švajcarskih franaka, što je tada odgovaralo ukupnoj kontribuciji CERN-u po osnovu članarine u periodu 1959. do 1961. godine.

Mnoge analize su kasnije pokazale da je odluka o povlačenju ne samo doprinela bržem padu kvantiteta i kvaliteta naučnih istraživanja, već i nanela nenadoknadivu štetu ukupnom tehnološkom i industrijskom napretku“, zaključuje Adžić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]